Kraj na početku sveta
Autor: Dragan Stošić, Izvor Novi magazin
Peti integral Vekovnika, najdugovečnijeg strip serijala u regionu koji je osmislio i scenaristički definisao Marko Stojanović, a vizuelno ga prati više desetina crtača i ilustratora iz regiona, pojavio se početkom 2024. u izdanju koje potpisuju sam autor i Udruženje ljubitelja stripa i pisan reči Nikola Mitrović Kokan iz Leskovca. Nakon prethodnog, četvrtog albuma koji je ovaj serijal prekinuo, na trenutak, ponudivši prva dva broja njihove spin off varijante – Beskrvni, pred čitaocima su sada 7. i 8. epizoda Vekovnika – Na kraju krajeva (crtež Ivan Berov, Todor Iliev, Mario Vrandenčić, Borislav Maljenović, Adrian barbu, Ivan Stojanović Fiki, Branko Tarabić, Ivan Stojković, Vladimir Aleksić, Marko Nikolić, Sabahudin Muranović Muran, Zoran Tucić, plus još desetak kolorista i autora naslovnih strana) i Kainov soj (crtež Aleksandar Vačkov, Petar Stanimirov, Ivan Berov, Evgeni Jordanov, Rumen Čaušev, Todor Iliev, Penko Gelev, Ivan Koritarev, Daniel Atanasov, Miroslav Petrov i Veselin Čakarev, koji je i kolorista).
KRATKE PRIČE: Na kraju krajeva savršen je kraj prvog ciklusa Vekovnika, konstatuje uvodničar petog integrala, Vladimir Milošević, dodajući da je reč o albumu koji efektno zaokružuje pripovest o Markovom i Čenovom putovanju na Kraj sveta. Umesto kroz nove dogodovštine dva nerazdvojna brata po dugovečnosti šetaju kroz istoriju čuvene mape od koje je sve počelo, koristeći priliku da čitaocima pruže odgovore na pitanja iz prethodnih epizoda. Stojanović ovde ponovo koristi omiljene alatke, kratke (ne)zaokružene priče, koje pažljivo poređane jedna na drugu rukom rođenog pripovedača polako prerastaju u zastrašujuće bogatu i koherentnu celinu.
Kainov soj, s druge strane, predstavlja business as usual – nastavlja Milošević, očekivani povratak zgodama i nezgodama internacionalnog ortačkog društva osnovanog u Beču. Album, likovno uobličen četkicama, tušem i bojama desetine najboljih bugarskih crtača, predivan je omaž francuskoj književnosti 19. veka i najpoznatijim junacima koje je ova iznedrila, a kojima je scenarista, da bi ih oživeo i iskoristio za svoju priču, zauzvrat poklonio novu vrstu besmrtnosti, onu koja karakteriše njegove Vekovnike.
BARUT I TAMJAN: Francuski autorski duo, crtač Silven Vale (1972) i scenarista, književnik Žaki Švarcman (1972), obojica poštovaoci crnog humora, udružili su 2024. svoje talente kako bi, za izdavačku kuću Glena, realizovali dvodelni (Neophodno biće & Srce pod mantijom), oštar, smešan i neodoljivo ikonoklastičan triler Habermus bastard (u slobodnom prevodu Imamo kopile). A, zahvaljujući Čarobnoj knjizi i prevoditeljki Bojani Janjušević, ova komična storija sa primesama apsurda, odnedavno je dostupna u ljubiteljima stripa u Srbiji.
Ispunjena likovima koji ne podležu konvencijama, čiji dopadljivi dijalozi u zabavnim preokretima drže čitaočevu punu pažnju do samog kraja, ova priča meša religiozni i svetovni život prožet trkom za profitom (gde su opravdana sva sredstva), u svetu pokvarenjaka koji vuku konce, ili, kako sam glavni (anti)junak Lisjen, u pokušaju da preuzme kožu oca Filipa, konstatuje: „Religija… Religija je opijum za narod. Možda. Ali iako religija uspavljuje vaš um… … Bog budi vaša srca.“ A, na poslednjoj tabli, nakon podsmešljive konstatacije „Bog je kokain za srce!“, u završnom kadru novčanica od 100 evra leti ka, ili od, Crkve uspenja Blažene device u Sen Klodu, dajući ovom hramu centralnu ulogu u nesvakidašnjem hepiendu, gde barut i tamjan nisu suprotstavljene strane.
(NE)MORAL: Crtačko umeće Silvena Valea poznato je (delom) strip fanovima u Srbiji od 2018, kada je izdavača kuća Lokomotiva objavila njegov strip Bilo jednom u Francuskoj, koji je realizovao sa scenaristom Fabijanom Nirijem (Glena 2007-2012, nagrađen u Angulemu 2011), o usponu i padu opskurnog i fascinantnog jevrejskog imigranta Josephs Joanovicija – istovremeno junaka Pokreta otpora i kolaboranta. Švarcman, pak, piše romane i scenarije za stripove i filmove, obrađujući društvene (ne)moralne teme.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
