Pet minuta sa Predragom Kurčubićem

30. October 2020.
Predrag Kurčubić je izvršni direktor Ipsos stratedžik marketinga za područje Zapadnog Balkana, vodi prestižnu i nesumnjivo u svim oblastima najuticajniju istraživačku agenciju. Sedište mu je u Beogradu, u koji se vratio posle tri godine rada u Londonu, u Ipsosu.
IMG_4174
Fotografiju ustupio Novi magazin

Iako je ova kompanija, preciznije istraživačka agencija, u Srbiji prepoznatljiva po političkim istraživanjima javnog mnjenja, posebno oko izbora, to je tek dvadeseti deo njihovih aktivnosti. Malo više u jeku izbornih kampanja, čestih u regionu. Ipak, za početak razgovora gospodina Kurčubića pitamo koliko je aktuelna višemesečna kriza izazvana koronavirusom uticala na poslovanje istraživačkih agencija. I Ipsosa. “Promenilo se mnogo toga, korona je primorala i istraživačku industriju na transformacije, da se ubrza digitalizacija i odustane od tradicionalnih metoda prikupljanja podataka ili bar da ih stavimo sa strane. Tu pre svega govorim o face2face istraživanjima, ulaženju u domaćinstva, razgovorima o različitim temama. Sada je sve prebačeno uglavnom na telefonsku anketu ili onlajn panele, koji se sve više u svetu koriste za istraživanje tržišta. Ipsos je u Srbiji i regionu i pre krize bio dobro opremljen za ovu vrstu istraživanja, tako da je transformacija za nas išla lako i brzo. Naš biznis u regiji nije pao u odnosu na 2019, a ta je godina godina bila najbolja otkad poslujemo na ovom tržištu”, kaže Kurčubić i dodaje: “Komercijalna tržišta su svuda u svetu zabeležila pad, pa i ovde, u Evropi je pad za desetak odsto, a samo Srbija i Velika Britanija nisu imale pad. Naš biznis je diverzifikovan i ne zavisimo isključivo od komercijalnih tržišta nego imamo i dobro razvijen sektor društvenih istraživanja.”

 

*Koliko novi uslovi, nova normalnost, kako kažu, bolje nova realnost, utiču na kvalitet istraživanja?

Kvalitet nije pao. Za izbore u Srbiji i Crnoj Gori predikcije su bile vrlo precizne, pa i bez istraživanja face2face. Radili smo kombinaciju telefonskih anketa i onlajn, što se pokazalo izuzetno kvalitetnim i preciznim zbog toga što dosežu do ciljnih grupa koje nisu bile dostupne kad koristimo samo jedan metod istraživanja. Izbori su jedna od retkih prilika kad možemo direktno da evaluiramo predikcije.

*Koliko činjenica da je sve više ispitanika digitalno pismeno utiče na posao ili vam olakšava?

Utiče svakako. Postoji skupina mladih, urbanih ljudi do kojih je teško doći u vremenu koje znamo kad rade od 9 do pet ili 7, 8: oni nisu kod kuće, retko se javljaju na telefon, nisu dostupni na tradicionalan način, njima moramo da pristupimo drugačije. Ljudi se prijavljuju putem onlajn panela, za šta dobijaju naknadu, a zauzvrat od njih imamo ne samo informacije za istraživanje nego i ostale. Mi se s njima često čujemo, a broj anketa je veliki, ovu godinu ćemo završiti, verujem, sa 250, 300.000 anketa.

Gro našeg biznisa nisu politička istraživanja već komercijalna, koja radimo za kompanije, kao i društvena, pre svega studije koje radimo za međunarodne organizacije, Svetsku banku, UNDP, često smo i partner u istraživanjima koja obuhvataju područja van ovog regiona. To su veliki i ozbiljni projekti, metodologija je raznovrsna i sa ozbiljnim projekt-menadžmentom. I donosi dobar prihod.

*Radite, vodite lično, depopulaciona i demografska istraživanja globalno. Šta možete da nam kažete, posebno u poređenju sa Srbijom?

Svi se sad bave demografskim podacima, bela kuga je fenomen o kojem se mnogo priča, ali ono što je važno jesu dobri popisni podaci. Od popisa je prošlo deset godina i sve što imamo su projekcije, nemamo sigurnih podataka koji će reći kakva je situacija.

*Smem li da vas prekinem? Koliko je bitno korišćenje zvaničnih statističkih podataka?

Apsolutno, svako istraživanje koje radimo, a pretenduje da ima reprezentativnost, oslanja se na zvanične izvore, najčešće podatke koje prikupi Zavod za statistiku.

Ono što znamo jeste da se broj stanovnika u Srbiji smanjuje, svake godine izgubimo jednu varošicu samo na činjenici da se manje ljudi rađa nego što umire. To oduzme 35-38.000 ljudi godišnje, plus odlasci. Problem u proceni migracionog salda je što ne postoji jedan pouzdan izvor podataka i prave se procene, ali svakako utiče.

*Srbija i ostatak sveta, ima li sličnosti, da li su isti trendovi ili smo mi opet izuzetak?

Ako gledate celu Evropu, u velikom broju zemalja je evidentan trend depopulacije, više ljudi umire nego što se rađa. Više zemalja taj problem rešava uvozom radne snage, imaju pozitivan migracioni saldo. To rade Nemačka, Francuska, Velika Britanija doskoro. Zemlje u okruženju koje su ušle u Evropsku uniju susreću se sa istim problemom odlazaka. Primera radi, kolege iz Hrvatske su uvek imale problem da nađu dovoljan broj mladih muškaraca iz Slavonije i na kraju su morali da rade analizu koliko se ljudi iselilo i našli su da je to skupina koja u najvećoj meri odlazi u inostranstvo. Pošto je prošlo mnogo vremena od popisa, to nije evidentirano, ali znamo da se Hrvatska i Bugarska susreću s tim problemom. Kod nas je bilo isto pre korone, a videćemo na popisu koliki je efekat na populaciju.

 

*Pre povratka u Srbiju radili ste u Britaniji nekoliko godina, u Ipsosu. Koliko su istraživanja uputstvo donosiocima političkih odluka, koliki orijentir?

U Britaniji je to veoma važno, ne postoji državni organ ili institucija gde nema istraživača ili sektor za istraživanje, tamo su vladine institucije najveći pojedinačni klijent istraživanja i vrlo često se odluke donose na osnovu istraživanja. Nisu samo velike politike bazirane na istraživanjima nego i jednostavne stvari kao što je obeležavanje smernica za putnike u metrou. Istraživanja bar služe kao neka vrsta pokrića za odluke i generalno se tamo, uz Ameriku, najviše troši na društvena istraživanja.

*Iz ovog mogu sa zaključim da u Srbiji nema takve kulture?

Sigurno ne kao u Britaniji, ali ima istraživanja koje i Vlada koristi.

*Za kraj našeg razgovora, da li sam u ravu kad mislim da je Ipsos neka vrsta monopoliste na našem tržištu, preciznije, da ste 12 puta veći od sledećeg?

Ako gledamo anketna istraživanja, tu verovatno imamo više od 50 odsto tržišta, ali ima firmi koje se bave drugim istraživanjima kao što su televizijska merenja ili istraživanja potrošnje i mi se ne takmičimo s njima. Zapravo, mi jesmo najveći i nadam se da ćemo ostati. I verujem da diverzifikacija našeg biznisa čak i u kriznim vremenima nudi stabilnost.

*Plaćate li poreze, otpuštate zaposlene da se konsolidujete?

Apsolutno sve poreze plaćamo, ali ceo tim smo zadržali i nemamo planova da smanjimo broj zaposlenih.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Click