Novo u organizovanju medijskih sektora: Sistem vibrantnih informacija

Piše: Goran Cetinić

U opštoj polarizaciji društva mediji u Srbiji su se grupisali u dva pola: propagandni mediji – neprijatelji demokratskih pomaka i mediji komunikacije – saveznici pokušaja demokratizacije društva. Slučaj Srbije, naravno nije jedini, naprotiv, u velikom broju zemalja, posebno postsocijalističkim, slične podele su pravilo.

Ni mediji tradicionalnih demokratskih zemalja više nisu sposobni da ljudima pruže visokokvalitetne informacije potrebne za bolje donošenje svakodnevnih odluka. Tri grupe promena uzrok su ovakvom razvoju: političke i ekonomske društvene promene; digitalna revolucija i još uvek neizgrađen sistem medijskog okruženja kojim bi dominirala profesionalnost i pouzdane informacije.

DVA MODELA: Sve prisutne političke promene u svetu karakteriše rast političke dominacije vladajućih, smanjenje civilnog političkog aktivizma, ograničavanje slobode izražavanja i pristupa informacionim izvorima. U ekonomskoj sferi širi se siromaštvo i socijalne razlike sa sličnim efektima na dostupnost informacija. Digitalna transformacija ugrozila je tradicionalne medijske modele poslovanja i promenila odnose medija s potrošačima njihovih informacija.

Još nije pronađen pouzdan model prilagođavanja medija novoj stalno promenjivoj realnosti i novom okruženju. Klasičan model koji je osiguravao solidan medijski sistem bazirao se na četiri principijelna standarda: profesionalno novinarstvo, solidno poslovno upravljanje medijskom jedinicom, pravni sistem koji podržava medijske slobode i jake institucije podrške medijima; nezavisni regulatori, nevladin sektor i novinarska udruženja.

Poslednjih godina više institucija koje se bave razvojem medija preispituje klasičan pristup i pokušava da u novim uslovima razvije nove modele, kao što je model “Media Viability”, koji je razvila Akademija Deutche Welle, ili model vibrantnih informacija VIBE, koji je razvio američki IREX. Sve popularniji termin “vibrant” – kao na primer Vibrant Leadership; Vibrant Concept, Vibrant tool – veoma se raširio kao primeren za opis dinamičnih promena koje donose digitalna transformacija i društvene promene. Sam izraz vibrant na engleskom jeziku znači puno energije, puno života, entuzijazma i snage, a kao glagol pulsiranje i drhtanje i pogodan je za prikaz snažne dinamike.

Oba modela insistiraju na sadržini informacija jer su lažne vesti i lažni narativi postali daleko najvažniji problem medija, važniji od ekonomskih i političkih uslova. Lažne vesti zapravo obesmišljavaju novinarstvo i dovode u pitanje opstanak profesionalnih medija. IREX-ov novi model vibrantnih informacija u digitalno vreme umesto opisana četiri klasična standarda fokus stavlja na četiri drugačija standarda koja treba da omoguće izgradnju sistema prilagođenog novoj stvarnosti. To su: relevantna sadržina informacije; nerestriktivni tokovi informacija; kritički odnos prema informacijama i ideološka nezavisnost.

Relevantna sadržina informacije – standard koji omogućava da svi koji stvaraju informacije, mediji, novinari, građani, nevladine organizacije, obrazovne institucije, kompanije i drugi mogu slobodno kreirati pouzdane informacije bazirane na činjenicama. Uslov za to je da svi ti kreatori imaju znanja koja će im to omogućiti. U Srbiji o kvalitetu informacija govore podaci da je u prošloj godini Savet za štampu registrovao 3.643 prekršaja Kodeksa novinara Srbije, dvostruko više nego u 2019.

Lažne vesti dominiraju medijskim prostorom u kojem ima 2.500 registrovanih medija, pa nijedan edukacioni sistem ne može sprečiti pad kvaliteta sadržine informacija, posebno kad praktično ne postoje efikasne sankcije za širenje lažnih vesti, propagandnih floskula i govora mržnje. Pozitivnu ulogu u otkrivanju lažnih vesti imaju portali koji proveravaju činjenice, ali njih je nedovoljno, posebno ih nema u lokalnim sredinama. Problem je visoka zavisnost većine medija od državnih i privatnih finansijskih kanala jer u državi u kojoj u proseku jedan medij dolazi na samo 2.800 stanovnika to automatski znači potpunu nemogućnost funkcionisanja medijskog tržišta.

SLABA PERSPEKTIVA: Standard da tokovi informacija budu nerestriktivni i neometani na nezavisnim svima dostupnim platformama. U Srbiji ovaj standard ima najslabiju perspektivu. Prepreke informacionim tokovima, pogoršane i epidemijom covida-19, idu od fizičkih napada i pretnji novinarima i medijima, obnovljenih hapšenja novinara pod lažnim optužbama, organizovanih hajki na pojedine novinare i medije, čemu ton daju vodeći političari. Kablovski operateri isključuju važne medije iz svoje ponude, delovi zemlje nisu pokriveni internet vezama, Vladini predstavnici plasiraju gotovo isključivo propagandne informacije, a konferencije za štampu često su karikatura pravih konferencija za novinare, državni organi slabo poštuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a uređivačke politike najvećeg broja medija pod snažnim pritiskom su vlasnika ili finansijera.

Standard koji omogućava kritički odnos prema dostupnim informacijama da bi se odvojile činjenice od lažnih vesti, propagande i laži, što znači i potpuno slobodnu interakciju građana sa vestima, kroz diskusije i debate, te slobodu deljenja vesti drugima. Za kritički odnos prema raspoloživim informacijama bitna je medijska pismenost i javne debate. U Srbiji medijska pismenost uvedena je kao opcioni predmet u gimnazije, ali ne postoji široka akcija za širenje medijske pismenosti, posebno kod starijih generacija i slabije obrazovanih građana. Javne debate u klasičnom smislu ne postoje, platformi za rasprave nema ni u velikim gradovima niti na lokalu, a sučeljavanja stavova u elektronskim medijima vrlo su retka.

Društvene mreže donekle su zamenile nepostojeće platforme, ali su i diskusije na društvenim mrežama često upropašćene besmislenim ili zlonamernim, organizovanim ili spontanim diskusijama koje ih obesmišljavaju, pa neretko visokoobrazovani odbijaju da učestvuju u njima.

Standard transformacija postojećih prepreka nezavisno od ideoloških linija treba da omogući proizvođačima informacija i distributivnim kanalima da razmenjuju i podstiču razmenu informacije – i ljudi i institucije moraju imati slobodu korišćenja informacija i pravo da traže bolje informacione usluge i da utiču na antidemokratske snage koje ograničavaju prikupljanje, proizvodnju, diseminaciju, upotrebu ili korišćenje informacija. U Srbiji mali broj ljudi prati ideološki suprotstavljene medije.

Dominantno se prate većinski mediji pod direktnom kontrolom i uticajem ideologije vladajuće koalicije. Jednogodišnja “vladavina” koronavirusa pokazala je upotrebu medija za plasiranje vlastima odgovarajućih informacija, što je kulminiralo odlukama pred junske izbore i građanskim protestima koji su usledili.

Posebno ilustrativna objektivna nemogućnost prevazilaženja ideoloških linija u srpskim medijima jesu korupcionaške afere, koje su gotovo sve otkrili istraživački novinari i nepotkupljivi mediji. Reakcija vlasti uvek je umesto sankcionisanja aktera korupcije bila napad na medije koji su otkrili ili o aferama pisali.

Srpske medije i institucije čeka težak posao da izgrade sistem vibrantnih informacija.

Sam izraz vibrant na engleskom jeziku znači puno energije, puno života, entuzijazma i snage, a kao glagol pulsiranje i drhtanje i pogodan je za prikaz snažne dinamike

Novi magazin realizuje projekat “Propaganda kao neprijatelj, komunikacija kao saveznik medija”, koji će obuhvatiti analizu stanja kroz autorske tekstove kako eksperata iz oblasti odnosa s javnošću tako i kroz novinarsko viđenje situacije i studije slučajeva. Projekat Novog magazina finansira Ambasada SAD u Beogradu

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.