Pet minuta sa Majom Stojanović

Izvor: Novi magazin

Rad Anketnog odbora je jednostranom odlukom predsednika Skupštine Vladimira Orlića „zamrznut“, mada izgleda da je Odbor ukinut. Šta su činjenice „za“ njegov rad, šta „protiv“ ako ih ima?

Prvo moram da kažem – uopšte nije važno da li je došlo do „zamrzavanja“ ili ukidanja rada Anketnog odbora, a ono što moramo da zaključimo je da je to potpuno mimo vladavine prava, na neki način puč u državi. Imali smo odluku najvišeg predstavničkog i zakonodavnog tela koja je preinačena saopštenjem na sajtu Skupštine. Ako pričamo pro&contra, za ili protiv, ta debata je trebalo da se drži u Skupštini, ali do nje nije došlo i to je, rekla bih, najvažniji argument za održavanje sednice Anketnog odbora, koji po zakonima ove zemlje nije ukinut.

Što se tiče dileme roditelja dece stradale u „Ribnikaru“, nametnute ili stvarne, ja moram da kažem da Odbor nije ni trebalo da zadire u istragu; krivični postupak se u tom slučaju vodi o tome da li je otac držao oružje na mestu do kojeg se moglo lako doći, a ono što je Odbor trebalo da reši jesu sistemska pitanja u koja krivični postupak nikada ne zalazi, kao što su potrebe za reformom sistema obrazovanja, bezbednosti i socijalne zaštite. Obaveza održavanja i Izveštaj koji bi Anketni odbor trebalo da donese ključni su u ovoj situaciji.

Mnogo se govorilo o anketnim odborima, prvenstveno kao neuspešnim. Ali onaj o nestalim bebama je doveo do promena zakona, a izveštaj o zloupotrebama na severu KiM tokom obnove može da dovede do suđenja. Šta nam govori flagrantno mešanje u rad institucije koja može dati važne rezultate?

Svedoči da mi u Srbiji nemamo vladavinu prava. Ne pričam o tome da neki zakon može da se usvoji i primeni već o udaru izvršne vlasti na Narodnu skupštinu Srbije, što je, ponavljam, stanje pred puč stranke na vlasti u zemlji. U takvoj situaciji ne možemo da govorimo o snazi bilo koje institucije ili zakona niti o pravnoj sigurnosti građana i građanki. Ne pričam o tome šta se desilo u Malom Orašju, Duboni ili „Ribnikaru“ već da ovakav način funkcionisanja u zemlji svakog pojedinca stavlja u stalnu pravnu nesigurnost.

Živimo u zemlji u kojoj je upitan rad institucija, ali ako posle nekog poteza zaštitnika građana ili Agencije za borbu protiv korupcije, ili njihovih loših rezultata, dobijemo pismo vlasti Srbije da ih treba ukinuti, to je poražavajuće. Bio bi to veliki udarac, kao i ovo ukidanje anketnog obora koji nije dobio priliku ni da radi. Ne možemo i ne smemo pristajati na to da se bilo kakvim dekretom, saopštenjem, preko noći ukida neka institucija.

Drugo je pitanje možemo li u atmosferi nasilja u kojoj živimo, farse koja se svakog dana odvija u Skupštini, govoriti o uspešnosti bilo kojeg tela, pa i Anketnog odbora. Ali lično nemam sumnje, da bi se tu čulo makar zrnce istine i još više o onome šta bi trebalo preduzeti za dobro svih nas, posebno dece.

Nijedna vlast ne voli nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava, ali ovoj ste stalno na udaru, stičem utisak da je u pitanju progon. Da li je taj utisak ispravan ili ne?

Nije pogrešan, mi u svim međunarodnim i domaćim izveštajima imamo, kako to kažemo, jasno „sužavanje prostora za rad“. Taj progon se ne vidi samo na starijim udruženjima građana kao što su Građanske inicijative, koje rade od devedesetih, već i na novijim, bazičnijim, pa i na neformalnim grupama koje brane neki parkić ili pravo na vodu i vazduh u lokalnoj zajednici. To jeste trend poslednjih desetak godina, ali isti takav trend možemo da uočimo u bilo kojoj autoritarnoj zemlji, i to bih gledala kao posledicu u kontekstu karakteristika vlasti koju provode Srpska napredna stranka i njeni partneri. Jasno je da je nepoželjan svaki glas kritike, gase se inicijative građana i njihovo bilo kakvo učešće u upravljanju, kao i sloboda odlučivanja. Nije problem samo nasilje u školama već mnogo šira atmosfera nasilja.

Neću posebno o medijima, znamo stanje, ali imam pitanje povodom kriminalizacije uvrede u Republici Srpskoj; i ovde se poslednjih godina to traži, pa i najavljuje. Kako će to uticati na slobodu izražavanja i, ionako jadne, slobodu medija i vladavinu prava?

Za svaku demokratiju su ključne slobode izražavanja, okupljanja i odlučivanja, i njihovo ugrožavanje kobno utiče na svako drugo pravo i slobodu. Imali smo ovde u Srbiji mnogo najava kriminalizacije uvrede i klevete, a moram da pomenem i slap tužbe sa ogromnim odštetnim zahtevima najviše protiv medija, ali sve češće i protiv nevladinog sektora, svih koji javno istupe u zaštiti građana. 

Uzurpiranom slobodom javne reči bilo koji građanin, birač, onemogućen je da slobodno izrazi svoju volju. Ne govorim o slobodnim izborima, koje nemamo, već o tome da birač u takvom okruženju ne može da donese informisanu odluku. Prema tome, bilo koje ukidanje prava novinara i medija utiče na svakog građanina pojedinačno i na čitavo društvo. Sećam se da smo dugo imali akciju zamračivanja medija kao upozorenje, ali to se desilo jer u zemlji bez slobodnih medija može da vlada samo mrak.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.