Pet minuta sa… Zoranom Đerićem

16. April 2021.
Srpsko narodno pozorište je krajem marta svečanom akademijom obeležilo 160 godina postojanja i bila je to prilika da se posebno istakne rad ove nacionalne institucije i u kriznim situacijama, kakva je nastala u svetu pre godinu i više dana kada je proglašena pandemija izazvana virusom.
z-djeric
Zoran Đerić. Foto: Srpsko narodno pozorište

Izvor: Novi magazin

Ono što će svakako ostati zabeleženo je da su upravo u martu mesecu prošle godine, samo nekoliko dana nakon proglašenja vanrednog stanja u našoj zemlji, a u vreme stravične situacije u Italiji, članovi orkestra Opere Srpskog narodnog pozorišta snimili spot “Bella Ciao za ceo svet” i postali vest broj jedan u svetu s porukom da postoji samo jedan ljudski duh koji se nikada ne može razdvojiti.

O tome kako je ova ustanova prebrodila prvu kriznu godinu, koliko su kreativnosti pokazali brojnim nastupima na otvorenim prostorima u gradu, kao i o brojnim premijerama u ovoj jubilarnoj godini, razgovaramo sa dr Zoranom Đerićem, upravnikom Srpskog narodnog pozorišta, koji je po svojoj osnovnoj vokaciji pesnik.

 

*Na svečanosti povodom 160 godina od osnivanja Srpskog narodnog pozorišta imali ste besedu u kojoj ste postavili pitanje: Šta je nama pozorište – bilo, jeste i biće. Koji je vaš odgovor?

Na prvo pitanje odgovor je, čini mi se, jednostavan – dovoljno je posegnuti za bilo kojom istorijom pozorišta, pa se uveriti u značaj Srpskog narodnog pozorišta i njegovo mesto u najrazličitijim vremenima i situacijama. Posebno u onim tragičnim, u vremenima ratova, epidemija i drugih pošasti po čovečanstvo. Naše pozorište je bilo mezimče među narodnim institucijama, voleo bih da tako i ostane. Sudeći prema gledanosti naših predstava, dramskih, operskih i baletskih, verujem u takvu, dakle, optimističku budućnost SNP-a.

Srpsko narodno pozorište danas, a ovde se podrazumeva odgovor na drugo pitanje: šta jeste? – najvažnija je i najveća kulturna ustanova u Vojvodini (pozorišni istoričari i kritičari će dodati da je SNP to oduvek i bilo), a sve zapaženija u Srbiji i u regionu.

A kada je u pitanju budućnost našeg pozorišta, ja verujem u nju jer smo pokazali da smo prilagodljivi i snalažljivi, a pritom i kreativni. I u najtežim situacijama izvodili smo svoje programe pred našom publikom, ako ne uživo, onda putem društvenih mreža, onlajn i prenošenjem preko drugih elektronskih medija.

*Da se prisetimo divnog primera i toga kako je SNP među prvima pokazalo kreativan program na samom početku pandemije, kada su članovi orkestra Opere SNP-a snimili spot “Bela ćao!”. On je imao više od dva miliona pregleda i 50.000 komentara, a preuzele su ga Radio Televizija Srbije i neke evropske televizije…

Poznato vam je da smo u martu 2020. odgodili sve započete probe i najavljene predstave, u sve tri umetničke jedinice; da smo tada obustavili rad u radionicama, u svim službama, da smo uveli dežurstva tamo gde je to potrebno. Ali nije potpuno zamro rad. Od kuće, iz svojih stanova, s kompjutera i telefona, na drukčiji, situaciji primeren način, naši umetnici i zaposleni u programskoj delatnosti pokazuju da su solidarni i kreativni, da nisu izgubili nadu i duh, ali i da žele to da podele s publikom. I uspevaju u tome. Najbolji primer su nam dali članovi orkestra Opere SNP-a, koji su snimili spot “Bela ćao!”, koji spominjete. Ali, oni su organizovali i koncerte na trgovima, kao i na drugim, do tada za koncerte nekorišćenim mestima – tržnim centrima, na primer.

*U struci, ali i u široj javnosti najpozitivnije je odjeknulo i kako se uprava Srpskog narodnog pozorišta ponela prema honorarno angažovanim ljudima tokom cele prošle godine. Situacija je bila teška, kako ste to uspeli?

Imali smo veliku podršku našeg osnivača, Pokrajinske vlade i Sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama. Deo honorara nadoknadili smo iz sopstvenih prihoda, a deo su glumci skupili među sobom. U svakom slučaju, kriza je prevaziđena i niko nije ostao bez određene nadoknade.

*Kako pozorište još uvek ne može da radi punim kapacitetom, imate li, s obzirom na prošlogodišnje iskustvo, poseban plan do kraja ove sezone, kao i za jesen?

Srpsko narodno pozorište je, kao i većina kulturnih institucija u svetu, zbog svetske pandemije koronavirusa sezonu 2020/21. praktično preselilo na društvene mreže i tradicionalne medije. Umesto javnih okupljanja i direktnog kontakta s publikom emitovali smo snimke predstava s našeg repertoara. Srpsko narodno pozorište bilo je prvo u projektima koji su postali svetska vest!

Onlajn kampanje su zaista u jednom trenutku bile srž, pre svega promocije Opere SNP-a, ali i drugih umetničkih jedinica. Važno sredstvo komunikacije s publikom je sajt Srpskog narodnog pozorišta /www.snp.org.rs/; Srpsko narodno pozorište ima otvorene naloge i na: Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu.

Kad god nam je bilo omogućeno, otvarali smo svoja vrata i igrali predstave, na sve tri scene… Ali i u otvorenom prostoru.

*Pored toga što je i Balet SNP-a obeležio 70 godina postojanja, nisu izostale ni premijere dramskih predstava. Tu su “Deobe” po romanu Dobrice Ćosića u režiji Juga Radivojevića, a krajem ovog meseca zakazana je i premijera predstave “Osamnaest mačaka i limar Herman Brum”…

Predstava “Deobe” je koprodukcija s Narodnim pozorištem iz Prištine, sa sedištem u Gračanici i s Narodnim pozorištem iz Niša. Premijere u Novom Sadu i Nišu su primljene s velikim oduševljenjem jer je zaista u pitanju velika predstava, izuzetna autorska i glumačka ekipa, svojevrsni omaž Dobrici Ćosiću povodom 100. rođendana. “Osamnaest mačaka i limar Herman Brum” je novi komad Miloša Nikolića, izuzetnog dramskog pisca, njegovo praizvođenje koje će, verujem, biti iznenađenje pozorišnoj publici. Početkom maja nas očekuje i premijera Čehovljevog “Višnjika” u režiji Radoslava Milenkovića, a do kraja sezone i premijera Handkeovog “Golmanovog straha od penala” u dramatizaciji i režiji Ane Đorđević. U maju će biti još jedna premijera, ovog puta u baletu – “Madam Baterflaj”, koprodukcija sa austrijskim Evropa baletom u koreografiji i režiji Petera Brojera. Prvo izvođenje ovog naslova kao baletskog dela, kod nas i u regionu. Ovaj projekat je podržala Austrija, ali i Japan, uz Pokrajinsku vladu. I to, verujem, neće biti sve… Predstoji nam 70. festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, potom Sterijino pozorje, pa svi drugi domaći i međunarodni festivali koji će se realizovati tokom godine.

*Uskoro iz štampe izlazi vaša knjiga izabranih i novih pesama “Pesme produženog trajanja”. Reč je i o izboru vaših pesama objavljivanih u protekle četiri decenije. Pored toga što predajete, prevodite, rukovodite… bavljenje poezijom je bilo konstantno. Šta je vama poezija?

Moja osnovna vokacija je pesnička. Sve čime sam se dosad bavio imalo je izvestan pesnički oreol. Nekad metaforično, a ponekad i bukvalno, poezija je moja svakodnevica. Bez poezije bi mi verovatno bilo mnogo teže da prihvatim svet oko sebe i sve obaveze koje su bile preda mnom. Poezija je esencija mog života, a pozorište je sublimacija poezije. Zar ne?

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Share