Pet minuta sa Rajkom Miloševićem Gerom

Izvor: Novi magazin

Tokom konferencije autori i ljubitelji stripa, grafički dizajneri i likovni umetnici imali su priliku da se druže, crtaju i uče sa Rajkom Miloševićem Gerom, jednim od najpoznatijih strip autora sa naših prostora i ovogodišnjim laureatom nagrade “Brana Cvetković” za izuzetan doprinos umetnosti stripa, koju zajednički dodeljuju Udruženje stripskih umetnika Srbije, Udruženje ljubitelja devete umetnosti „Svet stripa“ i Centar za umetnost stripa. Milošević, koji 32 godine živi i radi u Barseloni, smatra da strip u Evropi prerasta iz pop kulture u mejnstrim i komercijalno preuzima primat, što nije dobro, ali je „dobra vest“ da će se strip neminovno vratiti na pravi put: „Komercijalno otvara tržište, ali će se kad, tad ljudima vratiti žeđ za onim dobrim. Ali definitivno strip viš nije pop kultura jer već imate filmove koji se rade po stripovima imate i knjige, sve je to već uplivalo i postaje normalno.“

Ima li strip u Evropi i svetu svoju publiku, s obzirom na konkurenciju koju ima u internetu, društvenim mrežama, filmovima…?

Mislim da ima. Definitivno je ima manje jer postoji velika konkurencija interneta, ali ja ne verujem da će zamreti ili se promeniti onaj momenat kada kupite strip, dođete kući i otvorite ga da ga čitate. Ekran to ne može da zameni. Verujem da taj čin nikada neće umreti jer bi to bilo kao kada bismo rekli da postoje fenomenalni filmovi, adaptacija knjiga, da li to znači da će knjiga umreti. Nisu i nikada neće umreti jer su to dva različita medija. Tako da ja apsolutno ne verujem da će strip zamreti. On može da ima ovu ili on krizu, ali on će se vratiti jer taj čin čitanja je pun specifičnog zadovoljstva.

Nekada su stripovi bili na udaru partijskih komisija a i zabranjivi kao ideološki nepodobni. Da li su današnji stripovi zadržali nekadašnju društvenu angažovanost, koja je ponekad bila otežavajuća okolnost i kako se ona manifestuje?

Ja se iz pomalo perverznog razloga, plašim da se kontrola nad slobodom autora ponovo vraća. Nisam mogao da verujem da ono što se događalo u vreme socijalizma, kada nešto nije smelo da se izgovori sada dolazi u Evropu u kojoj i stripovi moraju biti politički korektni i da u njima neko ne sme da bude crnac, a zao, ili gej, a zao, što je za mene potpuno šokantno. Ali ja verujem da je će se ubrzo shvatiti da umetnik koji nešto stvara to radi iz potrebe da stvara, a ne iz potrebe da nekoga uvredi. Malo me razočarava to što se na zapadu događa sa tom kontrolom šta sme da se kaže, a šta ne, ali ja mislim da će to proći.

Kakav je odnos današnjeg stripa na primer prema ratovima i nasilju s jedne, i ljudskim pravima i poštovanju različitosti s druge strane? Ima li prostora za afirmaciju antiratnih ideja, toleranciju, uvažavanje drugačijeg… i da li u tome prepoznajete neki oblik svrsishodnosti umetnosti kako se nekada govorilo?

Ima. Svakako da ima, ali strip ne traži svrsishodnost jer svako umetničko delo može biti samo dobro ili samo loše. Svrsishodnost nije važna, važan je kvalitet. Ona se pojavi kao neka moda i onda ispadne da smo svi radili nešto slično, ali kroz vreme se izdvoji samo ono što je dobro. Svrsishodnost je sekundarna, ona se desi ili ne, ali ako umetnik krene sa tim planom onda, po meni, tom delu se ne piše dobro. On može da zaradi novac, može da bude trenutno komercijalno uspešan, ali to ne bi trebalo da bude cilj stvaralaštva.

Postoje mišljenja da umetnost mora da se bavi globalnim temama i da šalje univerzalne poruke, kako bi bila samoodrživa i da se na tome insistira. Kakva su Vaša iskustva sa urednicima velikih izdavačkih kuća iz Francuske, Belgije i SAD za koje radite?

Kada mene moji izdavači pitaju šta ćeš da uradiš sa tom knjigom moj odgovor je uvek isti. Jednostavno i otvoreno im kažem vi ne kupujete nikakvu garanciju, vi kupujete mene. Vi znate šta ja radim i kako radim i jedino što mogu da vam garantujem da ću dati sve od sebe da to uradim najbolje što mogu. To meni uspeva za sada i imam dobre projekte. Kada posle takvih razgovora pričam sa kolegama brzo konstatujemo da je to teško, ali jedino ispravno i da se za to treba boriti i izboriti, čak ako treba ponekad platiti veću cenu. Ali to je život.

Kada pominjete cene i život, može li se u Španiji pristojno živeti od stripa?

Može, ali ja ne živim od španskih izdavača. Uglavnom radim sa izdavačkim kućama iz Francuske, Belgije i SAD. Povremeno radim i sa izdavačima iz Engleske, a u Španiji uradim neke ilustracije ili nešto sporadično. Španija ima svoju strip scenu ali je ona zavisna od printa radova drugih zemalja, pre svega od Francuza i Amerikanaca.

Kako vam izgleda strip scena u Srbiji iz perspektive Barselone u kojoj živite i radite i da li je moguće napraviti neku paralelu između Španije i Srbije?

Srbija ne može da se poredi sa Španijom, jer je njeno strip tržište malo, ali uprkos svemu strip u Srbiji ipak opstaje. Ne znam da vam kažem kako, ali kada god dođem u Srbiju uvek se prijatno iznenadim postignućima ovdašnjih stripera. Srbija je malo tržište, na kome nema nikakvih garancija niti se može nešto unapred projektovati. Ovde prvo mora da se nešto uradi, da se objavi, da se reskira, pa nešto se proda nešto se ne proda, ali uvek bude novih iznenađenja, koja ohrabruju.

 Uz koje stripove ste odrasli i koji su autori najviše uticali na Vas?

Ja sam rastao uz crtane romane i u detinjstvu su me obeležila tri autora. Najviše Žoao Matini, Brazilac koji je ceo život proveo u Argentini, Italijan Đovanini i Argentinac Alberto Breća, a kasnije kao adolescenta Žan Žiro i Franken. Žan Žiro je radio Bluberija, a Franken Gašu. Oni su presudno uticali da postanem ovo što jesam.

Debitovali ste na jugoslovenskoj strip sceni, u punom usponu ste 1991. otišli iz zemlje.

Prvobitni plan je bio da odem u Italiju, u našoj zemlji se zakuvao rat, počele su mobilizacije, a meni se zaista nije išlo ni u kakav rat. Kako da vam kažem nisam se osećao napadnutim da branim našu zemlju. I onda sam jednostavno otišao u Španiju jer se pojavila neka takva kombinacija. Bilo je u početku malo muka, ali je išlo sve bolje i bolje i evo me danas u Barseloni u kojoj živim već 32 godine.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.