Na mom radaru: Dunja Jelenković

Izvor: Novi magazin

Bavi se filmskim festivalima, dokumentarnim slikama i kulturom sećanja. Radi na Univerzitetu u Veneciji, gde realizuje istraživački projekat „Kinematografska bitka za Jadran: filmovi, granice i Tršćanska kriza“, kao stipendistkinja programa Evropske komisije za istraživanje i inovacije „Marija Kiri“. Doktorirala je na Univerzitetu Pariz-Sakle, sa disertacijom o programskim politikama beogradskog festivala Kratkog metra (2017).

PROTESTI U FRANCUSKOJ

Mart je mesec frankofonije. I prilika da se setimo francuske kulture: filma, pariskih kafea, Luvra, Gejnsburga, slikara s Monmartra… Ipak, lično mi je prva asocijacija na francusku kulturu, kultura protesta. Aktuelne demonstracije zbog reforme penzionog sistema uprkos svojoj dramatičnosti daju i nadu. Francuska kultura revolta proistekla je iz dugog negovanja svesti o sopstvenim pravima i društvenoj odgovornosti. Odlikuju je redovnost i masovnost. Protesta je bilo i u Beogradu poslednjih godina, neki su dali i rezultate, ali utisak mi je da nikako da postanu glas od koga bi vlasti zazirale. Gledajući parole demonstranata u Parizu, posebno mi je upečatljiv slogan „Dolazi proleće… a sa njim i mesec maj“. Nadam se da će se i u Beogradu prolećna pesma ptica čuti glasnije i češće.

70. MARTOVSKI FESTIVAL

Jubilarni 70. Martovski festival počinje 28. marta u Domu omladine i donosi odabrane dokumentarne, animirane i kratke igrane filmove. Ovaj 70. rođendan ipak ne znači da će festival zaista biti održan po 70. put, niti da je reč o događaju koji je ponikao u Beogradu: nastao je 1954. kao programska sekcija Pulskog festivala, 1960. prvi put je održan kao samostalni događaj, a tek se od 2004. zove beogradskim. Raduje me što sam imala priliku da neke aspekte njegove prošlosti rasvetlim, kritički analiziram i učinim poznatijim kroz svoju knjigu: „Festival jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma, 1954-2004. Od jugoslovenskog socijalizma do srpskog nacionalizma“, koja je upravo objavljena u izdanju Filmskog centra Srbije.

TRST NA FILMU

Sukob između Italije i Jugoslavije oko severno-jadranske granice (1945-1954), jedna od najranijih manifestacija hladnog rata, i danas ima odjeka na politiku u regionu. To vidimo i iz stava italijanske premijerke Đorđe Meloni – jedna od njenih prvih izjava prilikom dolaska na vlast bila je zahtev za povraćaj teritorija s druge strane Jadrana. I Jugoslavija i Italija imale su produkciju dokumentaraca i filmskih novosti o ovom sukobu, često iste slike objašnjavajući na potpuno suprotne načine. Već drugu godinu za redom prikazujemo ih publici u saradnji sa filmskim arhivima iz Italije, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Sledeći susret: 10. maja u Slovenskoj kinoteci. Na programu je Julijska krajina (1946), prvi jugoslovenski film ikada poslat na svetske festivale. Ovo ipak nije i prvi film prikazan van granica naše zemlje, budući da su ga evropski festivali odbili. Ako se zateknete u Ljubljani u maju, dođite da saznate zašto.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.