Pet minuta sa Marijom Srdić

Izvor: Novi magazin

Kako se ispostavilo ne od privatnog obezbeđenja nego od pripadnika privatne agencije koja obezbeđuje zgrade i zvanične skupove u Novom Sadu. Fotografija na kojoj jedan od neuniformisanih momaka kolenom pritiska vrat demonstranta na način na koji je policajac u SAD usmrtio Afroamerikanca Flojda izazvala je ogorčenje dobrog dela građana, s jedne strane, a sa druge paušalnu ocenu „šta su tražili, to su dobili“. Građanska aktivistkinja Marija Srdić objašnjava za Novi magazin kako je došlo do protesta, šta građani traže i šta dalje?

Kako sagledavate te brutalne scene, brutalne u fizičkom smislu, ali u političkom možda i brutalnije?

Trebalo nam je nekoliko dana da se saberemo, proverimo kako su svi naši ljudi koji su prošlog četvrtka učestvovali na protestu „Protiv GUP-a – svi za Novi Sad!“ i zadobili povrede, na sreću samo lakše, da prikupimo informacije, povežemo se sa advokatima i stručnjacima koji se bave bezbednosnim pitanjima, pre svega primenom Zakona o policiji i Zakona o privatnom obezbeđenju. Sa relativne vremenske distance postaje jasno da je usvajanje novog GUP-a za gradsku vlast imalo takvu specifičnu težinu da ničim nije smelo biti ugroženo.

Verujem da je od pripreme do realizacije obračuna sa demonstrantima u pitanju bio dogovoreni plan, a ne samo jedna od opcija „u slučaju da demonstranti krenu na zgradu“. Otuda je obezbeđenje koje su činili nabildovani momci u belim majicama – od kojih su nam neki bili poznati još iz vremena burnih sednica Komisije za planove – ali i osobe u civilu bez bilo kakvih obeležja, upotrebili prekomernu silu sprečavajući nas da priđemo zgradi Skupštine APV u kojoj su zasedali naši predstavnici, odbornici Skupštine grada. Učesnici ove brutalne intervencije izašli iz okvira zakonskih ovlašćenja, a da nisu ni trepnuli.

Da stvar bude još gora, u posao batinanja aktivista i građana bila je uključena interventna jedinica policije, ali kao „ispomoć“ angažovanom privatnom obezbeđenju. Oni su, što se vidi na snimcima koji se ovih dana vrte na društvenim mrežama i u medijima, asistirali u pojedinim slučajevima lišavanja slobode. Službenici privatnog obezbeđenja nisu smeli da deluju „u civilu“, bez uniformi i oznaka. A učešće trećih lica, van ove dve strukture, bilo je par ekselans nezakonito. Zato smo dan posle protesta uputili javni poziv sektoru unutrašnje kontrole MUP-a i Tužilaštvu da se pozabave prekomernom upotrebom sile i ulogom privatnog obezbeđenja i policije na protestu. Sve što se tog dana desilo u Novom Sadu prevazilazi značaj pojedinačnog slučaja. Mi zato ukazujemo na opasnost da se normalizuje praksa da se privatno obezbeđenje angažovano od vlasti i plaćeno novcem iz budžeta koristi za zastrašivanja i kontrolu građana. Takođe, ukazujemo na činjenicu da vlast pokušava da legalizuje korišćenje parapolicijskih snaga za obračune s nezadovoljnim građanima i političkim protivnicima. Mi smo u Novom Sadu videli kako izgleda i udara partijska vojska, a kako u toj situaciji postupa policija koja je jedina ovlašćena za primenu sile.

Da se vratimo malo unazad, zbog čega se GUP tako ogorčeno brani?

Reći ću ovako: kada nam izmiče logika, kada, na primer, ne možemo da objasnimo kako je moguće da stručnjaci Urbanizma kreiraju tako loš nacrt GUP-a, pa onda Komisija za planove ignoriše sve ključne primedbe na planski dokument podnete od struke i građana, i na kraju lokalna vlast učini sve da se takav GUP izglasa u Skupštini, ostaje da se prati trag novca. Mnogo novca. Nama građanima teško zamislivog. A gde je novac, tu su lukrativne sprege, kombinacije i korupcija. Nažalost, u ovoj neveseloj sagi novac je u rukama investitora nezajažljivih apetita. Na to treba dodati indicije (kao uostalom i u nekim drugim slučajevima) da će se kroz gradnju desetine hiljada kvadrata Novom Sadu nepotrebnog stambenog i poslovnog prostora najlakše „proprati“ novac stečen prljavim poslovima.

Zato je bilo važno da se rešenjima u GUP-u, kroz takozvane opšte gradske centre, omogući neumerena gradnja na najatraktivnijim lokacijama grada. Gradnja koja, s jedne strane, ugrožava identitet Novog Sada kakav poznajemo i volimo, a sa druge, briše zelene i parkovske površine, preti uništenjem poslednjoj oazi prirode i pluća grada Dunavca, Šodroša i Kameničke ade. Ekipa iz vrha vlasti se, to je očigledno, obavezala da za gradnju stvori preduslove i učini je legalnom. Otuda onakvo finale u donošenju GUP-a, „začinjeno“ nervozom gradskih čelnika, angažovanjem batinaša i nasiljem. Kao što su „totalni idioti“ svojevremeno rušili u Savamali, njihova braća su udarala po leđima i glavama građana i aktivista pred Skupštinom Vojvodine.

Možda je drugo lice ovog pitanja – zbog čega je deo građana NS tako ogorčeno protiv GUP-a, koji se u delu javnosti svodi na Novi Sad na vodi?

Nije ovde u pitanju samo jedan projekat i plan o izgradnji Novog Sada na vodi na prostoru nekadašnjeg Brodogradilišta koje je danas, gle čuda, u vlasništvu kompanije Galens. Mnogo puta je ponovljeno u nastupima eko i urbanističkih aktivista, ali poslužiću se sada ocenom Društva arhitekata Novog Sada koje je u okviru javne rasprave ocenilo da nacrt GUP do 2030. ne poseduje nijednu validnu razvojnu viziju Grada i da zabrinjava što je jedini fokus predloženog GUP-a otvaranje novih građevinskih zona i povećanje koeficijenta izgrađenosti na svim atraktivnim lokacijama u gradu. Strukovna organizacija koja okuplja više od 500 arhitekata zatražila je još u toj fazi povlačenje Nacrta dokumenta iz procedure.

Građani i stručna javnost mesecima su poručivali kreatorima Plana, Komisiji za GUP i gradskim vlastima da žele da žive u Novom Sadu koji diše, koji ima svoj prepoznatljiv mir i koji je planiran tako da bude po meri svojih stanovnika. Na pisarnici Urbanizma tokom javne rasprave predato je 12.590 potpisanih primedbi na Nacrt, više nego bilo kada u istoriji donošenja planskih dokumenata Novog Sada. O sve to su se gradski urbanisti i vlasti oglušili.

Posebno bolno pitanje je izgradnja četvrtog mosta i vijadukta koji, uz izgradnju Novog Sada na vodi, ugrožava Šodroš, Dunavac i Kameničku adu i sav živi svet na tom području. Nedavno je u takozvanoj pripremi terena za izgradnju mosta stradalo 25 stabala crnih i belih topola. Ekološke organizacije i grupe odlučile su da liniju odbrane grada uspostave na mestu seče stabala i da prostor ubuduće brane, bukvalno, svojim telima. Podignut je Šodroš survivir kamp u kojem se svakodnevno dežura 24 sata, skoro dva meseca. Seča je obustavljena, mašine se više nisu pojavljivale, ali se do danas nije oglasila ni nadležna inspekcija niti neka institucija.

I da zatvorimo krug – koja su vam pravna sredstva na raspolaganju za odbranu povređenih (!) građana, pretučenih i nesumnjivo zastrašivanih?

Nastavićemo borbu za našu istinu i pravdu, i to institucionalnim i vaninstitucionalnim sredstvima. Protiv svih koji su na protestu kršili zakon biće pokrenuti postupci pred odgovarajućim organima, bez obzira na to da li će oni i kako postupati. Da ostane zabeleženo. Pripremamo obraćanje i tražimo postupanje Unutrašnje kontrole policije, obratićemo se zaštitnicima građana, podnećemo krivične prijave u svim slučajevima u kojima za to postoji osnov. Primena prekomerne sile i brutalnost nad našim sugrađaninom, čestitim čovekom, vrednim stručnjakom i ocem troje maloletne dece Miloradom Ljeskovcem koju je video ceo svet u snimcima koji su zapalili društvene mreže mora biti ispitana, procesuirana, za nju se mora odgovarati.

Nastavićemo da se bavimo i usvojenim GUP-om. Sva je prilika da su i u fazi usvajanja načinjeni propusti. Naš tim će s novim detaljima uskoro izaći u javnost.

Na kraju, mi ćemo biti i na ulici i u Šodroš survivir kampu.

Novi protest pod nazivom „Buna protiv mafije“ održaće se 28. jula. Aktivisti i građani okupiće se u 19 časova ispred policijske stanice u Papa Pavla u koju su privođeni naši aktivisti, ali u kojoj je smeštena Unutrašnja kontrola MUP-a. Protest protiv nasilja, policijskog, parapolicijskog, političkog, investitorskog, mafijaškog reakcija je na ono što se desilo prošlog četvrtka ispred Skupštine Vojvodine, ali i na sve što građani Novog Sada već godinama trpe. Dobro su došli prijatelji i saborci iz drugih gradova. Jer, Novi Sad je mesto zajedničkog otpora.

Tekst je prenet iz Novog magazina.