Mračna tajna Finske

Autorka: Isidora Everts, Izvor: Novi magazin

Iako je zvanično proglašena najsrećnijom zemljom na svetu sedmu godinu zaredom u okviru Svetskog izveštaja o sreći Ujedinjenih nacija (UN), Finska je druga zemlja u EU po stopi nasilja nad ženama. Prema izveštaju Rodno zasnivano i porodično nasilje u Finskoj, svaka treća žena žrtva je porodičnog nasilja u najsrećnijoj zemlji na svetu.

Porodično nasilje predstavlja složeni globalni problem koji ima koren u nejednakoj raspodeli moći. 

Prema definiciji UN-a, ovaj vid nasilja odnosi se na „svako delo fizičkog, seksualnog, psihološkog, ekonomskog nasilja do kojeg dolazi u okviru porodice. Žrtve mogu biti deca ili drugi članovi porodice, a incidenti često eskaliraju u učestalosti i ozbiljnosti, što može dovesti do ozbiljnih povreda ili smrti“. 

Porodično nasilje je problem koji pogađa sve društvene slojeve u svim zemljama, a zajednički faktori u svim zemljama jesu da je ovaj problem skriven od okoline i da su sudovi tolerantni prema počiniocima. Ishod zanemarivanja je često tragičan.

U sigurnim kućama

Prema podacima Finskog instituta, ukupno 5.364 osoba koristilo je usluge sigurnih kuća u 2023. godini, od čega su 59 odsto bili odrasli, a 41 odsto deca. od odraslih korisnika, 90 odsto su bile žene, a 10 odsto muškarci. Zbog ograničenih kapaciteta, 1.277 korisnika upućena je na alternativna sigurna prihvatilišta. S obzirom na to da je većina usluga za prevenciju nasilja finansirana iz državnog budžeta, sve je veća zabrinutost za budućnost.

„Finansiranje za sigurne kuće je zapravo povećano; ograničavanje je pogodilo organizacije koje su važni partneri sigurnim kućama“, potvrdio je stručnjak iz Finskog instituta.

KULMINACIJA NASILJA: Izveštaj Kancelarije UN protiv droge i kriminala (UNODC), Femicid 2023, objavljen 25. novembra 2024. godine, ukazuje da tokom 2023. godine ubijeno je otprilike 85.000 žena širom sveta, što znači da na globalnom nivou svakodnevno nastrada 140 žena ili jedna žena na svakih deset minuta. 60 odsto, ili 51.000, su žrtve partnera ili člana porodice. Izveštaj potvrđuje da ova ubistva najčešće nisu izolovani incidenti, već „kulminacija postojećih oblika rodno zasnovanog nasilja koji pogađa sve regione i zemlje širom sveta.“

Istraživanje UN-a identifikuje nekoliko faktora rizika za porodično nasilje: istorijat nasilja ili prethodne prijave za nasilje, učinilac je upućivao pretnje žrtvi, posedovanje vatrenog oružja, vode se sudski postupci, kao što su borbe za starateljstvo, razvodi ili izdavanje naloga za zaštitu, a koji mogu biti okidači za eskalaciju nasilja. U mnogim slučajevima, prekid veze sa zlostavljačem nije kraj, već početak još jednog traumatičnog iskustva suočavanja sa pravosudnim sistemom.

Najgori deo nije bio ono što sam lično doživeo ili nasilje upućeno ka meni. To nije bilo najbolniji deo. Najbolniji deo je bio svedočiti tome iz prve ruke.

Kada smo znali da partner moje majke dolazi kući, uzela bih svog malog brata i sakrili bismo se u podrumu, ili napolju, samo da pobegnemo od situacije u kojoj bi neko mogao da povredi nas ili mamu.

Postojala je određena vrsta opreza jer nikada nismo znali šta bi moglo da isprovocira našeg oca na neki određeni dan. Povremeno bi sve bilo mirno, prijatno i lepo, ali kada bi imao loš dan, nije se moglo naslutiti šta će se desiti i kada.

Ove reči izgovaraju svedoci iz kratkog dokumentarnog filma Život u ringu, koji je produciran od strane Finskog instituta za zdravlje i dobrobit (THL) i rediteljke Iris Olson. Film prikazuje petoro osoba koje dele svoja iskustva odrastanja u nasilnim porodičnim domovima i kako je trauma oblikovala njihove živote. „Želimo da ovaj film utiče na to da Božić bude mirniji za finske porodice,“ objašnjava Sini Stolt, glavni stručnjak u Finskom institutu. „Mnoge porodice se suočavaju sa nasiljem tokom praznika, i mi smo želeli da prikažemo uticaj nasilja na decu i da ohrabrimo roditelje da potraže pomoć ako im je potrebna,“ ona kaže.

Bez posredovanja

Prema informacijama koje je Ministarstvo socijalnih poslova i zdravlja objavilo 19. decembra 2024. godine, praksa posredovanja u slučajevima porodičnog nasilja će biti ukinuta od 2025. godine. „Porodično nasilje može imati kobne posledice i nije privatna stvar. Ova dugo očekivana izmena zakona ojačaće status žrtava, istovremeno šaljući snažnu poruku da posredovanje nije rešenje u slučajima nasilja i da počinioci moraju biti kažnjeni,“ izjavila je Ministarka za socijalnu zaštitu, Sanni Grahn-Laasonen.

NAJSREĆNIJA ZEMLJA: Prema Svetskom izveštaju o sreći, nekoliko faktora su presudna za zadovoljstvo: bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, zdrav životni vek, sloboda donošenja sopstvenih životnih izbora, osećaj poverenja u zajednicu, darežljivost i odsustvo korupcije. Finska svake godine zauzima prvo mesto.

Poznata po svojim zadivljujućim arktičkim pejzažima, polarnoj svetlosti, brojnim jezerima i šumama, Finska se graniči sa Švedskom, Norveškom i Rusijom, dok trećina teritorije nalazi se u polarnom krugu. Finska se smatra jednom od najprogresivnijih i rodno najravnopravnijih zemalja u svetu sa niskim nivoom nejednakosti u prihodima i razvijenim socijalnim sistemom koji uključuje univerzalnu zdravstvenu zaštitu, visokokvalitetno subvencionirano obrazovanje, stabilne institucije, skoro nepostojeću stopu kriminala, ravnotežu između posla i privatnog života, odlične beneficije zaposlenih i ravnopravnost polova. U drugim rečima, u Finskoj sve funkcioniše.

Finska takođe ima jednu od najviših stopa zastupljenosti žena u politici u EU: 47 odsto članova parlamenta i oko 60 odsto ministara u vladi su žene. „Na mnogo načina, Finska je vrlo ravnopravna zemlja i sjajno mesto za život. Međutim, taj finski paradoks ukazuje da izuzetno razvijen sistem jednakosti ne eliminiše mračnu stranu nasilja u porodici“, potvrđuje Stolt. 

„Porodično nasilje je široko rasprostranjena pojava u Finskoj, naročito van glavnog grada. Finci su rezervisani i retko ćete videti da se neko ponaša agresivno na ulici, ali to ne znači da ta ista osoba nije nasilna iza zatvorenih vrata,“ kaže Janne, Finkinja iz Helsinkija.

Porodično nasilje je problem koji pogađa sve društvene slojeve u svim zemljama, a zajednički faktori u svim zemljama jesu da je ovaj problem skriven od okoline i da su sudovi tolerantni prema počiniocima. Ishod zanemarivanja je često tragičan

„Ovo je kultura tišine. Finci su jako uzdržani, a sentimentalno obrazovanje je gotovo nepostojeće. Ne otkrivaju se unutrašnja osećanja i ne opterećuješ druge sa svojim problemima bez konkretnog razloga. Svako sam treba da rešava svoje probleme i da se ne žali,“ objašnjava Alessandro Rampazzo, nezavisni fotoreporter iz Italije koji već devet godina živi u Helsinkiju i pokriva mnoge društvene teme, uključujući nasilje u porodici: „Finska se deli na Helsinki i na retko naseljena sela gde ljudi žive izolovane živote i samostalnost je ključ preživljavanja. Ovo je jedna od najređe naseljenih zemalja u Evropi sa samo 5.5 miliona stanovnika, poput grada Milana u prostoru veličine cele Italije, što podrazumeva određenu distancu u svakom smislu. Za mene, kao Italijana, najteže mi je da se prilagodim vremenskim uslovima i hrani. Ovde je nemoguće pronaći dobar espreso, a društveni život je diktiran vremenskim uslovima.“

Zima u Finskoj podrazumeva osamnaest sati mraka dnevno i ljudi tada većinu vremena provode u svojim domovima. „Finski način života je mnogo usamljeniji nego u mnogim drugim zemljama; oni čak imaju reč koja savršeno opisuje ovaj fenomen – kalsarikaani – što doslovno znači „napiti se kod kuće u donjem vešu bez namere da izađete.“ Ponekad ljudi povezuju duge, mračne dane, teške zime i prekomerno pijenje alkohola sa visokom stopom porodičnog nasilja, ali ti pojmovi sami po sebi nisu uzroci,“ tvrdi Alessandro. „Kao stranac, ja vidim društvo koje nije u stanju da otvoreno govori o bilo čemu bez osećaja stida. Prosečan Finac ne poseduje alate za suočavanje sa osećanjima jer se samostalnost smatra vrlinom, dok se svaki vid ranjivosti gleda kao slabost i ne deli se sa drugima.“

SISU I AVANTO: Kultura samostalnosti je najvidljivija u kontekstu finske reči sisu, koja naglašava otpornost, istrajnost i sposobnost suočavanja s izazovima. Ova filozofija duboko je ukorenjena u društvenim normama gde ne postoje nerealna očekivanja „sreće,“ u životu, već očekivanja da je život pun izazova koja se moraju prevazilaziti. Primer toga je avanto, tradicija kupanja u ledenoj vodi na temperaturama ispod nule. „Teški uslovi kao što su dugački zimski mrak, ekstremna hladnoća i snežne oluje nas podsete na relativnost našeg postojanja i da postoje sile u životu koje su veće od nas“ smatra Alesandro. „Finci su kroz istoriju razvili stav preživljavanja jer su bili primorani da budu samostalni vekovima. Navikli su da ne očekuje ljubazne gestove od drugih, već da da mogu sami da se izbore sa svakom situacijom a to važi podjednako i za žene i za muškarce jer je Finska vrlo rodno ravnopravno društvo, čak je i jezik rodno neutralan. U Italiji svi o svemu razgovaraju; problemi nastaju kada se zatvaraš u sebe, i u jednom trenutku to mora da eksplodira.“

Prema rečima Kevaeta Nousiainena, profesora prava na univerzitetu Turku i stručnjaka u oblasti ženskog prava i porodičnog nasilja, „Finci drugačije percipiraju pojam roda i gledaju na žene kao skroz ravnopravne muškarcima. Podrazumeva se da su žene sposobne da brinu o sebi, a ako nisu, to je potpuno neprihvatljivo.“

Alesandro dodaje da konzumacija alkohola dodatno doprinosi porodičnom nasilju. „Ovde se i muškarci i žene opijaju do besvesti na britanski način, što je potpuno drugačije od italijanske kulture gde pijemo jer uživamo u tome. Fincima je cilj samo da se potpuno napiju, a kad se na alkohol doda pritisak da budete samostalni, boravak kod kuće i nemogućnost suočavanja sa nagomilanim osećanjima, to dovodi do žestokih svađa, i muškarci često postanu nasilni,“ on objašnjava. „Finci jednostavno nemaju društvenu strukturu koja bi im omogućila da postupaju drugačije.“

Finci drugačije percipiraju pojam roda i gledaju na žene kao skroz ravnopravne muškarcima. Podrazumeva se da su žene sposobne da brinu o sebi, a ako nisu, to je potpuno neprihvatljivo, reči su profesora Kevaeta Nousiainena

OPIJANJE U KUĆI: Prema nedavnom izveštaju Finskog instituta za zdravlja, „u 2023. godini, 77 odsto slučaja u kojima se konzumirao alkohol odvijalo se u kućnom okruženju gde su deca često izložena upotrebi alkohola od strane svojih roditelja. Prekomerna konzumacija alkohola često povećava i pogoršava nasilje u porodici i druge probleme u bliskim odnosima.“

„Opijanje je česta pojava u svim daleko severnim državama: Island, Norveška, Švedska, Aljaska, Rusija sve imaju isti problem zbog geografskog položaja i klime,“ objašnjava Janne. „Zime su jezive. Sneg počne da pada negde između novembra i decembra, a u Rovaniemiju i u drugim naseljima u Laponiji već sredinom oktobra, i traje do maja. Pored toga, sunce zimi ostaje iznad horizonta u Helsinkiju između 9.30 i 15.30, dok severno od arktičkog kruga, taj mrak traje preko 50 dana bez prestanka. Sveprisutna hladnoća i pusti mrak katastrofalno utiču na psihičko stanje pa se ljudi opijaju.“

Istraživanje Zavoda za statistiku Finske pokazuje da je 2023. godine prijavljeno 12.300 slučajeva porodičnog nasilja, od toga 2.900 slučajeva nasilja roditelja nad decom. Ovi podaci, međutim, ne pokazuju prave razmere jer je porodično nasilje jedan od najdublje skrivenih problema i u proseku samo jedna od deset žena prijavljuje slučajeve zlostavljanja.

„Stid i pomisao o tome kako se našla u takvoj situaciji često sprečavaju žene da potraže pomoć. Pored toga, ciklična priroda nasilja koja podrazumeva i dobre trenutke, igra značajnu ulogu,“ objašnjava Stolt. „Žrtve ponekad nisu ni svesne da trpe neki vid nasilja. Tipični primeri mogu biti različiti oblici prisilne kontrole i ekonomsko nasilje.“ 

Brojna međunarodna istraživanja pokazuju da deca koja su odrastala u nasilnim sredinama često razviju ozbiljne psihičke probleme kao što su toksični stres, psihosocijalna neprilagođenost, anksioznost, depresija, post-traumatski stresni poremećaj (PTSP), nasilno ponašanje, nedostatak pozitivnih emocija, izlivi besa, nesanica. Što duže nasilje traje, veće su šanse da žrtve obole od različitih ozbiljnih poremećaja. Istraživanja su takođe pokazala da deca koja žive u okruženju gde se dešava nasilje imaju znatno veći rizik da i sama budu zlostavljana. „Međugeneracijska iskustva igraju veliku ulogu u našoj zemlji. Nasilje u primarnoj porodici može se lako nastaviti u sopstvenoj porodici u odraslom dobu,“ potvrđuje Stolt.

Glasovi iz filma Život u ringu

„Zaista sam besan, ali nisam ni siguran na šta tačno jer je to veliki haos. Ali stvarno sam besan, ogorčen i ciničan, a ne želim da budem takav.“

„Nikada nisam mogla potpuno da verujem nekome. Kada je vaše iskustvo takvo da čak i najsigurnija osoba u vašem životu može iznenada postati potpuni monstrum, ili da osoba na koju se oslanjate može iznenada postati neko od koga morate zaštiti sebe ili svoje voljene, kome da verujete?“

BARNAHUSOV MODEL: Prepoznajući potrebu za pristupom prilagođenom deci, razvijen je Barnahus model koji pruža multidisciplinarnu koordinaciju krivičnih i socijalnih službi u slučajevima nasilja nad decom. Prema definiciji Saveta Evrope, ovaj model okuplja pod jednim krovom sudiju, tužilaštvo, policiju, socijalne službe, psihologe i forenzičare s ciljem pružanje podrške, zaštite i pravde deci. Prvobitno razvijen od strane Nacionalnog centra za zastupanje dece u SAD, ovaj model je 1998. godine prilagođen evropskom kontekstu od strane Islanda. Od aprila 2024. godine, Barnahus mreža broji 27 zemalja članica. U Finskoj postoji pet jedinica raspoređenih u pet univerzitetskih bolnica.

„Svi uključeni profesionalci su u obavezi da uzimaju u obzir fizičku i psihičku sigurnosti deteta u svakoj fazi istrage. Kada se sumnja na nasilje nad detetom, Centar za socijalni rad je nadležan da istraži potrebu deteta za zaštitom, dok je policija odgovorna za istragu navodnih krivičnih dela. Interes deteta se najbolje ostvaruje kada nadležne institucije međusobno sarađuju,“ kaže Stolt. Ona dodaje da u većini slučajeva različiti oblici zlostavljanja su kombinovani. „Osim fizičkog nasilja, dete može biti izloženo nasilju između roditelja. Ako porodični dom deluje nebezbedno, socijalne službe vrše nadzor nad detetom tokom dužeg vremenskog perioda kako bi se potvrdila bezbednost i okončanje svih oblika nasilja.“

Stolt pojašnjava da u okviru Barnahus jedinica deca imaju pristup i pravnoj i psihološkoj podršci. „Dostupne su različite usluge koje podržavaju oporavak deteta ili adolescenta, kao što su stvaranje osećaja sigurnosti i bezbednosti, razvijanje odbrambenih mehanizama, i snalaženje u pravosudnom sistemu.“

„U slučaju razvoda zbog nasilja, najčešći ishod je da otac nema mnogo kontakta sa detetom“, objašnjava Alessandro: „Ovde deca rano počnu da žive samostalno jer država to omogućava i porodični odnosi nisu ti na koje smo mi navikli u mediteranskim zemljama.“

U slučaju razvoda zbog nasilja, najčešći ishod je da otac nema mnogo kontakta sa detetom

Finska država finansira i garantuje svim osobama pristup uslugama podrške kako odraslima tako i deci koja su žrtve ili svedoci porodičnog nasilja.

Nollalinju, nacionalnu SOS linija i čet servis za žrtve i svedoke nasilja. organizuje Finski institut za zdravlje organizuje a finansira Ministarstva pravde. SOS telefonski razgovori, koji vode stručnjaci za porodično nasilje, obavljaju se poverljivo, anonimno i besplatno 24 časa dnevno na finskom, švedskom i engleskom jeziku i pružaju podršku, savete i informacije o dostupnim smeštajnim kapacitetima u sigurnim kućama. Više od 15.000 poziva upućeno je Nollalinji u 2023. godini.

U Finskoj 29 sigurnih kuća radi 24 časa dnevno sa ukupno 230 dostupnih porodičnih mesta. Ova besplatna utočišta namenjena su bez uputa svima koji trpe porodično nasilja, bez obzira na uzrast i pol. Korisnicima su obezbeđene sopstvene sobe, hrana, sredstva za higijenu, psihosocijalna podrška, savetovanje o pravnim pitanjima i praktičnim stvarima kao i pomoć u kriznim situacijama. Većina korisnika su žene starosti između 25 i 34 godine, često u pratnji bebe ili malog deteta. Boravak u sigurnim kućama je privremen, a traje u proseku dve nedelje.

Svi profesionalci obučeni su za rad s decom. Dete mlađe od osamnaest godina je u obavezi da bude u pratnji nenasilne odrasle osobe, a porodicama je omogućen smeštaj u prihvatilištu prema njihovim potrebama, koliko god da traje, objašnjava Stolt, koja je jedna od osnivačica sigurne kuće Hameenlinni u Helsinkiju. „Nakon prijema, svakom detetu je dodeljen plišani panda ako želi i dobrodošli su da ga ponesu kući,“ ona dodaje.

Iako se smatra da je rodna nejednakost osnovni uzrok nasilja u mnogim zemljama, Finskoj nisu potrebni ni stručnjaci za rodnu ravnopravnost, ni obuke o upotrebi rodno osetljivih reči. Finski parlament se naziva „pionir rodne ravnopravnosti“, ta država važi za vodeći primer principa jednakog tretmana. Ako se uzme u obzir nordijski paradoks, borba protiv porodičnog nasilja postaje veoma složeni problem koji zahteva promenu kulturnih normi, prevenciju, pravnu zaštitu i socijalnu podršku.

Iako su samostalnost i nezavisnost duboko ukorenjeni u finskom identitetu i teško se može promeniti taj aspekt društva, postoje drugi načini na koje se može uticati na smanjenje porodičnog nasilja. Stroži zakoni, primena sankcija i stvaranje informisanijeg i podržavajućeg okruženja mogu ojačati sistem prevencije i smanjiti nasilje. Obrazovne kampanje i programi podrške žrtvama mogu osnažiti žene, razbiti predrasude i pomoći mladima da razviju bolje mehanizme za rešavanje problema.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.