Oteta istina

Autorka:  Anamari Repić, Izvor: Novi magazin

Stotine srpskih i albanskih porodica na Kosovu i dalje čekaju istinu i pravdu o sudbini svojih najmilijih, nestalih tokom ratnih dejstava i u posleratnom metežu. Više od četvrt veka kasnije, proces je blokiran, političke opstrukcije sprečavaju rasvetljavanje 1.600 slučajeva, a porodice sumnjaju da će potraga i identifikacija uskoro biti završene. 

U životu jedne majke sve se promenilo onog dana kada je izgubila sina. Godine i decenije prolaze u bolu, ali ne i trenutak kada je poslednji put videla svog Ivana. Prošlo je 26 godina otkako je Dragica Majstorović iz Prištine poslednji put zagrlila sina Ivana. Kidnapovan je 19. avgusta 1999. godine i od tada mu se gubi svaki trag. Ostala su samo sećanja, fotografije i nada da će jednog dana saznati istinu. „Apelujem da ovo bude humanitarno pitanje. Bol je ista, bilo da su nestali Albanci, Srbi, Hrvati ili Bošnjaci“, kaže Dragica, naglašavajući da pitanje nestalih nije političko. 

ZAUVEK MLAD: Ona je jedna od stotina majki i porodica sa Kosova koje i dalje čekaju istinu i pravdu, dok ih povezuje ista neizvesnost. Zna se da su njihovi najmiliji nestali, da su kidnapovani, ali se i dalje ne zna gde su, niti šta im se dogodilo. Ivan je, u očima majke, ostao zauvek mlad. Na skupu posvećenom nestalima, listajući najnovije izdanje monografije „Oteta istina“, tražila je njegovu fotografiju. Dragica želi da lice njenog sina i sudbina ostanu zabeleženi, kao svedočanstvo nepravde, ali i nade koja ne iščezava.

Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosova predstavilo je publikaciju povodom Međunarodnog dana nestalih, koji se obeležava 30. avgusta. Monografija sadrži podatke o svim prijavljenim slučajevima od 2000. godine do kraja jula 2025. To je drugo izdanje, a prvo je objavljeno pre deset godina, ali potraga za istinom, kako kažu porodice, traje bez prekida. „U dopunjeno izdanje monografije uneli smo nove podatke do kojih smo došli u proteklom periodu“, kaže Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosova. 

I Verica je, poput Dragice, život posvetila traganju za istinom. Njen suprug je pre 26 godina odveden iz KBC Priština i od tada mu se gubi svaki trag. „Na Kosovu se još traga za oko 1.600 lica, a u prištinskoj mrtvačnici oko 350 posmrtnih ostataka nije identifikovano iako porodice svakodnevno čekaju. Arhive su zatvorene, dokumenta nedostupna, a međunarodni sporazumi, deklaracije i rezolucije se ne poštuju. Potpuna je nezainteresovanost da se sudbine razreše“, kaže Tomanović. 

Sporazum na sporazume, bez rezultata

Usledili su brojni pokušaji da se pitanje reši: Vašingtonski sporazum iz 2020, Ohridski sporazum iz 2023, Deklaracija o nestalim licima u maju iste godine, te dogovor o uslovima rada zajedničke komisije krajem 2024. Vašingtonskim sporazumom iz 2020, uz posredovanje predsednika Donalda Trampa (prvi mandat), strane su se obavezale da zajednički rade na pronalaženju i identifikaciji nestalih sa Kosova. Iako je sporazum tada ocenjen kao prvi konkretan korak ka istini za porodice, rezultata nije bilo. Ohridski sporazum iz marta 2023, poznat kao Sporazum o putu ka normalizaciji, uključio je i obavezu Kosova i Srbije da saradnju u humanitarnim pitanjima, poput nestalih lica, regulišu dodatnim dokumentima. U aprilu 2023. godine, Kosovo i Srbija su preduzeli prve korake za sprovođenje Ohridskog sporazuma, uspostavljajući Zajedničku komisiju za praćenje sprovođenja Deklaracije o nestalim licima.

DRVO ŽIVOTA: I dok je u Beogradu objavljena monografija o nestalima, u Prištini je na platou kod Trga Džordža Buša, na Međunarodni dan nestalih, otkriven memorijal „Drvo života“, posvećen osobama koje se i dalje vode kao nestale. Memorijal je oblik stabla bez grana, kao simbol prekinutih života, dok su unutar skulpture urezana imena nestalih. 

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, tokom rata na Kosovu ubijeno je oko 13.000 ljudi. Ipak, patnja traje i danas, jer brojne porodice i dalje ne znaju sudbinu svojih najmilijih. Prema podacima misije EU za vladavinu prava, EULEX, još se traga za 1.590 lica. Od tog broja, prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Srbije, još uvek se nestalo vodi oko 570 Srba i drugih nealbanaca. U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca. Do sada je iz Srbije na Kosovo vraćeno oko 1.000 posmrtnih ostataka. Beograd traži da se istraži teritorija Kosova, a Priština traži da se na teritoriji Srbije istraže lokacije mogućih masovnih grobnica. 

Kako sve predugo traje, porodice ističu da je postupak blokiran i da nedostaje politička volja. One ocenjuju da ni posle više od 26 godina od tragičnih događaja nije uložen maksimalan napor, niti su primenjene savremene metodologije u potrazi za nestalima. Naglašavaju da imaju pravo na istinu, pravdu, reparaciju i memorijalizaciju. Porodice nestalih apeluju da se problem tretira kao humanitarno, a ne političko pitanje. Od Beograda i Prištine traže fokus na praktične korake, ubrzavanje potrage i procesuiranje odgovornih. Međutim, zvaničnici obe strane se međusobno optužuju. 

OPTUŽBE I KONTRAOPTUŽBE: Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović izjavio je na konferenciji povodom Međunarodnog dana nestalih da Priština odbija saradnju i da ne postupa u skladu sa potpisanim sporazumima: „Najviše zabrinjava nespremnost međunarodnih organizacija da pomognu da se svi vrate procesu.“

Ranije su najavljena ponovna iskopavanja na više lokacija u Srbiji, uključujući Batajnicu, Perućac i Petrovo Selo, ali još nema povratnih informacija iz Prištine o otvaranju arhiva i identifikaciji tela iz prištinske mrtvačnice. 

S druge strane, premijer Kosova u ostavci Aljbin Kurti kaže da je pitanje nestalih jedno od najtežih. Naveo je da su prošle godine istražene 23 lokacije, a ove 18, ali je naglasio da Srbija nije pokrenula iskopavanja u Kožlju niti obnovila rad u Batajnici, iako postoje Briselski sporazum i posebna Deklaracija. „Uskraćivanje pravde našim žrtvama ide ruku pod ruku sa negiranjem zločina koje je Srbija počinila, a koje i dalje negira zvanični Beograd,“ rekao je Kurti, dodajući da se istina nalazi u srpskim arhivama i kod zvaničnika. Međutim, Odalović je u izjavi 26. avgusta najavio nastavak pretrage lokacije Kožlje početkom septembra, pozivajući predstavnike prištinske delegacije da prisustvuju. 

U međuvremenu došlo je do blokade Radne grupe za nestala lica kojom posreduje Međunarodni komitet Crvenog krsta, pre svega zbog protivljenja Prištine imenovanju Odalovića. Političkoj blokadi se protive predstavnici i srpskih i albanskih udruženja; njih spaja ista bol, pa porodice često zajedno nastupaju, pokušavajući da vrše pritisak na Beograd, Prištinu i međunarodnu zajednicu kako bi saznali istinu o svojim najmilijima. Redovno se okupljaju u oba grada, ističući da političke volje nema i da je depolitizacija nužna.

Porodice konstantno poručuju da stručne institucije mora da rade svoj posao, ali da političari preuzmu odgovornost i konkretne korake. „Apelujemo na savest ljudi u svetu, a posebno onih koji imaju vlast na Kosovu, da ubrzaju pronalaženje i identifikaciju,“ izjavila je Tomanović. Tako je pitanje nestalih lica podignuto na najviši politički nivo. 

GRUPE BEZ NAPRETKA: U ovom procesu je najpre formirana Radna grupa za nestala lica 2004. godine, pod pokroviteljstvom specijalnog predstavnika za Kosovo generalnog sekretara UN. Usledile su godine međusobnih optužbi komisija za nestala lica vlada Kosova i Srbije, zbog čega je rad na terenu stagnirao. Tema je ponovo otvorena u dijalogu Kosova i Srbije 2020. ali bez konkretnog napretka. 

Deklaracija o nestalim osobama, koju su usvojili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti u okviru dijaloga na visokom političkom nivou, donela je novu nadu jer su se strane obavezale da dozvole pristup „osetljivim dokumentima“ u cilju rasvetljavanja sudbine nestalih lica tokom rata na Kosovu. Oni su se obavezali da će koristiti satelitske podatke kao i drugu naprednu tehnologiju koja bi pomogla u otkrivanju masovnih grobnica.

Nakon toga, glavni pregovarači Kosova i Srbije, Besnik Bisljimi i Petar Petković, u decembru 2024. dogovorili su formiranje tela koje bi pratilo primenu obaveza. EU je ovaj dogovor označila kao važan rezultat dijaloga, ali proces i dalje stagnira. Deklaracija o nestalim osobama naglašava pravo porodica da znaju istinu i obavezuje obe strane da dostavljaju informacije, otvore arhive i omoguće pristup lokacijama. Ipak, skoro dve decenije od formiranja prve radne grupe, pomaci su i dalje minimalni, dok porodice nestalih čekaju odgovore.

Svi ovi dogovori definišu korake sprovođenja, predviđaju redovne sastanke, kao i međunarodni nadzor odnosno mehanizme za praćenje sprovođenja obaveza. Dakle, obe strane su prihvatile obaveze da intenziviraju potragu. Ipak, rezultati izostaju, arhive ostaju zatvorene, iskopavanja usporena, a političke opstrukcije neprestane. Porodice nestalih Srba dodatno zahtevaju donošenje zakona o nestalim licima, kojim bi bio uređen njihov status i prava. Očekuju i dostojnu memorijalizaciju. „Konačni poraz je odustajanje od traganja. Nameće nam se zaborav jer mnogi prećutkuju, ali istina može biti samo jedna“, poručuje Verica Tomanović.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.