Položaj starijih: Samoća je najveća bolest

Piše: Jelena Aleksić. Izvor: Novi magazin

Ležala je mrtva deset godina i niko to nije primetio. Nikome nije nedostajala. Niko je nije tražio. U tako velikom gradu – Roterdamu.

Reč je o starici od 74 godina, koja je u Holandiji pronađena deset godina nakon smrti, i to tek kad se ispred vrata njenog stana nagomilala hrpa kovertiranih pisama i računa. Sve se dogodilo pre tačno deset godina, kada je u jednoj od najbogatijih zemalja Evrope uključen alarm o položaju najstarijih koji, kako je pokazao slučaj nesrećne starice, umiru sami i napušteni. Prethodno usamljeni i zaboravljeni.

Ne treba očekivati da će poslednji izveštaji o samoći baka i deka podstaći nekakve drastične promene u Srbiji, ali bi se ovdašnjoj vlasti morala skrenuti pažnja na teskoban život koji nas sve očekuje nakon radnog veka. Razume se, što je više novca na bankarskim računima, to je i starost podnošljivija, ali su bogati penzioneri u Srbiji i dalje zanemarljiva brojka u odnosu na armiju starih koji jedva sastavljaju kraj s krajem.

BEZ PRIJATELJA: Prema analizi objavljenoj u posebnom izveštaju iz 2021. o položaju starih Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, „u stvarnosti, nemali broj starijih živi u siromaštvu ili riziku da postanu siromašni, neki su izloženi zlostavljanju i zanemarivanju, samozanemarivanju, nepoštovanju, marginalizaciji, pa i svođenju na ʻstvar’. Nisu dovoljno brzi jer su se oblikovali u neko drugo vreme i nije im pametni telefon stvar rutine sa ʻdva klika do uspeha’, ma šta to značilo,“ navodi se u izveštaju koji bi svako od nas mogao potpisati jer je sve rečeno tako bolno očigledno. Potrebno je samo odvesti se na stotinjak kilometara od Beograda i zaći po selima Srbije, u kojoj neretko bez struje i vode, bez ikakve socijalne pomoći hiljade staraca opstaju u krajnjoj samoći i izolaciji. Uostalom, zvanična statistika koja je uvek pomalo upitna broji 150.000 starijih koji ne primaju ni penziju ni socijalnu pomoć.

„Nije to najgore. Teško je kad nemaš prijatelja. Nekoga s kim da progovoriš“, kaže Novom magazinu baka Milunka iz Ravanja, sela u okolini Valjeva. Otkako joj je muž umro pre sedam godina, živi potpuno sama na obodu sela; „u brdima“, kako seljaci nazivaju kraj u kojem smeštena među brdima stoluje trošna kuća ove starice.

„Ne znam ni koja je godina ni koji je dan. Dođe mi poštar da mi donese pare od Kostadina i kupi mi ponešto. Najgore je što sam sama“, nekoliko puta ponavlja vidno zapuštena baka, za koju je teško pronaći reči utehe.

To da nije jedina i da se, nažalost, većina starih u Srbiji oseća usamljeno, sigurno joj neće pomoći da savlada osećaj usamljenosti iako je sve rečeno nedavno još jednom i dokazano.

Naime, rezultati istraživanja Crvenog krsta o rodno zasnovanom nasilju pokazuju da se čak dve trećine starijih ljudi u Srbiji oseća usamljeno, a da su najusamljenije žene baš ove poput naše junakinje – bake koje žive ruralnim područjima.

Osvrnuvši se nedavno na nalaze pomenutog istraživanja, šefica kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji Borka Jeremić podseća i da se nasilje nad starima retko prijavljuje, a da je zlostavljanje starih često skriveno, kao i da se starenje u Srbiji posmatra kroz negativnu prizmu.

Uz sve to, broj starih zbog dobro poznatih razloga, slabog prirodnog priraštaja i odlaska mladih, konstantno raste, a poslednji popis je pokazao da je udeo starijih od 65 godina u populaciji porastao sa 17,4 odsto na 22,1 odsto u poslednjih 10 godina.

BEZ POMOĆI: Trenutno je u zemlji oko 1,4 miliona starijih od 65 godina, a mnogi od njih se, poput bake Milunke, suočavaju s problemom apsolutne izolacije. Naprosto, ljudima u selima, posebno onima koji žive sami, nije dostupan javni prevoz, a onda ni lekarska pomoć. Konačno, milion ljudi u Srbiji, i to uglavnom u manjim mestima, nema dostupnu adekvatnu Hitnu pomoć, a u više opština u zemlji nema organizovanog gradskog pregleda. Očekivati da će baki Milunki neko pomoći kad joj ustreba pomoć, sasvim je iluzorno.

„Neko će me valjda naći. Ima komšija prolazi, pa će videti da me nema ispred kuće. Nisam bila kod lekara otkako je Sreten umro“, priča sagovornica Novog magazina koja, treba li naglašavati, ne zna šta je internet niti „digitalne usluge“, koje nisu sasvim nepoznate starijima u urbanim sredinama.

Ipak, korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija, digitalna pismenost i pristup internetu su izrazito nisko zastupljeni među starijim osobama u Srbiji. Prema podacima Eurostata u EU, čak 30 odsto starijih koristi prednosti e-uprave, u Srbiji je to 2017. godine činilo svega četiri odsto baka i deka. To znači da ovi ljudi imaju dodatne poteškoće kod zakazivanja termina za podnošenje zahteva za lična dokumenta, na primer, ili pak odlaze u danu posebno odvojenom za penzionere, gde onda satima čekaju u redovima.

I za kraj, jednom zauvek razbijmo mit da su u Srbiji porodični odnosi i neformalne socijalne mreže razvijenije nego u zapadnim zemljama, gde su porodični odnosi „otuđeniji“. Zvanični podaci upoređeni sa Eurostatovom statistikom jasno pokazuju da se u EU starije osobe češće druže sa članovima porodice nego seniori Srbije.

„Kako ljudi stare, njihovo društveno delovanje se smanjuje, a samim tim i povezanost sa drugim ljudima. Vidimo da je broj starijih ljudi zaista veliki. Oni nemaju prirodan način da ostanu u kontaktu sa drugima. Tačno je i da deca nastoje da žive dalje od svojih roditelja, i to je još jedan razlog za usamljenost starijih“, konstatuje Aksel Diz iz dobrotvorne organizacije Age UK, koja se godinama unazad bavi pomaganjem starijima, i to u zemlji koja je prva 2017. godine osnovala Ministarstvo za usamljenost.

Iako je osmišljeno kao institucija koja će brinuti o svima koji se ovako osećaju, Ministarstvo je osnovano nakon objavljivanja dramatičnih podataka o osećaju izolacije kod seniora.

„Za veliki broj ljudi usamljenost je tužna realnost savremenog života. Želim da ih svi zaštitimo i preduzmemo mere za borbu protiv usamljenosti starijih i onih koji su izgubili voljene, onih koji nemaju s kim da razgovaraju, nemaju s kim da podele svoje misli i iskustva“, izjavila je tadašnja premijerka Tereza Mej.

Nakon Velike Britanije, na osnivanje istog ministarstva se odlučio i Japan, gde živi rekordnih 35 miliona osoba starosti 65 godina i više, što je 28 procenata ukupne populacije.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.