Na mom radaru: Senka Ristivojević

Piše: Zoran Andrić. Izvor: Novi magazin

Autorka projekata i izložbi U dodiru sa, Stvari vibrantne, stvari svečane i Plava izložba, koji se bave povećanjem dostupnosti i pristupačnosti umetnosti najširoj i osetljivoj publici.

Plava boja

Boja neba, mora, okeana, visina, dubina, daljina, ali i večnosti, postojanosti, vernosti i slobode. Ipak, boja koja se teško može pronaći u prirodi. Jedan od tih retkih prirodnih izvora plavog pigmenta je kamen lapis lazuli, čija se nalazišta nalaze u Avganistanu, Iranu, Rusiji, Čileu.

Dugo se već bavim idejom kako približiti i objasniti nemerljive potencijale vizuelnih umetnosti što većem broju ljudi. Umetnost je davno prestala da bude lepa i odrekla se imperativa uživanja i kontemplacije. Uzbuđenje koje savremena umetnost nudi često se krije iza nekoliko slojeva koje je još zadržala iz prošlih vremena. Jedan od tih slojeva je boja, nedostupna za oko 12.000 slepih i teško slabovidih naših sugrađana, koliko ih je u Srbiji prema podacima Saveza slepih Srbije. Ovaj fenomen pokušavamo da objasnimo posetiocima Muzeja savremene umetnosti i sebi na Plavoj izložbi, pristupačnoj za slepe i slabovide kroz interpretacije umetničkih dela koje su izveli studenti Vajarskog odseka na Fakultetu likovnih umetnosti.

Tišina

I pored toliko mogućnosti i tehnološkog napretka koje nam je donela civilizacija i ljudska inteligencija, kao da se sve više udaljavamo od sopstvenog tela i pristajemo da ga zamenimo uređajima, aplikacijama, softverima. Dramatično smo bombardovani, najpre vizuelnim stimulansima od trenutka kada se probudimo do kraja dana. Živimo u konstantnom brujanju zvukova, omamlјeni brojnim mirisima koje više i ne razaznajemo, bez trenutka da zastanemo i svesno dodirnemo kamen, list ili drugu osobu. Od tih silnih nadražaja, kako biramo relevantne i kako ih obrađujemo? Zaboravili smo na tišinu, na mir i nikako ne možemo da usporimo taj vrtlog. Moje mesto tišine su depoi Muzeja. Već pet godina radim na poziciji kustosa depoa. Depoi su riznice, trezori, magična mesta. U njima se čuvaju slike, fotografije, crteži, grafike, objekti, ali i lične stvari umetnika koji su oblikovali umetničku i društvenu istoriju na našim prostorima. I to sve u tišini, da ih bolje čujem.

Knjige za slušanje

Dejan Tiago-Stanković, „Zamalek“, 350 strana, 102 poglavlja, 9 sati i 31 minut.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.