Mediji u nedozvoljenoj kampanji – Profesori u odbrani novinarstva

23. Maj 2020.
Novinari nisu obavezni da pomažu predsedniku (Trampu) u napadima i dezinformisanju američke javnosti o širenju virusa i onome što se preduzima u borbi s njim, navodi grupa uglednih profesora i novinara, zahtevajući da pre svih Foks obustavi kampanju koja ima i – smrtonosne posledice
22319224443_af97a58951_c
Foto: Johnny Silvercloud/Flickr

Piše: Snježana Milivojević

U jeku pandemije covida-19 iz Njujorka, jednog od najvećih svetskih žarišta, grupa profesora i novinara pozvala je na odbranu – novinarstva.

Početkom aprila 74 profesora uputilo je otvoreno pismo konzervativnoj kablovskoj stanici Foks njuz, a već za nekoliko dana pridružilo se oko 200 kolega sa različitih univerziteta širom Amerike.

Nekoliko nedelja kasnije četvoro profesora uputilo je još jedno pismo na adrese svih američkih TV kuća, uključujući i kablovske informativne kanale i tri nacionalne TV mreže. U oba slučaja potpisnici su ugledni profesori, poznati novinari i glasni učesnici debata o budućnosti novinarstva i američke demokratije.

 

FOKS, OPASNOST PO JAVNO ZDRAVLJE

Pismo upućeno Rupertu i Lahlanu Mrdoku, ocu i sinu, predsedniku i izvršnom direktoru Foks korporacije, inicirao je Tod Gitlin. Ovaj istaknuti javni intelektualac aktivan je u američkom javnom životu od 1968, kada je bio jedan od vođa studentske pobune na Berkli univerzitetu, pa sve do učešća u “Okupiraj Volstrit” pokretu. Autor je uticajnih knjiga o televiziji (“The Whole World is Watching”), koje su definisale razumevanje ideološke uloge medija, posebno njihovog rada u konstrukciji i dekonstrukciji američke levice.

Danas je rukovodilac doktorskih studija kulture i komunikacija na Kolumbija univerzitetu. To je Fakultet koji je pre više od 100 godina osnovan donacijom Jozefa Pulicera i na kojem se od 1917. dodeljuje najuglednija i najstarija nagrada za novinarsku izuzetnost.

Šta je to ljude koji predaju novinarstvo, a i neke ugledne novinare koji su im se pridružili, navelo da reaguju?

Pismo navodi niz razloga: Foks njuz je veoma gledan kanal koji Amerikanci ocenjuju kao jedan od onih kojima najviše veruju. Prosečan gledalac ove televizije ima 65 godina, a od početka pandemije bio je sistematski izložen dezinformacijama, tvrdnjama koje su kreirale zabune, umanjivale opasnost od zaraze, otežavale razumevanje situacije i podrivale mere koje su donosili politički zvaničnici i medicinski stručnjaci.

Uz to Foks, njuz je svaki kritički glas proglašavao napadom na predsednika Trampa, optužujući demokrate i medije da preterivanje opasnosti od pandemije koriste kao batinu protiv predsednika i podrivanje poverenja u njegovu politiku.

Budući da je prosečna publika Foks njuza u dobu u kojem je i posebno ranjiva na infekciju, televizija kojoj veruju ih je ne samo dezinformisala nego i direktno ugrožavala njihovo zdravlje. U uslovima pandemije tako je ugrožavala i one s kojima su u kontaktu, pa je predstavljala ozbiljnu opasnost po javno zdravlje i, kako se u pismu navodi, u tome je bila veoma uspešna. Prema nalazima Pju istraživačkog centra iz sredine marta, 79 odsto Amerikanaca koji se najviše informišu na Foks njuzu verovalo je da mediji prenaglašavaju rizik od bolesti, a 65 odsto da pandemija predstavlja minimalni rizik za zdravlje nacije.

Preterivanje u opasnosti od pandemije pripisivali su “vladajućoj klasi i njihovim medijskim glasnogovornicima”, koji ovom najnovijom prevarom miniraju predsednika Trampa.

U pismu se tvrdi da na Foks njuzu ima i pouzdanog i dobrog izveštavanja, ali se upozorava da je ono udrobljeno u more različitih mišljenja i da je gledaocima nemoguće da razlikuju ona koja se oslanjaju na autoritet činjenica i naučnog znanja od onih koja izgovaraju političke pristalice. Zbrka koja nastaje u tom svetu poluistina, neautentičnih informacija, teorija zavere i raznih obmana onemogućava ih da se snađu i ozbiljno shvate opasnost od pandemije.

Naprotiv, ova zbrka olakšavala je predsedniku Trampu da trivijalizuje stručne uvide i čak šiti lažno verovanje o magičnom leku koji je proglasio za prekretnicu u borbi protiv korone.

Kako je glavni posao medija da otkriju i saopšte istinu, Foks njuz je ovo radio grubim kršenjem novinarskih kanona. To je bio razlog da profesori stanu uz profesiju, podsete da je u ovako velikoj krizi uloga novinarstva posebno važna i da reaguju i u ime dobrog novinarstva i ime javnog zdravlja.

Drugo pismo upućeno je tri nedelje kasnije na adresu svih vodećih elektronskih medija: kablovskih stanica, televizijskih kuća i tri vodeće TV mreže u Americi. Od njih se zahteva da obustave direktne prenose dnevnih brifinga predsednika Trampa, odnosno “kriznog štaba” Bele kuće za borbu protiv pandemije, zato što su se pretvorili u platformu s koje predsednik SAD iznosi neistine i dezinformiše američku javnost.

 

PREDSEDNIK PRVI DEZINFORMATOR

Ovo pismo inicirao je Džej Rozen sa Njujorškog univerziteta, koji godinama istražuje transformacije novinarstva u doba medijskih platformi. Jedan je od intelektualnih lidera pokreta za javno novinarstvo i aktivnije uloge publike u medijskom svetu, autor domišljate formulacije “ljudi nekada poznati kao publika” i uticajnog bloga Press think.

Uz teorijski rad, neumorno objašnjava političke i kulturne okolnosti savremenog američkog društva u kojem “Tramp dobija, a štampa gubi”. Prošle nedelje održao je vebinar na Rojtersovom institutu za novinarstvo na Oksfordu o tome šta su pouke iz načina na koji štampa izveštava o Trampovom odgovoru na pandemiju covida-19.

Pismo poziva izvršne direktore da obustave direktne prenose, izuzev parlamentarne TV mreže CSPAN , kao i da ne prenose izjave koje generišu konfuziju, plaše i dezinformišu javnost. “Ove izjave postale su ozbiljna pretnja po javno zdravlje – pitanje života ili smrti za gledaoce koji ne mogu lako da identifikuju njegove laži, neistine i preterivanja.”

Autori predlažu da se informacije sa ovih brifinga objavljuju u celosti samo ako imaju nove podatke, ukazuju na smernice javne politike ili prođu nezavisnu proveru činjenica. Razlog za to su konstantno neproverene, često i direktno neistinite tvrdnje koje predsednik Tramp iznosi, a za to dobija nacionalne platforme zahvaljujući poziciji koju ima.

“Tokom proteklih nekoliko nedelja predsednik je postao pojedinačno najjača sila dezinformisanja američke javnosti o covidu-19. Koristio je dnevne brifinge da uporno promoviše upotrebu hidrohlorokina kao leka, što je nateralo FDA da izda upozorenje o ozbiljnim negativnim, čak i smrtnim posledicama ukoliko se lek koristi za ove namene. Sugerisao je da se pacijentima ubrizga dezinfektiv da bi im se ‘očistila’ pluća, uz velike proteste medicinskih profesionalaca, i zbog čega su CloroksiI i Lisol morali da izdaju upozorenja protiv ovakve upotrebe njihovih proizvoda.”

Iako izveštavanje o predsedničkim obraćanjima i brifinzima iz Bele kuće imaju dugu tradiciju, pod ovim predsednikom i u sadašnjoj formi … “degenerisali su se u političke mitinge i tribine na kojima predsednik denuncira svoje neprijatelje”.

Novinari nisu obavezni da pomažu predsedniku u ovim napadima niti u dezinformisanju američke javnosti o širenju virusa i onome što se preduzima u borbi s njim”. Zato pismo poziva da se nijedan govor, pres-konferencija ili miting predsednika više ne prenose direktno jer je preveliki rizik od prenošenju loših informacija i štetnih saveta. Postavljajući sebi pitanje “da li je ovo nešto što želimo da pojačamo”, novinske kuće mogu da umanje štetu koju izazivaju ovakva obraćanja.

Novinarstvo i sloboda

Sloboda medija u Americi ima dugu i snažnu ustavnu zaštitu. Prvi amandman koji štiti slobodu medija usvojen je 1791, a u međuvremenu je ovaj visoki standard postao deo i političke i opšte kulture. Ali rasprave o slobodi medija su glasne i vode se često, pa su i same deo istog miljea kojim se njihova sloboda štiti.

Šta su ova dva pisma pokazala?

Prvo, da medijska podrška predsednika Trampa, od ličnih tvitova do ultrakonzervativnih sajtova, razbija svet nekadašnjih mejnstrim medija (TV-mreže, Washington post, NewYork times, Boston globe, LA times, Time magazine, Wall Street journal itd.) koji se zasniva na principima “objektivnog novinarstva”. Ovaj svet koji je profesor Dan Halin, takođe jedan od potpisnika pisma, definisao kao “kvazimodernizam novinarstva”, to zlatno doba objektivnog novinarstva, ostao je daleko u drugoj polovini 20. veka. Objektivnost više nije strateški ideal savremenih medija, a novo doba pristrasnog novinarstva, koje donosi jasno svrstavanje, polarizovalo je medijski ambijent i poljuljalo poverenje i u medije i u istinu.

Pristrasni mediji operišu u svetu alternativnih činjenica, lažnih vesti i postistine. Ništa od toga više nije pojedinačni incident koji je moguće otkriti (fact-checking) i potom korigovati nego su to odlike novog medijskog sveta. U njemu se ne privileguje istina nego lajkovi, saobraćaj, a ne sadržaj. Tome pogoduje i ekonomija i arhitektura društvenih mreža.

Zato su novi autokratski lideri, čak i tamo gde su im tradicionalni mediji jednom bili brana, u društvenim medijima našli bolje saveznike.

Potom, pokazala su da su konzervativni mediji, među kojima prednjači Foks njuz, lideri polarizacije u tradicionalnim medijima i veliki politički oslonac predsedniku Trampu. Zbog toga su u pandemiji delovali kao njegov “ratni štab u borbi s nevidljivim neprijateljem”, čak i po cenu ugrožavanja javnog zdravlja.

Pristrasni konzervativni, a posebno hiperpristrasni sajtovi ultradesnice (alt-right) kreiraju klimu u kojoj čak ni za predsednika države istina nije merilo. U ovom ratu protiv istine konfuzije proizvodi i predvodi predsednik SAD, pa su profesionalni mediji dovedeni u situaciju da biraju ili će to ignorisati ili će i sami ‘postati kiseonik koji pojačava’ njegove neželjene poruke ili dezinformacije.

Ovo se dešava u svakom izrazito polarizovanom okruženju, odnosno tamo gde se mediji stavljaju u funkciju podrške i odbrane predsednika i njegove politike, a suprotstavljaju njegovim protivnicima. Oni tada u medijski svet prenose njegov rat protiv liberalnih medija i kritičke javnosti, a svaku kritiku njegove nekompetentnosti, nepotističke bitke protiv ekspertskog znanja proglašavaju za elitizam, javne obmane i napad na predsednika. Rečima Stiva Benjona, političkog savetnika i arhitekte izbornog uspeha predsednika Trampa na izborima 2016: demokrate nisu važne. Stvarna opozicija su mediji, a način da se s njima postupa jeste da se stalno zasipaju đubretom. Ovo viđenje medija kao političkih protivnika od njega prepisuju svi autokratski lideri širom sveta.

Uz seriju loših vesti iz ova dva pisma, dobra vest je da se na univerzitetima gde se uči novinarstvo organizovano suprotstavljaju napadu na profesiju. To se najbolje radi baš u vanrednim stanjima i dok predsednik i njegovi medijski jurišnici napadaju, optužuju i duvaju u patriotske trube.

Tekst je prenet iz Novog magazina.