Pet minuta sa Nebojšom Zelenovićem

10. Jun 2021.
Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i bivši gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović ozvaničio je u subotu 5. juna na Svetski dan zaštite životne sredine formiranje Zelene akcije, skupa sa 28 pokreta i stranaka u čijem je osnovnom programskom opredeljenju ekologija.
ODRZANA DEBATA "PARTIJSKO ZAPOSLJAVANJE I DISKRIMINACIJA"
Nebojša Zelenović. Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV

Izvor: Novi magazin

Jedan od govornika na osnivačkom skupu arhitekta Dragoljub Bakić kazao je kako Srbiju od Evropske unije deli 50 godina, 50 milijardi evra, 12,5 hiljada kilometara kanalizacionih cevi i 350 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Da li vas je to inspirisalo za zelenu akciju ili politika, na koju ćemo preći kasnije?

Gospodin Bakić je lepo počeo taj svoj govor u subotu i sa Dubravkom Stojanović i uvaženim gostima doprineo da zajedno obznanimo postojanje Akcije. I, naravno, uz podršku ljudi iz Evropskog parlamenta poput Tomasa Vajca, predsednika Evropske zelene partije, radili smo zajedno sa predstavnicima zelenih organizacija i pokreta iz cele Srbije i simbolično potpisali Zeleni dogovor za Srbiju. U Dogovoru za Srbiju postoje odgovori na Bakićeve reči; poražavajuće je to što Srbiji danas treba 349 postrojenja za prečišćavanje voda – pošto ono koje postoji u Šapcu radi. Pored toga, samo 40 odsto lokalnih samouprava odnosi smeće sa cele svoje teritorije.

Ali za sve te stvari postoje logična i jednostavna rešenja, baš kao što naš pokret nije samo pokret već otvorena građanska platforma kojoj mogu pristupati i stranke, aktivisti, ugledni pojedinci, inicijative i pokreti, a ideja je da damo odgovore na ključna pitanja. Kako ljudi mogu više novca da zarađuju, kako ljudi mogu bolje da se leče i kako mogu da imaju kvalitetnije obrazovanje, kako možemo više da investiramo u kulturu.

Kod nas se kulturom smatraju samo pozorište, knjige… Ali u širem smislu to je i kultura življenja. Jeste li saglasni sa gospodinom Bakićem da su problemi žestoki?

Problemi su dramatični i nisu vezani samo za ekologiju. Naravno da su tu postali vidljiviji jer su enormna i zagađenja vazduha, vode i zemljišta, ugroženi su naši resursi hrane i vode i sa te pozicije stanje je stvarno dramatično. Međutim, naše društvo je ugroženo i zato što su institucije zarobljene, ugrožena je demokratija i demokratski procesi; u krajnjoj liniji, mi smo neslobodno društvo koje vapi za normalnošću. Mi verujemo da to možemo da ponudimo; ako je bilo moguće u jednom malenom gradu kao što je Šabac, potpuno prosečnom za srpske prilike, da se uradi više važnih stvari koje jednu sredinu definišu kao evropsku ili proevropsku – onda je to moguće bilo gde u Srbiji.

Koliko su udaljeni Šabac i Loznica, podsetite me i šta za Šabac znači najava rudnika litijuma?

Pedeset kilometara, ali meni je veoma važno da tu napravimo razliku u tome kako se u Srbiji neki projekti tretiraju. Nemam ništa protiv dolaska stranih investitora, ali pravila se moraju znati. Naše iskustvo iz Šapca je da svi ozbiljni investitori poštuju pravila, vode računa o sredini u koju dolaze tako da bude održiva i kad su oni tu i kad odu. Za mene je projekat rudnika litijuma u lozničkom kraju prestao da bude tema onog trenutka kada je Biološki fakultet dao negativno mišljenje i rekao da taj rudnik nije bezbedan. Sa te tačke taj je projekat nebezbedan i sva uveravanja da je to ekonomski važan projekat padaju u vodu. Postoje nadležne institucije koje daju mišljenja i kada se pojavi negativno mišljenje projekat staje. Mora da se desi nešto veliko, nešto ozbiljno da bi eminentna kuća kao što je Biološki fakultet promenila mišljenje, a struka i stručnjaci treba da daju mišljenje.

Na kraju, jednu zemlju imamo, resurse koji su na izmaku i niko sebi ne može da dozvoli luksuz da ih ugrožava.

Kad kažete struka, ne mislite kao predsednik Vučić “neki stručnjaci”?

Ja izuzetno poštujem sve naše stručnjake koji rade na različitim fakultetima i institutima i želim da im čestitam što su se u trenucima kad nije lako donositi odluke i posebno nije lako iznositi mišljenje ohrabrili da to urade. I naravno, očekujem da i drugi rade na isti način.

Ovaj projekat je pokazao i koliko je važno da se neki predmeti osvetle, da znamo šta se dešava i spram toga u tri ključne tačke za koje se zalaže Zeleni dogovor je i pitanje Kosova i Metohije; mi želimo da se i to pitanje osvetli, da čujemo šta se dešava. Ne bežimo od toga.

Rekli ste da se nećete kandidovati za gradonačelnika Beograda – što i nije moguće – ali ni za predsednika Srbije, hoćete parlamentarnu trku. Čini se da u okviru opozicije s kojom ste bili uoči izbora 2020. nema razumevanja za Zelenu akciju, a ni za vas.

Mi smo svoje partnere našli u 22 pokreta koji su potpisali Zeleni dogovor s nama i onima koji ga čitaju i trebalo bi da prođu kroz svoje instance da bi ga usvojili. Razgovarali smo sa više od 30 organizacija širom Srbije i kada mi neko kaže da ne postoje mogućnost za promenu i da ne postoje ljudi koji hoće da se bore, ja kažem da postoje. Sa te pozicije je manje važno šta misle, tako da kažem, politički konkurenti, mi verujemo da radimo ispravnu stvar i borićemo se kao i pre šest godina, pre četiri i prošle godine. Dobro je za društvo što je zelena agenda postala dominantna, što je u političkom programu imaju svi, ali mi smo to radili i kada nikome nije bila tema. I prvi u Srbiji smo omogućili građanima direktno izjašnjavanje i sa tih pozicija možemo utemeljeno da pričamo o svakoj od važnih, progresivnih ideja koje obeležavaju sada i politiku u Americi i u modernoj Evropi. Mi želimo tome da pripadamo, a mislim da progresivne ideje sada leže na zelenim strankama i pokretima.

Niste odgovorili na politički deo pitanja u koji mogu da uključim i ideju o predizborima u opoziciji, koja možda odbija potencijalne saradnike.

Interesantna je vrsta nepoverenja koja je zavladala ne samo u opoziciji, ona je odraz čitavog društva; ljudi ne veruju jedni drugima. Iz tog bazičnog nepoverenja proizilazi to uverenje da je nemoguće da se bilo šta dobro desi ili bar nemoguće s postojećim akterima u politici. Moj je osećaj potpuno drugačiji posle razgovora s ljudima širom Srbije, oni kažu “dogovorite se”, “ukrupnite se”, “ponudite političke programe s novim ljudima”. Mi to upravo radimo sa Zelenim dogovorom, dajemo priliku novim ljudima da se zaista pojave, da predstave programe i bore se za poverenje građana. A onda da najbolji među nama budu novi lideri koje ćemo svi podržati. I za beogradsku listu i za predsedničku listu. Tako bismo vratili građanima poverenje u to da nešto od njih zavisi, kao što su uradile naše komšije Mađari i dobili Budimpeštu, a sada se spremaju za parlamentarne izbore.

Simptomatično je da su kolege u opoziciji odbile jednu takvu ideju, i to tamo gde mogu da pobede, a to je Beograd. Građani Beograda vape za promenom i mi smo dužni da im to ponudimo.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Share