Na mom radaru – Marko Oljača

SUPROTNO ZAKLETVI

Kada se u društvu bez ikakve zdravstvene kulture i prosvećenosti tokom pandemije jednog virusa počnu promovisati metode lečenja koje se nigde u svetu zvanično ne koriste niti postoje naučni dokazi o delotvornosti i bezbednosti onoga što se predstavlja kao spasonosno rešenje – prirodno je da reaguju profesori i lekari. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je virus SARS-Cov-2 i dalje dobrim delom medicini nepoznat, a lek i vakcina zasad ne postoje. Kome je u interesu da ozonizaciju krvi predstavlja kao lek za covid-19 na televizijama s nacionalnim frekvencijama, suprotno pozitivno-pravnim aktima, a na štetu narodnog zdravlja? Zbog čega lekari nisu unisoni u stavu da se nadrilekarstvo mora osuditi? Čega se i koga plaše? Zašto ne reaguju oni koji su se zakleli da će svoj život staviti u službu humanosti i dobrobiti svojih pacijenata?

SVOJA POSLA

Nakon nedelja nereagovanja na scene ozonizacije krvi na TV Pink, u režiji i glavnoj ulozi Željka Mitrovića, jedan ne lekar je inicirao potpisivanje javnog apela i peticije kojima se takva praksa osuđuje, a od nadležnih institucija se zahteva da reaguju u skladu sa svojim nadležnostima. Apel je potpisalo oko sedamdeset profesora sa četiri medicinska fakulteta u Srbiji i četiri stotine lekara različitih specijalnosti iz cele Srbije. Neko bi pomislio da je to impresivna brojka. I jeste, u svetlu činjenice da se lekari ne izjašnjavaju o problemima u društvu već gledaju “svoja posla”. No, broj potpisnika je obeshrabrujući ako znamo da samo na Medicinskom fakultetu u Beogradu u nastavi i institutima radi preko 800 ljudi! Šta ćemo sa nekoliko desetina hiljada lekara u Srbiji. Tiču li se lekara pojave nadrilekarstva ili ne? Kako je moguće da ih ne vređa postupak opskurnih pajaca koji unižavaju i dezavuišu godine školovanja i napornog rada kako bi radili verovatno najodgovorniji posao koji postoji?

TEMA JEDE TEMU

Nakon što je javni apel potpisalo oko 500 zdravstvenih radnika (među kojima su najuglednija imena savremene srpske medicine), pokrenuta je peticija koju mogu potpisati svi građani. Avaj, ni ona (iako pokrenuta pre tri dana) nije “zaživela”. Naša društvena svet je kratke pameti, a tema jede temu, brže nego što zamisliti možemo. Artikulacija problema i događaja je obrnuto proporcionalna s njihovim produkovanjem. Nažalost, nemamo snage da odbacimo sve negativitete koji najdirektnije moguće ugrožavaju ne kvalitet našeg života već život sam. Jasno je da smo posle decenija neodgovornosti svih elita u društvu izgubili predstavu o svim standardima obitavanja na ovom svetu. Nejasno je kako nam je to i sam život postao poslednja rupa na svirali! Grdno smo se prevarili mnogo puta, ali sada je vreme da svoje greške počnemo uočavati kako bismo mogli makar gole živote braniti. Za početak će to biti dovoljno. A posle…? Ko zna… videćemo.

Tekst je prenet iz Novog magazina.