Obrazovanje ostalo ispod crte

Piše: Jelena Aleksić

Nikada se ne bih zaposlila u nekoj našoj javnoj školi. Dva puta su me pozivali kad sam konkurisala, ali svaki put na godinu dana, pa posle šta bude. Plus, da radim sa tridesetoro dece od kojih ne znam šta mogu da očekujem, a mogu svaku vrstu nasilja i sve to za manje od 500 evra, pa što sam ja išla u školu onda? Trenutno sam na porodiljskom, a kad se vratim u septembru ja ću po dogovoru raditi samo četiri dana zbog deteta i za platu od 85.000 dinara, priča Novom magazinu Nataša R., zaposlena u privatnoj školi engleskog jezika u Beogradu. 

Uskoro bi trebalo da sa radom počne i njena školica engleskog ,ali isključivo za decu do četvrtog razreda osnovne škole. 

„Mi i u privatnoj školi imamo sve uzraste i uopšte nije lako sa decom koja smatraju da si tu ne da bi ih nešto naučio nego da bi im dan učinio zabavnim. A to je maksimum desetoro učenika. Zamislite šta se dešava u odeljenjima sa tri puta više đaka u državnim školama? Uostalom, vidimo šta se dešava i kako nastavnici prolaze, koliko su nezaštićeni, nepoštovani i potcenjeni na svaki način“, smatra Nataša sažimajući u samo tri reči tako bolno realni status nastavnika u Srbiji. 

Svi promašaji našeg školstva stali su u test iz srpskog 

Ovde se dogodilo ono na šta su godinama unazad kolege upozoravale! Test koji je trebalo da bude najlakši (uči se od prvog razreda, zasniva na čitalačkoj pismenosti, logici i povezivanju pojmova, godinama već prvi upravo jer je najlakši…) pokazao je realno stanje u prosveti.

Čita se vrlo malo ili gotovo ništa. „Buba“ se za test ili se dobro razrađuje taktika – kako prepisati. I iz samog Ministarstva nude nam se opcije četbotova, pojedini bivši ministri žive u oblacima nemajući baš nikakvu predstavu o realnoj deci. Promoviše se navodna kritika društvenih vrednosti uz spotove u kojima glume kriminalci. Gasi se požar flašom benzina. Izdvaja se jedan radni dan za maturski ispit iz srpskog, diže na uzbunu nastavni kadar u srednjoj školi, beleže se vremena za pregled testova, obaveštavaju srbisti da „ne guše sistem besomučnim kliktanjem“…

A onda shvatamo da je sve bila farsa. Puj i pike – ne važi! Očas posla smo zaboravili probnu maturu i izgubljenu sredu! Nema veze, rešićemo problem – odložićemo je!

APEL BEZ ODGOVORA: Jer, tako su ga nekako definisali i dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu (UB) koji školuju nastavni kadar.

„Obrazovni sistem Srbije je ozbiljno narušen i uzdrman iz temelja. Već dugi niz godina prosveta doživljava statusno i finansijsko urušavanje, a nastavnici gubitak materijalne sigurnosti, dostojanstva i ugleda, dok fakulteti na kojima se školuju nastavnički kadrovi iz fundamentalnih disciplina beleže dramatičan pad broja zainteresovanih studenata“, napisali su još početkom godine dekani fakulteta koji školuju nastavnike u dokumentu pod nazivom „Platforma Univerziteta u Beogradu (UB) za unapređenje statusa nastavničkih studijskih programa na UB i očuvanje obrazovnog sistema u Srbiji“. 

Platforma je stigla do Ministarstva prosvete, a odgovor o tome šta je ovim povodom i urađeno, zaista je poražavajući i svodi se na floskule zaogrnute administrativnim jezikom strategija i Akcionih planova koji tek treba da dođu na dnevni red. 

„Vlada je formirala Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o finansiranju visokog obrazovanja, koji će biti rešen deo problema. Mere predložene Platformom su već bile deo predloga Akcionog plana za period od 2024- 2026 godine za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030.godine. Akcioni plan biće usvojen tokom jula meseca na Vladi Republike Srbije“, navodi ministarstvo u dopisu portalu Nova koji je tražio informacije o tome šta je urađeno povodom „Platforme“ koju je poslalo osam dekana UB. 

U odgovoru se još dodaje da ova institucija „sagledava razne aspekte sistema obrazovanja, uključujući i stanje ljudskih resursa u obrazovanju“.

„Jedna od prioritetnih oblasti za osiguranje kvaliteta u douniverzitetskom obrazovanju i vaspitanju, koje predviđa Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030.godine, jeste i opšte osnaživanje nastavnika, njihovog profesionalnog razvoja i napredovanja, kao i opredeljenje za dalje unapređivanje sistema u ovom segment. Kao vid podstreka, Ministarstvo svake godine raspisuje konkurs stipendiranje studenata za nedostajuća zanimanja kaka bi se stipendirali studenti druge i treće godine studija koji studiraju matematiku, fiziku, informatiku, engleski, srpski i nemački jezik. Novim akcionim planom biće promenjeni uslovi, te će se ovi studenti stipendirati od prve godine i iznos stipendija biće povećan“, zaključuje se u odgovoru koji tako liči na sve one iz prošle, pretprošle i svih godina od 2015, kada su profesori upalili crvene alarme zbog manjka brucoša u amfiteatrima. 

Vukovci podbacili 

Još jedan neslavni rekord oboren je ove godine na prijemnim ispitima. U pitanju je dramatično loš rezultat koji su ostvarili nosioci Vukove diplome pokušavajući da upišu Medicinski i Fakultet organizacionih nauka u Beogradu. Čak 193 odlikaša sa svim peticama je htelo da upiše Medicinski fakultet, ali čak četvrtina nije uspela da položi prijemni. U prevodu, čak 46 njih nije uspelo da reši 31 od 60 pitanja na testovima iz biologije i hemije. 

„Ove godine su rezultati inače slabiji nego prošle godine s tim što je broj vukovaca koji su pali zaista veliki. Generalno, tek je nešto više od 50 odsto kandidata, njih 537, položilo ispit. Razloge ne znamo, da li je to zbog samog testa, a možda i činjenice da korona pokazuje udaljene efekte. Svi znamo kako se odvijala nastava u korona-periodu i mnogi su tada govorili da će dati udaljene efekte. Tražićemo i druge razloge“, najavio je profesor Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta UB. 

ODZVONILO: Te, 2015. godine je prijemni ispit za profesora matematike radilo 110 maturanata na Matematičkom fakultetu u Beogradu da bi prošle godine ovaj smer upisalo svega devetoro brucoša. U međuvremenu su matematiku po školama u Srbiji počeli da predaju nastavnici geografije, penzioneri i apsolventi, pa dekan ovog fakulteta Zoran Rakić nedavno najavljuje da će od ove školske godine za studente prve godine biti uveden novi predmet – Elementarna matematika (sadržaj ovog predmeta su osnovna matematička znanja koja je studenti trebalo da steknu u srednjoj školi). 

„Interesovanje za profesorska zanimanja u celoj zemlji je na veoma niskom nivou i bez dugoročne strategije države ovaj problem se ne može rešiti. To je katastrofalno za naš obrazovni sistem, ali je i razumljivo jer kandidati treba da završe težak fakultet da bi radili za male plate u prosveti i da bi svi u procesu obrazovanja, đaci, roditelji i država, imali veća prava od njih. Za ovakvu katastrofalnu situaciju u obrazovnom sistemu krive su vlasti u poslednjih 30, pa i više godina, kojima su usta puna obećanja o strateškim ulaganjima u naše obrazovanje u predizbornim kampanjama, a kada dođu na vlast nikako da pređu s reči na dela“, mišljenja je profesor Rakić, čiji je fakultet jedan od potpisnika pomenute „Platforme“.

Uz Matematički fakultet u Beogradu, potpisali su je i čelnici Filološkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju. Rečju, fakulteti koji školuju nastavni kadar, a koji iz godine u godinu imaju sve manje studenata. 

Ove godine na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (BU), na smeru za opštu fiziku (profesor) upisan je samo jedan brucoš. Na Filološkom fakultetu u Beogradu najugroženiji je srpski jezik i književnost, za koji su se ove godine prijavila samo 34 kandidata, na planiranih 100 mesta.

Na svim srbističkim katedrama na republičkom nivou očekuje se da će biti popunjeno oko 40 odsto ponuđenih mesta za buduće studente.

„U Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Beogradu, Kosovskoj Mitrovici, kada se sve sabere, planirano je 441 mesto na budžetu, a ima 186 kandidata. Samo u Beogradu za grupu za srpski jezik i književnost bilo je prijavljeno 34 kandidata na 100 mesta, a za srpsku književnost i jezik 63 na predviđenih 150 mesta. Slično je bilo i prošle godine. Slikovito, ako bismo gledali po poslovičnoj slici čaše vode koja je do pola puna ili prazna, zavisi da li ste optimista ili pesimista, ta čaša je svakako – šuplja – rekao je nedavno za Politiku prof. dr Slavko Petaković, šef katedre za srpsku književnost s južnoslovenskim književnostima na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 

„Pored rezultata PISA testa, rezultati iz srpskog na maloj maturi su još jedan dokaz da su deca sve više funkcionalno nepismena. Najveći problem je bio razumevanje i prepričavanje pročitanog teksta“

Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije

ŠTA SAM ONO PROČITAO: U međuvremenu, maternji jezik u Srbiji postaje jedan od najomraženijih predmeta među školarcima. Rezultati učenika na upravo završenoj maloj maturi nikada nisu bili gori iz srpskog jezika. Čak su u proseku, što se dogodilo prvi put, imali manje bodova iz srpskog nego iz matematike. I to nije ono najgore. Ove godine deca su imala, kako se tvrdi, „teži test“ sa fokusom na razumevanje pročitanog i analizu teksta. 

„Pored rezultata PISA testa, ovo je još jedan dokaz da su deca sve više funkcionalno nepismena. Najveći problem je bio razumevanje i prepričavanje pročitanog teksta. I bojim se da će rezultati ubuduće biti još lošiji ukoliko se nešto ne promeni“, prokomentarisala je rezultate male mature Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. 

Njena koleginica Snežana Romandić iz istog sindikata tvrdi da su među ključnim problemima u obrazovanju zastareli i preobimni nastavni program, manjak savremenih nastavnih sredstava i kadrovi „pošto mladi ljudi koji bi trebalo da budu nosioci inovacija samo prođu kroz školu“: 

„Ljudi zbog situacije u prosveti ne žele da se bave ovim poslom. Zaposleni imaju previše administrativnih poslova, a pored toga, mi još nemamo ozbiljnu analizu Ministarstva i nadležnih službi šta konkretno treba da se promeni. Postoje samo preobimne i nefunkcionalne studije o neophodnim izmenama koje ne daju nikakve rezultate“, smatra ova nastavnica biologije. 

Šta bi to trebalo zaista da se menja pitamo profesora Aleksandra Baucala sa Filozofskog fakulteta, čija je ekspertiza psihologija obrazovanja? Dobijamo, prilično neočekivan odgovor jer za razliku od većine profesor Baucal ne upire prstom u državu i donosioce odluka već u sve nas, građane. 

„Ako znamo, a sada već znamo da ova vlast funkcioniše isključivo po principu političkog marketinga, zar ne mislite da je vreme da joj pokažemo da nam je obrazovanje važno. Zar ne mislite da su građani ti koji treba da ustanu u odbranu prosvete i budućnosti naše dece? Jer, tek kada političarima pokažete da ste zbog nečega spremni da ih kaznite na izborima, oni će se latiti posla. Ili, ako stvarno nismo zadovoljni, hajde da ih više ne glasamo. Hajde, da se borimo za budućnost svoje dece tako što ćemo dovesti ljude koji će se zanimati za obrazovni sistem“, poziva u razgovoru za Novi magazin profesor Baucal, vidno rezigniran temom urušavanja obrazovnog sistema u zemlji s koje god da se strane pogleda. 

„Obrazovanje je u Srbiji kao parkirani voz koji odavno nigde ne ide i niko njime nigde ne stiže. Stoji na sporednom koloseku, oko njega raste korov i koriste ga još ponekad deca da se u njemu poigraju ili se pobiju“, slikovit je profesor Baucal i, nažalost, potpuno precizan dok govori o stanju u srpskoj prosveti. 

„Za ovakvu katastrofalnu situaciju u obrazovnom sistemu krive su vlasti u poslednjih 30, pa i više godina, kojima su usta puna obećanja o strateškim ulaganjima u naše obrazovanje u predizbornim kampanjama, a kada dođu na vlast, nikako da pređu s reči na dela“