Na mom radaru Višnja Vukajlović
Izvor: Novi magazin
Priča o pripadanju
Odrastanje u doba privatizacije, demokratske tranzicije i ovom bumu virtuelnog sveta nije bilo lako. Naši roditelji su radili prekovremeno, a mi ostajali u vrtiću i školi, isto, prekovremeno. Neke stvari roditelji nisu ni stigli da nas nauče jer ih je prestigao internet, a nama se nekako dopadala ta „samostalnost“ i individualnost koju nam virtuelni svet pruža, mi smo se tako mali i samouvereni našli u klopci- verovali smo da je na internetu naša zajednica.
Sada kako odrastam učim šta je zajednica za mene i koliko je ona važna. Ona je naša prilika za aktivan i zdrav život. Mi moramo da naučimo kako da negujemo našu zajednicu i da je podstaknemo da bude aktivna. Svaki korak modernog čoveka za sobom ostavlja trag, tako i naša zajednica mora da ima stvaralačku snagu i da vuče naše društvo i pojedince ka boljem. Nikada od početka vremena nije bilo ovoliko ravnodušnosti među ljudima, a ona dovodi društvo u propast. Ovo vreme nas poziva da se sve generacije podsete šta je to solidarnost. Niko ne treba da bude sam.
Recept za banana hleb
Od kad je ljudskog roda hrana je lepak koji spaja ljude. Da obraduješ svoju zajednicu (a usput je i neguješ ljubavlju) delim recept za banana hleb.
Na pari istopiš 160g maslaca, dok se on topi izlupaš dva jaja sa 250g šećera (ja uvek pola od ovoga stavim), pola praška za pecivo i malo soli. Kad se maslac istopio, dodaš ga u smešu sa tri izgnječene banane. Hleb će biti ukusniji ako su banane prezrele. Lagano dodaješ 250g brašna u smešu, čokoladne mrvice ili kikiriki puter. Obavezno podmazati pleh i peći na 100-180 stepeni u rerni. Ne znam koliko dugo, moraš aktivno da paziš na njega.
Prošle nedelje mi je drugarica pozajmila mikser jer moj ne radi, pa smo zajedno napravile ovaj hlebić i podelile ga.
Radoznalost na izvol’te svetu
Najteže mi je kada čujem starije generacije da za nas kažu kako nismo radoznali jer nam je sve na izvol’te. Smatram da nam je čak količina informacija koju svakodnevno dobijamo učinila uslugu, mnogo ranije postanemo kritički nastrojeni i samorefleksivni. Smatram da moja generacija ume da reaguje kada oseti da se žulj stvara, a ne tek kada pukne.
Priča je stara kao i vreme – starije generacije mlađe ne shvataju dovoljno ozbiljno. Floskulama koje ste i vi slušali kao mladi nam sečete krila. Svet je na nama i mi moramo da učimo o njemu, ali i da ga menjamo, inače bi to učenje otišlo u propast. Kada porastem želim da budem otvorena ka idejama mladih i da im pristupim radoznalo, jer možda taj mladi novi svet u ovoj zemlji vidi nešto što je meni promaklo.
Svet bi stao da ljudi nisu radoznali, a pogotovo mladi. Na kraju krajeva, svet kakav sada poznajemo zaslužan je homo erektusu koji je bio radoznao i otkrio vatru, a kasnije i kako da izleči prelom butne kosti.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
