Na radaru – Dragan Dobrašinović

IZBORI

Izbori su nisu završeni, dakle, skoro još malo pa su gotovi. Izašlo je oko plus/minus 50 odsto upisanih u birački spisak. U pitanju je manje-više očekivan, mada suštinski frapantan, skoro pa izuzetan, ali u svakom slučaju više nego irelevantan odziv, koji po svojim domašajima i porukama između redova maskiranih glasača predstavlja trijumf demokratije. Mada ipak, ali ne zbog toga već upravo zato, trijumf demokratije treba razumeti i tumačiti kao trijumf volje, pošto u postizborni kalkulator treba uključiti činjenicu da su izbori održani u vreme korone, kiše, bojkota, u nedelju kad im vreme nije i svega nekoliko dana pred nenajavljene i ničim izazvane, ali očekivane poplave, što jasno govori da odziv nikada nije bio veći i da, sada je već jasno, raspoloženje birača nikada nije bilo bolje.

POBEDNIK

Ne ispravljajte me ako grešim, ali me obavezno opomenite ako ne grešim, mada, ko sam ja da mu sudim, pa samim tim šta? Predsednikova lista je osvojila sve što drugima nije poklonila. Tako se predizborna velikodušnost oličena u cenzusu od tri odsto, kao varijacija na temu hleba od tri dinara, produžila i na nikad kraći – a to je zato što je letnji, izborni dan – i nikad dužu, a to je zato što je puna izvesnosti, izbornu noć i najavljeno i nikad dosanjano, ali uporno prizivano postizborno pomračenje bez roka trajanja. Iza kulisa melodramatičnog, muževnog, ali dirljivog, snažnog, ali nežnog, lirskog i iznad svega epskog obraćanja vrhovnog mostograditelja svom dobrom narodu, počeli su se nazirati likovi mitoloških čudovišta sa dve, tri i više glava. One će uskoro biti nakalemljene na neiskazanu, ali svakom dobronamernom građaninu vidljivu volju odgovornog, a nedozrelog biračkog tela, koje je obraćanje pomenutog ispratilo frenetičnim aplauzima i skandiranjem “Čedu u Vladu” i “ Svi, svi svi za 0,03”. Procenta, razume se, koji sve govori i više ništa ne znači u ovo sjajno vreme postmoderne i korone u srpskoj politici.

MOSKVA

Očeličen izbornim trijumfom biračke volje kao transmisijom sopstvene samovolje, predsednik je otputovao u Moskvu. Tamo je, pouzdano se zna, isforsiran preko maksimuma i poštovan do minimuma. Da je isforsiran, videlo se na samoj paradi, kada se prilikom prolaska naših vojnika nekoliko puta udario rukom u predelu srca i tako sam sebi dao reanimaciju, čime je pokazao vrhunsko medicinsko znanje stečeno u doba korone. O tome kako je poštovan svedoči pozicija za stolom na svečanom ručku, na kojem je s velike udaljenosti imao divan pogled na predsednika Putina, kome je društvo pravio naš Mile Dodik. Kakve to ima veze sa izborima, pitate se, jel da? A kakve veze u ovoj zemlji ima bilo šta sa bilo čim, pitam ja vas!?

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.