Pet minuta sa Aleksandrom Baljkom

Izvor: Novi magazin

Šta se u današnjoj Srbiji dogodilo sa satirom i aforizmom – Domanovićev „Vođa“ ili nešto još gore?

Dogodio se Domanovićev „Vođa“ po ko zna koji put. Ovo što se dogodilo je samo posledica opšteg stanja u kome se mi sada nalazimo. Kad smo mi počinjali i kad smo se okupljali u udruženje Beogradski aforističarski krug, BAK, aforističari su se družili međusobno, onako u romantičnom raspoloženju, objavljivali na istim mestima, jedni druge podržavali, bodrili…. Gradili smo svoj poseban, drugačiji aforizam koji je bio malo žešći, malo i angažovaniji i koristili smo tu mogućnost da aforizam može da trpi veću meru i političkog angažovanja a da se to ne odrazi štetno na umetničku vrednost i aforizam se zaista razvijao, pojavljivalo se mnogo novih autora… I to je trajalo nekoliko decenija… Onda posle Drugog svetskog rata došao je taj komunistički period, došla je cenzura, i ona je imala i dobru i lošu posledicu. Ponudila nam je jako veliki broj tema a bila je jako oštra i morali smo da se dovijamo na koji ćemo način izgovoriti ono što želimo, a što se ne sme govoriti… Međutim, došli sada je došlo vreme kad su ljudi počeli da se ponašaju zaista na nedopustiv način, kao da su neki pomislili da je sad došlo neko njihovo doba, da treba sklanjati neke ljude i onda se dogodilo to što je zaista sramno, da na jednom konkursu i to na konkursu našeg udruženja, mog kojeg sam osnivao, da se skloni moja knjiga, i još neke druge. Prosto je jedan član žirija uzeo sve knjige koje su stigle na konkurs i nije ih dao drugoj dvojici koji nisu čitali nijednu knjigu…

A šta se dogodilo sa BAK-om po vašem mišljenju? Jedan tekst se naslovili „Kako mali Vučići dodeljuju nagrade za satiru po Srbiji“. Šta ste hteli da kažete?
Hteo sam da kažem da su postupili na isti način na koji postupaju naši političari koji kradu izbore. Mi se sada nalazimo u jednom zatvorenom krugu ,gde nema poštenih izbora, nema promene vlasti, ukinute su institucije, nema slobode govora, a mediji su zauzeti, okupirani, država je oteta… i takva država za posledicu ima da ljudi počinju da se ponašaju na isti način, da traže neke druge puteve za uspeh…

Na X-u ste pre neki dan objavili aforizam „Diktator je totalno zapostavljen. On kontroliše sve, a njega niko“. Odnosi li se to i na BAK, čiji ste svojevremeno bili jedan od osnivača?

Da. To je taj isti model ponašanja. Ja sam ih upozorio, napisao im pismo samo članovima Upravnog odbora, ali mi niko od njih nije odgovorio. Neki drugi aforističari su mi odgovorili, ali članovi Upravnog odbora ćute, sramota ih je, uradili su nešto nedopustivo. Nedopustiva je bilo kakva krađa, nameštanje, falsifikovanje u društvu, a aforističari… to je za mene neverovatan prekršaj. Oni koji pišu i morališu o nepravdi isto rade. To je prosto jedna mala osveta. Svaka knjiga mi je nagrađena i onda su rekli – e, nećeš sad da dobiješ (nagradu).

Odgovor iz BAK-a na vaš tekst o „malim Vučićima“ je bio da vam je knjiga „previše vulgarna i banalna“? Je li zaista vulgarna? I zašto u njoj ima glagola koje ovde ne mogu da ponovim?

Nije. To je neko naknadno objašnjenje, pokušaj obrazlaganja nečega za šta ne postoji opravdanje. Oni su uzeli nekoliko aforizama koji rečnik koji nije vulgaran – za mene nema vulgarnih reči – nešto što bi ličilo na Crven ban, na ono što je pisao Rable… Oni to nisu ni čitali, oni to ne znaju i to im je bilo nekakvo opravdanje . A to je knjiga od 2.500 aforizama, rađena je onako kako se inače ne rade knjige aforizama. Složena je tematski kao jedna velika celina.

Tvrdite li i pored toga da je konkurs za nagradu „Rade Jovanović“ za 2023. bio sve samo ne pravi konkurs i da vaša knjiga nije bila jedina skrajnuta?
Konkurs je namešten i isto tako mogu da se žale i drugi autori Dva člana žirija nisu pročitali nijednu knjigu, a odlučivali u tako što im je neko ko nije bio član žirija, predložio neku knjigu i pitao ih (žiri) da li se oni slažu s tim i oni su rekli da se slažu. Ne verujem da je tu bila neke zle namere. Verovatno su mislili daje neko pažljivo sve iščitao i da je predložio nešto što je najbolje.

Dobitnik ste priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Ministarstva kulture 2011. i sedam književnih nagrada. Koja vam je najdraža i zbog čega?
Drage su mi sve nagrade. Draga mi j prva, kad sam objavio knjigu kao mlad, bila je prva knjiga i bila je nagrađena. Bila je to knjiga Smeli cvet. Naravno, drage su mi i ove druge. Dobio sam i nagradu za životno delo u Italiji od italijanskih aforističara, nagrade na raznim festivalima, u Pljevljima kao najbolji aforističar bivše Jugoslavije… Ja sam sada samo pitao – recite mi zašto knjige nisu došle do dvojice članova žirija? Nema odgovora do danas. Sve je jasno. To je namešten izbor, ta nagrada više nema tu vrednost.

A zbog čega vam je ova poslednja koju niste dobili bila toliko važna?

Ja sam samo govorio o načinu. Samo sam pitao, nisam reagovao na to ko je dobio nagradu. Posle sam saznao da ona dva člana žirija nisu znali ni da je moja knjiga izašla. To me stvarno naljutilo. Nije mi stalo do nagrade, ali tako ne može da se radi. I to mora da se osudi. Ako (kao aforističari) govorimo o drugim nepravdama, ja moram pre svega da govorim o onome što se događa u oblasti kojom se ja bavim. Dužan sam to, a oni ćute kao zaliveni, ne smeju ni na mail da mi odgovore, a do juče sam im bio predsednik.

Ušli ste u antologije evropskih i svetskih aforizama, pisao je o vama i Njujork tajms… Ima li možda među kolegama i ljubomore, povređenih ega ili je reč o čistom oportunizmu?

Prosto su se pokvarili odnosi.

Na kraju „Vođe“ preostali sledbenici u očaju i kažu „Ne znamo“. Hoće li današnji sledbenici jednog dana reći „Nismo znali“?

Sigurno. Sada isto tako govore kako vođa nije znao ovo, nije znao ono. Sad smo čuli da nije znao za ove liste koje postoje. Mi sada imamo ponovo vođu koji je odlučio da jako dugo bude na vlasti i ne bira sredstva, a mi mu ne možemo ništa jer mu sve dozvoljavamo. Nikakvi protesti ne pomažu. Od kako je došao na vlast, ljudi su na ulici, ali koliko god ljudi da izađe, on na to ne reaguje. Ako svi jednom ne izađemo na ulicu, bojim se da će nas jako malo ostati u našim kućama.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.