Pet minuta sa Anom Petrović 

1. December 2024.
Učenici, naučnici i svi radoznali umovi se već raduju 17. po redu Festivalu nauke koji nas očekuje od 12. do 14. decembra. Šta ih to očekuje? Kakva je to nauka koja se može opipati, pomirisati i doživeti? Koliko atraktivna a koliko poučna? Ovo su samo neka od pitanja na koja nam odgovora direktorka Festivala, Ana Petrović a koju na početku razgovora pitamo o prilično intrigantnom nazivu ovogodišnje manifestacije – Evolucija ideja: „Želeli smo prvenstveno da ukažemo na činjenicu da je nauka disciplina koja se konstantno razvija. Nove naučne oblasti se stalno rađaju dok druge odumiru. Naučne teorije se razvijaju i menjaju. U fizici, biologiji, geologiji, medicini, nova naučna otkrića su doprinela boljem razumevanju i prihvatanju sveta oko nas. Želeli smo da pokažemo kako dolazi do ovih promena i šta nam to govori o evoluciji nauke. Šta je uloga nauke i tehnologije u budućem svetu i kako će odgovoriti na izazove i promene koji su pred nama. Sa druge strane smo želeli da skrenemo pažnju na fenomen ideje kao takve.“ 
Artboard-4@1600x-8-2

Izvor: Novi magazin

O čemu konkretno govorite? 

Došli smo u situaciju da je veštačka inteligencija je evoluirala do toga da može da vam napiše esej, napravi sliku kakvu zamislite, analizira rendgenski snimak. Mislim da svi pomalo zaboravljamo šta je ideja i hteli smo na to da podsetimo sloganom Evolucija ideja. Ove godine smo imali posebno zadovoljstvo da naš predlog Evolucija ideja bude izuzetno dobro prihvaćen kod učesnika. Na konkurs nam je stiglo 75 prijava od kojih smo mi morali da odaberemo 50. 

 

Šta će to deca ali i odrasli moći da vide ove godine u odnosu na prethodne? Šta biste izdvojili?

Izdvojila bih ovogodišnju posebnu Zonu ideja i inovacija gde smo se u potpunosti oslonili na temu i pokušali da uz pomoć društvenih i prirodnih nauka damo poseban akcenat na to da su ideje na kraju i početku svega i da ih treba negovati i razvijati. Ideje vode do evolucije, a evolucija do boljitka za sve. Do ideja dolazimo razmišljanjem, promišljanjem i razvojem kritičkog mišljenja. U ovoj zoni posebnu podršku imamo od Filozofskog fakulteta sa kojim smo razvili neobično zanimljive postavke.

Svi učesnici su, u saradnji sa nama, uložili neverovatan trud i energiju da se njihove ideje realizuju. Mogu da kažem da će posetioci moći da uđu u pećinu i nauče da koriste opremu za profesionalno penjanje, da će osetiti pod svojim nogama simulaciju potresa u priči o promenama Zemlje, da će videti kako se štampaju delovi ljudskog tela za upotrebu u medicini, da će saznati kako mozak svakoga od nas funkcioniše.

Uz pomoć VR-a će ući doba Jure sa dinosaurusima i imati priliku da vide naše srednjovekovne vladarke u rekonstruisanim arheološkim nalazištima. Uradiće mnogo hemijskih i fizičkih eksperimentima sa našim hemičarima i fiziko hemičarima i naučiti koliko je voda čudesna. Zakoračiće u magični svet optike i fotonike i zaroniti 20.000 milja pod more ideja. Biologija je ove godine izuzetno raznolika na Festivalu nauke pa ćemo obići brojne ekosisteme, naučiti o evoluciji biljaka i životinja ali i ljudskih hromozoma.

Naravno, svi programi su koncipirani da se kompleksni naučni fenomeni predstave na jednostavan način i uz pomoć interaktivnih eksponata. Sama činjenica da nauka može da se opipa, omiriše i da deca mogu sama da izvedu neki eksperiment mnogo znači za demistifikaciju nauke kao nepristupačne.

 

Koliko stranih naučnika dolazi i zašto je saradnja sa naučnicima van Srbije značajna? 

Za 16 dosadanjih festivala smo ugostili naučnike iz više od 30 zemalja sa najrazličitijim vrstama postavki i prezentacija. I ove godine imamo veoma bogat međunarodni program iz šest zemalja zahvaljujući kulturnim centrima i ambasadama. Ovo je polje koje uvek može i treba da se širi zato što samo upoređujući iskustva sa kolegama iz sveta, naši naučni komunikatori postaju bolji. 

Pre Festivala nauke u Srbiji nije bio viđen naučno popularni program na bini sa eksperimentima koji se uživo rade. Ovo su kod nas doneli strani gosti koji već dugo neguju tu tradiciju. Mnogi i danas pamte neverovatan nastup prestižnog Univerziteta iz Lunda sa fizičko laserskim spektaklom, sa više od 3.000 lasera na sceni i mnoštvom neverovatno efektnih naučnih eksponata. Ove godine imamo sreću da nam dolaze takođe iz Lunda ali sa biološkim šou programom.

Sa druge strane, mi smo razvili dva scenska programa na koje smo izuzetno ponosni. Imamo Milana Popovića sa već dobro poznatim programom „Eksplodirajuća otkrića“, ali i Ivonu Ivošević koja svojim nastupom pokazuje vezu između fizike i sporta.

 

Imate li povratne informacije o interesovanju dece za nauku nakon posete festivalu. Kako oni reaguju? 

Imali smo sreću da je Festival nauke od samog početka izabrao pravi put i način popularizacije nauke pa smo tako veoma brzo ušli u škole i postali manifestacija koja se cele godine željno iščekuje obzirom da „prevodimo“ i na drugačiji način prezentujemo lekcije iz aktuelnog gradiva. Po uzoru na naš festival nastalo je i više od 30 manjih festivala širom Srbije i oni su sada naši dragi gosti u okviru zone koja se bavi vršnjačkim obrazovanjem – Ekspertinejdžeri.

 

Ko su Ekspertinejdžeri? 

Najpre da istaknem da su svake godine sve bolji. Tu su najtalentovanija deca iz škola širom Srbije koja svojim vršnjacima prezentuju znanja koja su usavršili tokom godine za vreme pripreme za Festival nauke. To su naši Ambasadori nauke, koji na kraju festivala dobijaju priznanja i „dužnost“ da promovišu nauku cele godine. Ovde su i njihovi nastavnici koji su, bez rezerve, najveći entuzijasti od svih nas i koji sa njima rade na ovim programima.

Ove godine se ovaj deo programa posebno ističe po odabiru tema i brojnosti eksperimenata koji će se izvoditi pred i sa publikom.

 

Konačno, jedan od ciljeva je i afirmisanje mladih naučnika. Kakvo je iskustvo? 

Posebno, fantastično, drugačije! Ovo je u svakom smislu reči dvosmerna ulica i na to smo posebno ponosni. Ovde pričamo o mladima koji su na festivalu prvi put dobili publiku, ispričali svoju priču, stali na binu, proizveli naučni eksponat o kome su dugo maštali…to im se mnogo dopalo postali su pravi naučni komunikatori. Zavoleli su ovaj posao i rade ih danas kod nas i širom sveta. Dali smo im prostor, scenu i alate za naučnu komunikaciju. 

Sa druge strane, obzirom da ovaj posao radimo već 17 godina, dolazimo u priliku da preko puta nas sedne neko sa fakulteta ili naučne institucije i kaže nam da je upravo zahvaljujući Festivalu nauke odlučio da odabere naučnu karijeru.

Te 2007 kada smo počeli u javnosti nije postojao pojam naučni komunikator. Danas ste navikli na njega. To su sve deca Festivala nauke i na njih smo dosta ponosni.

 

Kakvi su planovi za dalje? 

Budućnost Festivala nije blistava, ako znamo da je sve manje kompanija koje veruju u ulaganje u nauku i mlade kadrove. Ovo ulaganje jeste potpuno bez konkretnog povrata sredstava, ali to ne bi smelo da se dovodi u pitanje. Ulaganja u nauku, obrazovanje i kulturu moraju biti nešto što se podrazumeva iako donosi korist na duge staze. Mi gajimo mlade zainteresovane za nauku i podstičemo ih da izaberu jedan teži put u obrazovanju. Od njih se očekuje da jednoga dana postanu lideri i reše globalne probleme. Ko ume i sme da proceni vrednost ove transakcije? 

Festival ima kapacitet da proširi program i trajanje. Pre korone je trajao četiri dana ali je sve pitanje mogućnosti.

 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Click