Pet minuta sa Dragišom Mijačićem

Izvor: Novi magazin

„Sloboda kretanja je među osnovnim ljudskim pravima, tako da treba podržati dogovor jer od njega imaju koristi svi građani koji putuju u jednom ili drugom smeru, između ostalog, ovaj dogovor je jedno od najvećih postignuća Briselskog dijaloga. Dogovor će doprineti smirivanju situacije, a dugoročno će uticati na razvoj turizma i saradnju među narodima sa ovih prostora“, kaže Mijačić za Novi magazin: „Nažalost, dogovor je postignut kao rezultat primene reciprociteta na kojem insistira Aljbin Kurti, a ne kroz sagledavanje realnih potreba građana Srbije i Kosova i uz strateško promišljanje o normalizaciji odnosa. No, postizanje dogovora treba pozdraviti u najpozitivnijem smislu.“

A koliko će izostanak dogovora o registarskim tablicama uticati na slobodu kretanja, ali i na ukupan život koji podrazumeva i slobodnu trgovinu?

Dogovor o registarskim tablicama nešto je teže postići, naročito kada su u pitanju registarske oznake gradova na Kosovu i Metohiji koje izdaje Republika Srbija (KM – Kosovska Mitrovica, PR – Priština, PZ – Prizren, PE – Peć, GL – Gnjilane, UR – Uroševac). Ove tablice Kosovo smatra nelegalnim i nije realno da će Vlada Kosova promeniti odluku o zabrani kretanja automobila sa ovim registarskim oznakama na severu Kosova. Treba upoznati javnost u Srbiji da su se automobili sa ovakvim tablicama mogli kretati samo u severnim opštinama, dok je njihov odlazak južno od Kosovske Mitrovice bio zabranjen. Problem s tablicama je kompleksan i zbog činjenice da su na KM tablice registrovana vozila javnih institucija Republike Srbije koje funkcionišu na severu Kosova, pre svih bolnice u Kosovskoj Mitrovici i domova zdravlja u svim opštinama, ali i svih škola, fakulteta i drugih institucija. Ova vozila se ne mogu registrovati na kosovske tablice i tu je najveći problem s tablicama. Za Srbiju je ovo pitanje povezano s formiranjem ZSO koja treba da preuzme funkcionisanje javnih institucija RS u srpskim sredinama na Kosovu. U uzajamnosti ova dva rešenja treba posmatrati dalji tok pregovora u Briselu.

Kosovo će svakako pokušavati unilateralno da rešava ovo pitanje, dok će lokalno stanovništvo pružati građanski otpor. Ne verujem da će biti barikada i nemira, naročito ne u periodu dok ne počne zaplena vozila. Sa druge strane, ne verujem da će lokalno stanovništvo prihvatiti kosovske tablice. Očekuje nas još jedna igra nerava koja će se završiti za pregovaračkim stolom u Briselu.

Predsednik Srbije je najavio da pregovora više neće biti dok se ne formira Zajednica srpskih opština. Može li se to dogoditi dok je očita međunarodna diplomatska inicijativa? Posebno da li se ZSO formira po Ustavu Kosova, promenom tog akta ili ustupcima Beograda?

Izjava predsednika Srbije da će sledeći pregovori biti isključivo o formiranju ZSO izuzetno je bitna. Srbija je više puta najavljivala da će izaći iz pregovora ako se ne pokrene proces formiranja, a Srpska lista je više puta najavljivala izlazak iz kosovskih institucija ukoliko se ne počne osnivanje te zajednice. Rezultati svih tih inicijativa nisu zadovoljavajući usled više faktora, najviše zbog odbijanja Prištine. Ovom izjavom predsednik Vučić, pre svega, obavezuje sebe da će aktivno raditi na osnivanju ZSO. Njegova odlučnost i posvećenost ovom zahtevu videće se već na sledećem susretu s Kurtijem koji je zakazan za 18. septembar. U susret ovoj izjavi može se videti i podrška međunarodnih aktera, pre svega američkih diplomata, ali i drugih, koji naglašavaju neophodnost da Vlada Kosova realizuje sve prethodne sporazume, uključujući i osnivanje ZSO. Ne treba zaboraviti na činjenicu da je Kurti izgradio političku karijeru upravo na protivljenju formiranja ZSO, tako da ne treba očekivati da će on lako pristati na taj zahtev Srbije. U svakom slučaju, ove jeseni očekuje nas mnogo izazova oko formiranja ZSO, a pored posvećenosti Vučića, potrebno nam je mnogo strateškog promišljanja i taktičkog delovanja da bi se rešilo ovo pitanje.

Hoće li u slučaju da do ZSO dođe, položaj Srba severno i južno od Ibra biti isti, a na koji će se način to odraziti na Albance i druge građane u tih deset opština

Postoje različiti evropski primeri rešavanja konflikta kroz model podele vlasti (eng. power sharing) između centralnih vlasti i oblasti u kojima žive manjinske zajednice. Model ZSO svakako treba biti inkluzivan, a ne ekskluzivan. Lično se godinama zalažem formiranje ZSO po principima teritorijalne autonomije za opštine na severu i neteritorijalne (kulturne) autonomije za Srbe na jugu. Primeri ovakvog rešenja mogu se naći u Belgiji i Kanadi. Tu su, naravno, i delovi drugih modela koji se mogu iskoristiti. U svakom slučaju, treba naći model kojim bi se zaštitila kolektivna prava srpskog naroda na Kosovu koja ne bi bila na štetu ostalih etničkih zajednica. Ukoliko ima volje među pregovaračima, svakako se može naći adekvatan model ZSO koji bi odgovarao svim zainteresovanim stranama i etničkim zajednicama.

Ide i zima, energetska kriza je izražena, hoće li biti problema uprkos dogovoru koji načelno podržavaju obe strane?

Usled trenutne krize zaustavljena je primena mape puta o realizaciji Sporazuma o energetici kojim je trebalo da se reši pitanje snabdevanja i naplate električne energije korisnicima na severu Kosova. Štetu isključivo snosi Vlada Kosova, koja iz svog budžeta izdvaja značajna sredstva za trošak električne energije na severu. Imajući u vidu da su na Kosovu već počele restrikcije električne energije, sa dolaskom lošeg vremena situacija će biti sve lošija. Postojala je inicijativa predsednika Vučića da se ostvari saradnja na polju energetike (princip: „ugalj za struju“), ali je to Kurti (ishitreno) odbio. Sada je dobra prilika za američku diplomatiju da se pozabavi ovim problemom i ponovo pokrene inicijativu o saradnji na polju energetike od koje bi svakako koristi imali i Srbija i Kosovo. Amerikanci su imali uspeha u brokerovanju ekonomskih sporazuma između Srbije i Kosova, verujem da mogu izdejstvovati saradnju i na polju energetike.

Ovih dana ste na Kosovu, kako biste opisali atmosferu?

Situacija na severu Kosova je vrlo kompleksna i lako može doći do incidenta s nesagledivim razmerama. Specijalne policijske snage svakodnevno patroliraju u srpskim sredinama, a na uzvišenjima iznad naseljenih mesta prave se policijske osmatračnice i policijsko-vojni objekti koji uznemiravaju lokalno stanovništvo.

Mene lično trenutna situacija podseća na ono što se dešavalo na Kosovu od 1993-1996, kada je Milošević poslao teško naoružane specijalne policijske snage da patroliraju po albanskim selima. Iskreno se nadam da se sve ovo neće pretvoriti u 1997. godinu, ali moramo biti svesni da je takav scenario vrlo moguć. Otuda je bitno raditi na smirivanju tenzija i postizanju dogovora u Briselu, alternativa je pogubna za sve nas sa ovih prostora.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.