Najbolji ostali bez para

Autorka: Gordana Nonin, Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Iako Pokrajinska vlada odbacuje „tendenciozne tvrdnje o politički motivisanoj raspodeli sredstava na konkursima“ koje sprovodi Sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, te u svom saopštenju navode da „Kultura u Vojvodini nije, niti će ikada biti, predmet političkog svrstavanja. Rukovodimo se isključivo vrednosnim, stručnim i transparentnim kriterijumima, o čemu svedoče svi konkursni procesi koji su dostupni javnosti“, činjenice govore nešto sasvim suprotno.

OD BOGATSTVA DO SIROMAŠTVA „OVIH PROSTORA“: Decembra prošle godine je u holu Pokrajinske vlade upriličena svečana dodela priznanja Najbolje iz Vojvodine koja se dodeljuju za proizvode, usluge i delatnosti vrhunskog kvaliteta koji predstavljaju bogatstvo ovih prostora. Prvi put, potvrdu kvaliteta i da predstavlja bogatstvo ovih prostora dobio je Ambijentalni pozorišni festival Novi Tvrđava teatar iz Čortanovaca. Saglasnost na produženje prava na korišćenje znaka Najbolje iz Vojvodine na period od tri godine u kategoriji program, manifestacije, usluge i proizvod dobili su Fondacija Exit Novi Sad za festival Exit i Itaka art centar iz Inđije za Šekspir festival, koji pomenuti brend imaju od ranije.
Samo nekoliko meseci kasnije, na konkursima kulture iste te Pokrajinske vlade, ova tri vojvođanska brenda, za razliku od svih ranijih godina, ne dobijaju ni dinara. I nisu jedini, među onima koji su kažnjeni za iskazanu podršku studentskim i građanskim protestima, našlo se i Sterijino pozorje i to u ovoj godini kad najprestižniji pozorišni festival u regionu obeležava sedam decenija postojanja, kao i Akademija umetnosti koja nije dobila ni dinar, po prvi put u svojoj dugoj istoriji, ni za jedan od devet projekata za koje je konkurisala.
Nije se u sadašnjem Novom Sadu mogao lako naći ni prostor gde može da se održi konferencija za medije kako bi predstavnici Akademije umetnosti, Šekspir festivala, festivala Novi Tvrđava teatar i Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade iz Bačke Palanke izneli svoj stav prema odnosu Pokrajinske vlade prema značajnim kulturnim projektima i dodeli sredstava za ovu godinu. Uspelo im je to u knjižari Zenit, a nezadovoljstvo dobijanjem nula dinara na konkursima za kulturu iskazali su, kroz saopštenje i Sterijino pozorje i Exit festival koji ove godine obeležava četvrt veka.
Ovogodišnje, jubilarno Sterijino pozorje završeno je 3. juna, da bi samo nekoliko dana kasnije stigla informacija da su ostali, po prvi put za tih sedam decenija, bez podrške pokrajinskih vlasti, sada na pokrajinskom konkursu za scensko stvaralaštvo. U obrazloženju komisije koja je odlučivala o dodeli novca i koju su činili Miloš Nikolić, Uroš Pavlov i Jelena Đukić, stoji da ovaj festival predstavlja „najkvalitetnije produkcije pozorišta“ i da je „usklađen sa opštim interesom u kulturi“, ali da ipak „zahtevana sredstva za realizaciju za ovakvu vrstu projekta prevazilaze mogućnost finansiranja na ovom konkursu“. Sterijino pozorje, kao i ostale institucije, nikad nisu ni dobile sredstva koja su zahtevali. Iznosi su bili uvek umanjivani. No, ipak se radilo o značajnim i neophodnim sredstvima potrebnim za realizaciju. Prošle godine je ova institucija dobila 2,5 miliona dinara na istom konkursu na kojem je sada odbijena. Prošle godine je to bio i najveći iznos koji je neka institucija dobila. Ove godine, na ovom konkursu, dupliran je u odnosu na prethodnu godinu najveći dobijeni iznos i sada je pet miliona dinara dobio Beogradski festival igre, čija je direktorka Aja Jung.
Podsetimo da je jubilarno ovogodišnje Pozorje otvoreno predstavom Sveti Georgije ubiva aždahu Dušana Kovačevića u režiji Milana Neškovića, kada su glumci Jugoslovenskog dramskog pozorišta izašli pred publiku sa šakama obojenim crvenom bojom, uz nedvosmislenu podršku publike za taj gest. Desilo se i to da je poslednje večeri festivala govor održao reditelj i pisac Goran Marković, po čijem romanu Beogradski trio je urađena istoimena predstava u režiji Matjaža Bergera, koprodukciji dva slovenačka pozorišta – Teatra Anton Podbevšek iz Novog Mesta i Cankarjevog doma iz Ljubljane, koja je proglašena i za najbolju predstavu na ovogodišnjem pozorišnom festivalu. Marković je podsetio prisutne da je u Novom Sadu poginulo 16 ljudi prilikom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: „U ovom gradu desila se velika tragedija koja ga je strašno ranila i koja je pokrenula velike promene. Ovo Sterijino pozorje je veoma, veoma posebno. Ovaj grad je najvažniji grad u ovoj revoluciji!“, rekao je, između ostalog, Marković.

ČETVRT VEKA EXITA: Ako je pre 25 godina, kada je nastao, Exit festival video izlaz u motivisanju omladine da izađe na izbore 24. septembra 2000. i da doprinese, nakon tromesečnih kulturnih dešavanja na novosadskoj strani Dunava, većoj izlaznosti mladih i promenama koje su usledile, ove godine izlaz vide u organizovanju jubilarnog, 25. festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi, koji će biti poslednji „u ovakvoj Srbiji“, kako su naveli u svom saopštenju nakon saznanja da nisu dobili ni dinara na konkursu Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine. Ovoj Fondaciji je, takođe, sufinansiranje uskratilo i Ministarstvo turizma i omladine Vlade Republike Srbije, koje se nalazi u budžetu koji je Skupština Srbije usvojila prošle godine. Iz Exita naglašavaju da im je uskraćena i višedecenijska podrška komercijalnih sponzora koji su u državnom vlasništvu.
„Postoji velika mogućnost da se zbog ovih nedemokratskih pritisaka festival od sledeće godine preseli u neku drugu zemlju, o čemu će javnost biti obaveštena u najskorijem roku“, navode organizatori Exit festivala naglašavajući da „budžetski novac pripada svim građanima Srbije, a ne političkim strankama na vlasti, i on treba da služi za dobrobit društva, a ne za kažnjavanje nepodobnih organizacija“.
„U nizu čudnih događaja, mi prisustvujemo još jednom takvom. Svakako se radi o kaznenoj ekspediciji kojoj je kultura prva na udaru, a društvo koje za svoje greške kažnjava kulturu je u veoma lošoj poziciji i na veoma lošem putu“, ističe selektorka festivala Novi tvrđava teatar (onog festivala koji od decembra prošle godine nosi oznaku Najbolje iz Vojvodine), književnica Vida Ognjenović.
Prema njenim rečima, sasvim je prirodno i moralno ispravno podržati studente što je njen Festival odmah i učinio. „Odbijamo da budemo žrtve i smatramo da nema nikakvog razloga da ova vlast žrtvuje kulturu. Neka se žrtvuje sama, odnosno neka se sama preispita za svoje greške, a ne da ih naplaćuje od kulture. Oni i sada, bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da je uguše. Pa slabi su im zubi“, rekla je Ognjenović ističući da je nefinansiranjem festivala i Akademije umetnosti počinjen kulturocid, zaustavljen pozorišni i akademski život u ovom delu sveta koji je inače poznat po tome da je prednjačio u kulturnim rezultatima.

MOGUĆE POSTAJE NEMOGUĆE: Rečenoj Akademiji umetnosti odbijeno je devet projekata sa dugogodišnjom tradicijom, iako su do ove godine bili podržani iz budžeta pokrajinskog sekretarijata. Između ostalih, Akademija je planirala održavanje Svetskog bijenala studentske fotografije, Festival studentskog pozorišta, Koncert Simfonijskog orkestra Akademije umetnosti, zbornik radova ove ustanove i druge. Dekan AU, Zoran Krajišnik ističe da se radi o vrlo jasnoj poruci iz vlasti i da je reč o kažnjavanju za sve ono što se kod nas dešava poslednjih osam meseci. On je podsetio i da je AU još u novembru podržala studente i pre nego su se desile blokade fakulteta. „Mi smo to učinili odmah nakon što je naš student Relja Stanojević priveden, nakon protesta 5. novembra prošle godine u Novom Sadu“, rekao je Krajišnik i naglasio da rezultate konkursa na Akademiji tumače kao vrlo jasnu poruku vlasti i da je to „svakako jedan vid kažnjavanja Akademije za njenu bezrezervnu podršku svemu ovome što studenti rade“.
Profesor na AU i direktor Šekspir festivala, Nikita Milivojević ocenio je da se radi o „brutalnom kažnjavanju onih koji ne misle isto“ i da se on sve vreme upravo oseća kao da je u nekom čudnom Šekspirovom komadu gde nemoguće postaje moguće, laži se prikazuju istinom, zlo prikazuje kao dobro. „Svega toga ima kod Šekspira, a ima i toga kako završavaju vladari. Vladari su ubeđeni da ispisuju istoriju a na kraju istorija od njih napravi krpe i na kraju imate kod Šekspira i ono: kraljevstvo za konja. Zato je Šekspir dobar uvod za ovu priču“, rekao je Milivojević i zapitao se da li je to taj dijalog na koji vlast poziva, da nešto što je najkvalitetnije, što afirmiše, što izuzetno doprinosi svemu u kulturi, ne dobija sredstva.
Šekspir festival je, takođe, dobio nula dinara po konkursu a u obrazloženju je navedeno: „Projekat je festivalskog i internacionalnog karaktera. Ovaj jedinstveni festival na temu Šekspirovih dela izuzetno doprinosi afirmaciji svetske umetnosti jer predstavlja najkvalitetnije produkcije pozorišta iz inostranstva i Republike Srbije. Projekat je usklađen sa opštim interesom u kulturi, ciljevima i prioritetima Konkursa, ali zahtevana sredstva za realizaciju ovakve vrste projekta višestruko prevazilaze mogućnost finansiranja na ovom Konkursu te zato nije predložen za finansiranje“. „Vidite li vi ovu količinu apsurda? Pri tome, sredstva koja smo ove godine tražili su ista onolika koliko smo tražili i prošle godine, bez obzira na inflaciju, a novca je ukupno na ovom konkursu bilo i znatno više. To su stvari koje pokazuju da svaka vrsta drugačijeg mišljenja nije dobrodošla“, rekao je Milivojević.
Sonja Petrović, direktorka Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade iz Bačke Palanke rekla je da taj grad nema nijednu kulturnu instituciju i nema pozorište tako da je Festival ekološkog pozorišta stub kulture u ovom gradu. „I tom njihovom odlukom da kazne nas zbog podrške studentima su u stvari kaznili decu i mlade u Bačkoj Palanci i uskratili mogućnost ustanovljenom Konvencijom o pravima deteta i članom 31, a to je da svako dete, bez obzira gde živi, ima pravo na kulturu i na konzumiranje kulturnih sadržaja“, rekla je Petrović i naglasila da taj Festival u Bačkoj Palanci postoji već 31 godinu, a da su vlasti, koliko god govorile da rade na decentralizaciji kulture, ovim nepodržavanjem jedinog festivala u Bačkoj Palanci pokazali da rade upravo suprotno.
Iako izgleda da to ništa ne znači, ostaje da se vidi ko će ove godine poneti laskavu titulu Najbolje iz Vojvodine koje će biti dodeljene u Novom Sadu. Možda to bude i Beogradski festival igre, sve je moguće u gradu koji je u svojoj istoriji poneo i titulu Evropske prestonice kulture. Ono što je već dugo očigledno je da kultura, koja po prirodi stvari predstavlja bastion slobodne misli, ideja i stvaralaštva, trpi užasne pritiske od aktuelne vlasti. Svuda, a i u Vojvodini i Novom Sadu, „gradu koji je najvažniji u ovoj revoluciji“, kako kaže Goran Marković.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.