Na radaru – Voislav Bulatović

SMRT I ZAGAĐENJE

Kompanija Energia Gas and Power, u kojoj sam angažovan, s prvim danom ove godine svu količinu struje koju isporučuje klijentima pokrila je garancijama porekla. To znači da sva električna energija kojom trguje potiče iz održivih izvora. No, zeleni sertifikati su predmet posebne trgovine na energetskom tržištu i samim tim utiču na porast cene električne energije. Kako danas prodati skuplju struju strateški se opredeljujući za čistu planetu? Kako razviti svest o preko potrebnom smanjenju margina, rastu društvene odgovornosti i suočavanju s neizvesnom budućnošću, ukoliko se globalno zagađenje i zagrevanje planete radikalno ne smanje?

Samo nekoliko meseca nakon ove poslovne odluke globalno smo se suočili s pandemijom Covid-19. Pokazuje se da postoji visok stepen korelacije zagađenosti vazduha i procenta smrtnosti od ovog virusa. “Trujući naše okruženje, trujemo naše telo, a kada ono ima hronični respiratorni stres, njegova sposobnost da se brani od infekcije je ograničena”, naveo je Jaron Ogen sa Univerziteta “Martin Luter” u Hale-Vitenbergu. Da li je to pravac “ubeđivanja”? Zagađenje koje proizvode termoelektrane Zapadnog Balkana svake godine izazove 3.000 preuranjenih smrti i 8.000 slučajeva bronhitisa kod dece i košta zdravstvene sisteme i privredu od 6,1-11,5 milijardi evra. Strah od smrti jači je argument od ekonomskog gubitka i neuhvatljivih potreba budućih generacija.

PRAZNIK BEZNAČAJNIH

Nekada se događaji tako “nameste”, da ne možete da ih smatrate koincidencijom. Dakle, sumnjam da je sticaj okolnosti bio da u prvim minutima Prvog maja okrenem list na 58. stranicu knjige Juvala Noa Hararija “21 lekcija za 21. vek”. Ovaj briljantni mislilac piše: “Već i danas mnogi poslovi u ekonomski naprednim državama podrazumevaju privremeno zaposlenje bez ikakve zaštite ili jednokratne angažmane. Kako da sindikalizujete profesiju koja iznikne preko noći i nestane posle jedne decenije”. Dalje, populističke pobune 21. veka biće “protiv ekonomske elite kojoj obični ljudi više nisu potrebni” i zaključuje da je “mnogo teže boriti se protiv beznačajnosti nego protiv ekonomskog iskorišćavanja”. Zaista, šta će se dogoditi sa danom borbe za osnovna ljudska prava radnika onda kada budemo na vrhuncu biotehnološke i infotehnološke revolucije, koje će prosečan ljudski rad učiniti gotovo nepotrebnim? Hoćemo li jednog dana obeležavati događaje na kojima je sistem ubio ljude koji su protestovali zato što su nepotrebni?

TEŠKA REČ

Sećate li se Branka Miljkovića i njegovog stiha “Ubi me prejaka reč”? Sve je više teških i primitivnih reči u javnom diskursu. Uličarski žargon preselio se na političku scenu i jednostavno nije moguće do kraja razlučiti koji je tu redosled stvari. Da li su uličari zauzeli vlast i sa sobom doneli svoj jezik ili su politički lideri shvatili da kolokvijalni, prizemni jezik pun uvreda i govora mržnje nalazi plodno tlo kod skupina koje izlaze na izbore. Peder, lopov, lažov, ubica… Koliko je mentalnih leševa nakon ovakvih reči. Koliko će mrtvih duša izaći na sledeće izbore?

Tekst je prenet iz Novog magazina.