Ne postoji država koja će sama rešiti ovu krizu

Ova priča često se koristi u naučnim krugovima kako bi se podvukla važnost toga da um naučnika mora da bude uvek otvoren za nove interpretacije prirode i njenih procesa. Čini se da je i pitanje epidemija jedno od onih koje se u dugom istorijskom kontekstu ljudima često ponavlja, a na sadašnju krizu moraćemo da imamo spremno nekoliko paralelnih odgovora.

Ovo kaže Nikola Ivica (ove godine treba da doktorira na MIT-u), koji je za Novi magazin uradio intervju sa dr Džinzu Čenom, profesorom biologije i virusologije.

Nikola Ivica smatra da su iz današnje perspektive prvi odgovori trenutne američke administracije na mogućnost pojave pandemije svakako bili pogrešni i kratkovidi jer je još u maju 2018. faktički ugašena kancelarija za odgovor na moguću pandemiju, koja je funkcionisala pod okriljem Nacionalnog saveta za sigurnost.

Ova odluka povukla je i američke epidemiologe iz Kine, kojima je posao bio da koordinišu odgovor na moguću pandemiju zajedno sa svojim kineskim kolegama, što je upravo za cilj imalo brzu reakciju na munjeviti porast broja zaraženih koji smo videli u protekla dva meseca. Jedan deo zdravstvenih eksperata koji su ostali u Nacionalnom savetu pokušao je krajem januara da podigne uzbunu u Beloj kući, ali njihove poruke nisu na vreme stigle do ljudi koji donose odluke.

Intervju Profesor Džinzu Čen, MIT

Ako uzmemo u obzir razliku u simptomima širom populacije, od asimptomatskih do fatalnih, bolest koju prouzrokuje SARS-CoV-2 je verovatno rezultat vrlo složene interakcije između virusa i ljudskog imunog sistema. Varijacije koje se pojavljuju u virusu, kao i razlike među ljudima, doprinose simptomima bolesti i krajnjem ishodu, pa je vrlo mala verovatnoća da će jedan lek biti efikasan za sve pacijente, kaže za Novi magazin dr Džinzu Čen

Razgovarao: Nikola Ivica

Danas se zaraza virusom SARS-CoV-2 prelila iz Kine na čitav svet i odgovori koji su nam potrebni u rukama su lekara i naučnika. Trenutna situacija za čitaoca može da nalikuje sceni iz filma Dejvida Linča, u kojoj jedan sasvim banalan dan, ispunjen odmaranjem na kauču, ispijanjem kafe i čitanjem novina, stoji u tmurnoj suprotnosti sa olujom koja se dešava van komfora stana, u bolnicama u kojima lekari učestvuju u nekoj vrsti maratona za spasavanje života zaraženih ili pak u biomedicinskim laboratorijama koje iz džepova vade sav arsenal koji imaju na raspolaganju kako bi zaustavili zarazu i razvoj teških oboljenja.

Sagovornik Novog magazina dr Džinzu Čen (Jianzhu Chen) je profesor i istraživač kineskog porekla na univerzitetu MIT. Doktor Čen je već sada s kolegama aplicirao za urgentne grantove koji bi finansirali razvoj ađuvanta (pomoćna sredstva) za postojeće vakcine kako bi se osnažio imuni odgovor na SARS-CoV-2, a koji je već primenjen u optimizaciji vakcine protiv virusa denge. Ali ovaj razgovor sa dr Čenom započinjemo povratkom u period pre krize.

*Mnoge države očigledno nisu bile pripremljene za pojavu pandemije. Ako se vratimo pet ili deset godina unazad, da li je u Americi nedostajao interes za finansiranje virusologije i razvoj vakcina protiv nadolazećih virusa? Ako jeste, je li to krivica državnih agencija, istraživačke zajednice ili svih aktera zajedno?

U periodu neposredno nakon izbijanja epidemije SARS, 2003. godine, postojao je veliki interes za finansiranje istraživanja u oblasti terapija i razvoja vakcina za infektivne bolesti. Nažalost, nakon što je virus SARS (SARS-CoV-1, prim. N. I.) iskorenjen, izvori finansiranja ubrzo su presušili. Razlog za to je u najvećoj meri bila kratkovidost federalnih agencija koje su finansirale naučne projekte. Samim tim nije nikakvo iznenađenje da su zemlje koje su više investirale u istraživanje infektivnih bolesti, pre svega mislim na Južnu Koreju i Singapur, danas u stanju da brže i efektivnije odgovore na pandemiju COVID-19.

*Posedujete veliko iskustvo u istraživanju imunologije i razvoja vakcina. Razvoj vakcina protiv različitih virusa nailazio je na različite prepreke. Možete li da objasnite široj publici na koje prepreke je nauka nailazila u razvoju efektivnih vakcina protiv virusa kao što su HIV i denge virus?

Vakcina funkcioniše tako što stvara memoriju u imunom sistemu u obliku rastvorljivih faktora, to jest antitela koja proizvode B-ćelije ili u obliku T-ćelija, koje su u stanju da ubiju inficirane ćelije. Zbog toga što se virus skriva unutar ćelija koje je inficirao, efektivna vakcina zahteva istovremeno stvaranje i rastvorljivih faktora i T-ćelija s memorijom.

Vakcina protiv HIV-a aktivno se razvija već više od 30 godina, a efektivne vakcine još nema. Ključna prepreka u razvoju je, u stvari, to što ne razumemo biologiju ukupnog procesa infekcije i bolesti, pogotovo koje delove virusa treba vakcinom ciljati i na koji način da analiziramo efikasnost vakcine. Dodao bih, takođe, da se vakcine koriste na milionima zdravih ljudi, što znači da moraju da budu potpuno sigurne za korišćenje. Samim tim postoje i izuzetno visoke regulatorne prepreke za razvoj vakcina.

*Vakcine protiv SARS-CoV-2 već su u razvoju. Mislite li da ćemo imati efektivnu vakcinu protiv ovog virusa do kraja 2020? Možete li da predvidite prepreke koje mogu nastati za razvoj vakcine i kako mislite da ih prevaziđemo?

U ovom trenutku postoji nekoliko desetina vakcina protiv SARS-CoV-2 koje su u razvoju. Dve vakcine su ušle u klinička istraživanja na ljudima kako bi se ocenila njihova eventualna toksičnost. Moguće je da ćemo do kraja 2020. dobiti izveštaj o tome da li su i koliko te vakcine efikasne, ali je mala verovatnoća da će efektivna vakcina biti dostupna za masovnu imunizaciju u ovoj godini, pre svega zbog zastoja u masovnoj proizvodnji i regulatornih procedura koje moraju biti ispoštovane.

Prepreke za razvoj vakcine protiv SARS-CoV-2 slične su kao i za HIV ili denge virus, a to je nepotpuno razumevanje biologije ovih virusa. Zato u ovom trenutku moramo paralelno da razvijamo nekoliko različitih metoda vakcinisanja kako bismo uvećali šanse da jedan od tih metoda bude uspešan.

*Jedna od bitnih stvari je pojava različitih sojeva SARS-CoV-2. Možete li da prokomentarišete kojom brzinom ovaj virus mutira i mislite li da već postoje sojevi koji su virulentniji od drugih? Može li pojava različitih sojeva virusa da objasni visoku stopu smrtnosti zaraženih u Italiji i Španiji?

Čini se da SARS-CoV-2 mutira sporije od HIV-a ili virusa gripa. To je verovatno zbog toga što poseduje RNK polimerazu (enzim za replikaciju virusa, prim. N. I.), koja je u stanju da ispravlja svoje greške prilikom replikacije. Moguće je da varijacije u sekvenci virusa doprinesu razlici u virulentnosti, ali nisam siguran da to može objasniti visoku procenu smrtnosti u Italiji i Španiji u poređenju sa, na primer, Nemačkom. Vrlo je verovatno da je razlika u odgovoru nemačkih vlasti na pandemiju ono što je ključno kada je u pitanju stopa smrtnosti od virusa.

*Zvanična Kina je objavila da je u provinciji Hubei počela postepeno da ublažava mere karantina. Takođe, čini se da su i druge azijske zemlje uspešnije u sprečavanju širenja zaraze od SAD-a i većine evropskih država. Možete li da objasnite razlike u pristupu?

U odsustvu leka ili vakcine, najbolja strategija za zaustavljanje SARS-CoV-2 infekcije je da se zaustavi prenos virusa između ljudi. Da bi se ta strategija efektivno sprovela neophodno je pronaći inficirane ljude, a to znači da moramo da testiramo zaraženog i sve njegove kontakte kako bismo ih izolovali iz ukupne populacije, to jest stavili u karantin. Upravo to je pristup u većini azijskih zemalja koje uspešno kontrolišu prenos zaraze.

Danas nam je poznato da oko 25 procenata inficiranih ljudi nema nikakvih simptoma, ali i pored toga, oni prenose zarazu, što još više naglašava važnost testiranja u kontroli prenosa zaraze. Zato nije dovoljno testirati samo osobe sa simptomima već je neophodno testirati i asimptomatske slučajeve.

Postoje svakako i druge razlike u pristupu kontrole zaraze, kao što je mogućnost da se jedna zajednica ili ceo grad stavi u karantin. U tom smislu Kina je bila u mogućnosti da implementira mere socijalnog distanciranja mnogo efektivnije nego što su to u stanju SAD ili evropske države.

*Nedavno su kineske vlasti Srbiji donirale značajnu pomoć, kako u medicinskim tako i u ljudskim resursima. Ipak, čini se da je snažnija saradnja među državama bila neophodna pre nekoliko meseci, kada je epidemija buknula u Kini. Koje je vaše mišljenje o globalnoj saradnji među državama u ovoj pandemiji?

Svi smo zajedno u ovoj pandemiji jer virus ne prepoznaje granice država niti različite ideologije. Ne postoji država koja će sama rešiti ovu krizu. Svet mora da radi zajedno kako bismo pandemiju stavili pod kontrolu i ponovo pokrenuli ekonomiju.

Želim da dodam da je ova kriza i slika onoga što nas čeka u budućnosti s problemima koje će nam doneti klimatske promene, a koje ćemo takođe morati svi zajedno da rešavamo.

*Pratite trenutni razvoj situacije u Kini. Možete li da prokomentarišete kineske napore za pronalazak leka za COVID-19?

Poznato mi je da su u Kini na pacijentima isprobani svi potencijalni antiviralni lekovi koji su ili u fazi tri kliničkih istraživanja ili su već odobreni za neke druge indikacije. Iako postoje izveštaji da bi određeni lekovi mogli da imaju terapeutski efekat, da bismo to i potvrdili, neophodna su kontrolisana klinička istraživanja sa većim brojem pacijenata.

Ako uzmemo u obzir razliku u simptomima širom populacije, od asimptomatskih do blagih, teških i fatalnih infekcija, bolest koju prouzrokuje SARS-CoV-2 je verovatno rezultat vrlo kompleksne interakcije između virusa i ljudskog imunog sistema. I varijacije koje se pojavljuju u virusu, kao i razlike među ljudima doprinose simptomima bolesti i krajnjem ishodu. Zbog toga postoji vrlo mala verovatnoća da će jedan lek biti efikasan za sve ljude. Kao i sa vakcinom, neophodno je paralelno razvijati nekoliko različitih terapija da bi se povećala šansa za terapeutski uspeh.

*Prema vašem mišljenju, koji ključni događaj mora da se desi da bi se ublažile mere karantina i da bi se ekonomija barem u nekoj meri pokrenula?

Taj ključni događaj je stavljanje širenja zaraze pod kontrolu. Još smo u procesu saniranja krize kako bi se smanjio broj infekcija i omogućilo zdravstvenom sistemu da funkcioniše. Pre nego što dobijemo adekvatnu terapiju ili vakcinu, strategija “testiranje–praćenje–izolacija” jedina je opcija koja može da stavi širenje zaraze pod kontrolu kako bi se ljudi vratili na posao.

*Ova pandemija će svakako promeniti mnoge stvari u svetu. Koje promene očekujete kada su u pitanju investicije i naučna istraživanja vezana za nadolazeće viruse? Očekujete li i promene u visokom obrazovanju?

Nadam se da će doći do povećanja investicija i finansiranja za istraživanje infektivnih bolesti – od monitoringa i dijagnostike do terapija i razvoja vakcina. Ako uzmemo u obzir negativan ekonomski efekat ove pandemije, investicije u istraživanja će doneti najveći povrat novca u budućim pandemijama. Finansije će u najvećoj meri morati da dođu iz federalnog budžeta, ali će saradnja između različitih federalnih agencija, akademskih institucija i industrije biti neophodna kako bismo razvili tehnologije za sprečavanje budućih pandemija i, ukoliko se dese, na njih odgovorili efektivnijim merama. Što se visokog obrazovanja tiče, mislim da će ova kriza doprineti tome da se više interakcije odvija preko interneta.

Biografija

Profesor doktor Jianzhu Chen (Džinzu Čen) završio je osnovne studije 80-ih godina prošlog veka na Univerzitetu u Vuhanu. Bio je deo prve generacije studenata iz Kine koji su poslati na usavršavanje u Ameriku u okviru ekonomskog, kulturnog i političkog povezivanja ove dve zemlje.

Doktorat je odbranio 1990. na Univerzitetu Stenford pod mentorstvom legendarnih profesora i bračnog para Herzenberg. Bio je predavač i docent na katedri za medicinu Univerziteta Harvard pre nego što je postao profesor biologije i imunologije na MIT-u i član Koch Instituta za integrisano istraživanje raka. Takođe je profesor i bivši direktor na MIT-Singapur Institutu za razvoj i tehnologiju, pridruženi član MIT – Harvard Instituta Broad, kodirektor Centra za infekcije i imunitet pri kineskoj Akademiji nauka, kao i naučni osnivač nekoliko biotehnoloških kompanija.

Tekst je prenet iz Novog magazina.