Na mom radaru Igor Velić
Izvor: Novi magazin
Master inženjer saobraćaj Igor Velić je predsednik udruženja Sigurne staze i osnivač Instituta za urbanu mobilnost. U svom naučnoistraživačkom radu se zalaže da gradovi postanu bezbedni, pristupačni i saobraćajno uređeni. Njegov rad je usmeren ka unapređenju bezbednosti saobraćaja i urbane mobilnosti na teritoriji Srbije. Pored toga, fokus njegovog naučnog rada je na primeni humanog inženjeringa i oblikovanju saobraćajnog prostora po meri dece, pešaka, biciklista i osoba sa invaliditetom.
PROTESTI I DRUŠTVENA PROMENA
Na samom početku želim da izrazim neizmernu podršku studentima, njihovoj borbi, zahtevima, organizaciji i originalnosti. Bitno je da znamo da politička elita ne izlazi tek tako u susret savesnim i svesnim građanima. Evo jednog primera iz Holandije. Svima je poznato da Holandija važi za saobraćajno najuređeniju zemlju, međutim to nije bilo tako. Daleke 1971. god., Holandija je bila automobilska zemlja i te godine im je poginulo 400 dece u saobraćajnim nezgodama. Tragični događaji su pokrenuli osnivanje pokreta „Stop ubistvu dece“.
Predstavnici pokreta su počeli da organizuju različite oblike mobilizacije građana, kao što su: ulični protesti, umetničke i kreativne akcije, blokade, peticije, medijske kampanje, zauzimanje javnih prostora, zatvaranje ulica i sl.
Protesti su redovno održavani i bili su sve organizovaniji, masovniji i glasniji. To je sve uzburkalo duhove među političkom i stručnom elitom, koju su smatrali odgovornom zbog smrti dece u saobraćaju.
Trebalo je da prođe punih deset godina aktivizma da bi donosioci odluka, planeri, urbanisti i inženjeri konačno saslušali zahteve građana i da bi dobili sistem koji danas vidimo u Holandiji.
BICIKL KAO SIMBOL OTPORA
Biciklistička protest „Kritična masa“, koja se od 1992. god. održava u preko trista gradova širom sveta, razotkriva i nebrigu za javni prostor, koruptivna ulaganja u kolosalne infrastrukturne projekte i potcenjivanje i diskriminaciju ranjivih učesnika u saobraćaju.
Ovaj pokret se sa pravom poistovećuje sa borbom protiv „investitorskog urbanizma“, gde se zelene površine, parkovi, trgovi, pešačke zone, trotoari i biciklističke staze žrtvuju radi novih parkinga, besmislenih zgrada i objekata, dok se javni novac neretko uliva u džepove političkih elita i njihovih partnera.
Ove „elite“ projektuju grad za automobile, ignorišući potrebe pešaka, biciklista, dece, osoba sa invaliditetom i starijih lica. Nije dovoljno reći da je vlast nezainteresovana—ona aktivno radi na tome da potisne Kritičnu masu i slične pokrete, jer oni utiču na nervni centar političke moći: investitorske dilove, povezanost sa naftnim i auto lobijima, jednom rečju sa krupnim kapitalom.
Politika betona i motorizacije, promovisana od strane vlasti i multinacionalnih kompanija, ima posledice po životnu sredinu, zdravlje ljudi, bezbednost i društvenu pravdu. Upravo zbog toga se predstavnici Kritične mase zalažu za inkluzivniji saobraćajni sistem i održivu urbanu mobilnost.
Uprkos političkoj eliti u Srbiji, koja neprestano ponavljaju mantru da „nismo Holandija“, primeri iz sveta pokazuju da održivi gradovi nisu privilegija bogatih i razvijenih, već rezultat zajedničkog rada i pritiska na elitu koja donosi odluke.
GRADOVI MESTA SUSRETA
Aktivisti Kritične mase u Srbiji održavaju ideju da su gradovi mnogo više od motorizovanih koridora – oni moraju da postanu mesto susreta, solidarnosti, pravde i ekološke ravnoteže.
Kritična masa je mnogo više od biciklističkog događaja. Ona je otvoreni protest protiv koruptivnog sistema koji podilazi autoindustriji i investitorskom urbanizmu, dok građane tretira kao smetnju.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
