Na mom radaru: Saša Radojčić

Izvor: Novi magazin

Pisac, kritičar, prevodilac i profesor. Objavio je devet knjiga pesama, sedam zbirki ogleda i kritika, pet teorijskih knjiga i 12 knjiga prevoda sa nemačkog. Za poeziju je dobio nagrade „Branko Ćopić“, „Đura Jakšić“ i „Lenkin prsten“, za književnu kritiku nagradu „Milan Bogdanović“ a za celokupno pesničko delo „Disovu nagradu” za 2015. godinu i nagradu „Desanka Maksimović“ za 2021. Predaje filozofiju umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Povratak u školu

Uveliko se pripremam za novu školsku godinu, i jedva čekam da počne. Posle dve godine rada na daljinu, uz pomoć internet alata, a zbog pandemije, ovaj semestar će barem početi časovima uživo. Natrag u učionice! Nikakva tehnologija ne može da zameni živ odnos profesora i studenata, reakciju na izgovorenu reč, pa i onu neizgovorenu, ali naslućenu. Svake godine ponešto menjam u svojim predavanjima, dodajem ili izuzimam, a ove godine ću temeljno osvežiti sadržaj. Pripremajući predavanja, a to pre svega znači mnogo čitanja, pišem jednu novu knjigu o filozofiji umetnosti, koja će imati dva dela, problemski i istorijski. Rukopis ću, nadam se, dovršiti do aprila ili maja sledeće godine, a neka pitanja i rešenja testiraću kroz diskusije na časovima.

Živeti pesnički

S vremena na vreme mi je potrebno da se podsetim da sam, pored svega, pesnik. Juče je u Novom Sadu, u Kulturnom centru Vojvodine, održano veče posvećeno mojoj poeziji. Ne baš česta prilika. Ali, kada o tome bolje razmislim, čitavog života je poezija zapravo bila ono u šta sam ulagao najviše vremena i snage: pišući stihove, tumačeći pesme drugih pesnika, baveći se teorijom interpretacije. Imao sam sreću da radim ono što volim, a ne ono što moram.

Dečak s Fanara

Još jedno veliko iščekivanje me ispunjava ovih dana (i nedelja). U izdanju Agore uskoro treba da mi izađe knjiga pod naslovom „Dečak s Fanara“. U pitanju je filozofski roman, koji je, za razliku od prosečnog dela tog žanra, pisan razumljivim jezikom i kraćeg je obima. Istorijsko-ljubavna priča se razvija na nekoliko niti, obuhvatajući vremenski period od 1919. do 1946. i geografski prostor od Istanbula do Banata. Po formi, za razliku od uobičajenog linearnog pripovedanja, ovde se polazi od već okončane i akterima poznate situacije i razotkriva, kroz izdvojene fragmente, kako je do te situacije došlo.

 Tekst je prenet iz Novog magazina.