Korona se zagreva, vlast mrtva hladna

Piše: Jelena Aleksić, Novi magazin

Drugog dana jula u Srbiji su registrovana svega 74 inficirana u 24 časa. To danas, pa ni tada ne bi bila posebno značajna informacija da od tog dana broj zaraženih koronavirusom konstantno ne raste, pa stiže do 800 početkom druge nedelje avgusta. Uz to je na bolničkom lečenju skoro isto toliko, odnosno oko 650 pacijenata. Ako se zna da se većina građana razboleva delta sojem virusa, koji je deset puta zarazniji nego prvobitni vuhanski, jasno je da je mnogo razloga za zabrinutost, naročito i pre svega zbog činjenice da se u zemlji živi baš kao da pandemija nije u toku. Setimo li se sličnih opuštanja pred izbore prošle godine. pa onda silnih samohvala vlasti kako se Srbija izborila s koronom, da bismo u jeseni brojali i po 8.000 inficiranih u danu, čini se da nam dežavu “ne gine”. Jer, dosadašnji tok pandemije pokazao je da je virus nezaustavljiv samo ako pronađe “slabu tačku”, a u ovom trenutku Srbija bi se mogla okarakterisati kao hronični bolesnik sklon infekcijama. Naime, vakcinacija je najblaže rečeno propala, mladi i dalje odbijaju da se imunizuju, a imunitet onih koji su primili cepivo nije dovoljno jak da se odbrani od delta soja, budući da se masovno zaražavaju i oni koji su preležali kovid, kao i oni koji su vakcinisani. Istina je da potonji manje završavaju u bolnicama i imaju lakšu kliničku sliku, ali to ne smanjuje mogućnost da oni zaraze nekoga ko nije vakcinisan. A to znači, bolest kao ozbiljna pretnja i pojedincu i zdravstvenom sistemu.

ČEKAJUĆI KRIZNI ŠTAB: Kakvo je stanje s vakcinacijom najbolje ilustruju dva podatka – sredinom jula će zvaničnici saopštiti da je u zemlji 47,8 odsto imunizovanih, da bi pre sedam dana ova brojka bila svega 50,2 odsto. U međuvremenu, kako je rečeno, broj zaraženih je desetostruko porastao, ali su mere ograničenja ostale iste, a u praksi su teško prepoznatljive. Možemo li očekivati nekakvu reakciju Kriznog štaba i eventualno ograničavanje okupljanja u zatvorenim prostorima koje je sada ograničeno na 500 ljudi sasvim je neizvesno, budući da na prve najave stižu kontrareakcije iz poznatog uporišta “ignorisanja korone” iliti kabineta zamenika gradonačelnika Beograda. Naime, Goran Vesić početkom nedelje ponavlja da će prestonica biti protiv uvođenja novih restrikcija držeći se argumenta da je u glavnom gradu imunizovano 55 odsto punoletnog stanovništva, valjda zaboravljajući da u Beograd svraćaju i građani iz ostalih delova Srbije, a da ga je za šest meseci posetilo pola miliona turista. No, Goran Vesić nije ili bar ne bi trebalo da bude onaj koji odlučuje o epidemiološkim merama?

“Krizni štab više nema nikakav autoritet, i to se jasno vidi već neko vreme. Njihova odluka da sada čekaju da broj pređe 500 obolelih dnevno, pa da tek onda zakazuju sednicu, duboko je pogrešna i već sada kada je brojka blizu 1.000 mi smo debelo zakasnili. Međutim, Krizni štab se usteže da preduzima bilo kakve korake jer su ljudi još pre mesec dana rešili da ih ignorišu, a članovi tog tela kao da su digli ruke od svega. Postoji zabrana okupljanja više od 500 ljudi, a čujem da je na Cecinom koncertu bilo 30.000 ljudi. Jasno je da niko ne brine o poštovanju mera i dalje povećanje broja zaraženih je neminovno”, veruje doktor Zoran Radovanović, procenjujući u razgovoru za Novi magazin da bi dnevni broj obolelih u narednim mesecima mogao stići i do 3.000.

“Nećemo imati onih 8.000 obolelih dnevno kao prošle godine jer je ipak veliki broj građana preležao bolest, a dobar deo je i vakcinisan. Međutim, imaćemo mnogo više obolelih nego što je moralo biti da je promovisana vakcinacija i da je obuhvat bio veći, kao što je mogao biti da je država uložila napore u edukaciju i promociju imunizacije”, kaže nam profesor epidemiologije u penziji, konstatujući da vakcinacija “stagnira”.

I zaista, to dokazuju i gore pobrojani podaci o broju imunizovanih, što je posebno zapanjujuće sa stanovišta dostupnosti vakcina. A Srbija je bila među prvim zemljama u svetu koja je raspolagala dovoljnom količinom cepiva. Kako se dogodilo da Srbija poziva susede da dođu po vakcinu kako ih ne bi bacila, i to u jeku pandemije? Šta to govori o naporima koje je država učinila kako bi svojim građanima objasnila da je samo i jedino vakcina potencijalni “lek” od virusa koji im uzima najmilije, razboleva ih ostavljajući im trajne posledice po život i zdravlje, sprečava ih da se venčavaju, putuju i školuju decu u normalnim uslovima?

“Dogodilo se to da je bilo mnogo atraktivnije medijski među prvima nabaviti vakcinu kako bi se sa svih televizija vlast hvalila svojim uspehom nego što je posle bio rudarski posao objašnjavanja, promocije i aktivnog rada na terenu. Država se ponašala populistički i voluntaristički – bilo je važno sačuvati glasače i nikoga ne naljutiti. Najbolji dokaz za to je odbijanje da se uvede obavezna vakcinacija za zdravstvene radnike ili čak za pojedine sektore, poput vojske i policije, ili ljude koji rade na šalterima. U suštini je ovo što se radi politikantstvo jer država ne brine o svojim građanima već samo gleda kako nikome da se ne zameri i da sačuva glasače”, jasan je profesor Radovanović, objašnjavajući dalje da postoji zakonsko uporište za uvođenje obavezne vakcinacije za zdravstvene radnike. Njega nalazimo u Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

“U Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima zaposleni u zdravstvenim ustanovama obavezno moraju da se vakcinišu protiv bolesti kao što su hepatitis B, grip, nekoliko vrsta boginja i slično, a ostavljena je mogućnost da se usled epidemije, ukoliko postoji opasnost, zdravstveni radnici vakcinišu i protiv te bolesti. Uz to, mi smo u vanrednoj situaciji i na ministru je da odluči o obaveznoj vakcinaciji”, kaže sagovornik Novog magazina.

Uostalom i član Kriznog štaba doktor Predrag Kon, koji insistira na obaveznoj vakcinaciji svih koji rade u zdravstvu, ističe da je zakonski moguće sprovesti imunizaciju medicinara. Konačno, ako su u obavezi da prime vakcinu protiv sezonskog gripa i ako su “čuvari” javnog zdravlja, nije li jedino logično da oni koji su u kontaktu sa bolesnicima prime i cepivo protiv aktuelnog virusa? Konačno, pravo je pacijenata da uživaju zdravstvenu zaštitu po najvišim standardima, a pitanje je da li je preduzeto sve da se ne zarazi ako ode u ambulantu u kojoj ga opslužuje nevakcinisana medicinska sestra ili lekar?

ČEKAJUĆI KAMPANJU: A koliko su kampanje s najvišeg političkog nivoa značajne i koliko efikasne, najbolje svedoči primer iz Francuske, zemlje u kojoj je obuhvat vakcinacije u julu manji od 40 odsto. Sredinom meseca predsednik Emanuel Makron obraća se naciji najavljujući novu kampanju, ali i nove mere radi povećanja broja vakcinisanih, saopštivši da zaposleni u bolnicama i staračkim domovima imaju rok do septembra da se vakcinišu ili će izgubiti posao. Pored toga, najavljuje brojna ograničenja za one koji nisu imunizovani. Zanimljivo je da je odmah nakon njegovog obraćanja zakazano gotovo milion termina za vakcinaciju, i to su u najvećem broju bili ljudi mlađi od 35 godina.

Italija je još ranije uvela obavezu vakcinisanja zdravstvenih radnika, da bi pred početak nove školske godine tamošnje vlasti obavezale nastavno osoblje da mora posedovati potvrdu o vakcinaciji, takozvanu zelenu propusnicu – u protivnom neće moći da drže nastavu. Izuzetak su oni koji imaju posebne zdravstvene probleme, a i oni će, da bi mogli da budu u kontaktu sa učenicima, morati redovno da se testiraju na kovid-19. Pored apela profesorima da se vakcinišu, vlada je izdvojila 358 miliona evra za plaćanje zamenskog nastavnog osoblja, koji će biti pozvani da menjaju neopravdano odsutne, to jest nevakcinisane nastavnike i profesore.

Obavezna vakcinacija za zdravstvene radnike važi u Mađarskoj, ali i u Grčkoj, u kojoj je boravak u restoranima i kulturnim ustanovama dozvoljen samo vakcinisanima. U Engleskoj je, na primer, obavezno vakcinisanje za zaposlene u domovima za penzionere, ali i za frizere i druge uslužne delatnosti, kao i za dobrovoljne pomagače – volontere.

U Srbiji su pravljene razlike između onih koji jesu i onih koji nisu vakcinisani samo prilikom ulaska na muzičke festivale. Oni koji nisu vakcinisani morali su doneti potvrdu o negativnom testu na virus, a zaista je upitno da li je to učinilo svih 30.000 ljudi koji su prisustvovali koncertu koji pominje profesor Radovanović. Zanimljivo je da se posle Cecinih koncerata uopšte ne govori o tome jesu li svi prisutni provereni na prisustvo virusa, dok je sredinom jula to bila glavna tema uoči organizacije koncerta Bajage i instruktora. Koncertu je prisustvovalo 8.000 ljudi, a ko nije imao dokaz o vakcinaciji ili negativan PCR test morao je da prođe brzi antigenski test na samom ulazu.

Za one koji misle da je u pitanju preterivanje recimo da najnovija saznanja o delta soju navode na potrebu da se sva dosadašnja borba, uključujući i obuhvat vakcinacije, udesetostruči.

Naime, početkom avgusta američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) saopštavaju da delta soj koronavirusa mogu da prenose i vakcinisane i nevakcinisane osobe. U internom dokumentu u koji je uvid imao Vašington post CDC apeluje na osoblje da promeni pristup pandemiji zbog delta varijante, kao i da se javnosti predoči opasnost od novog soja, preneo je Glas Amerike. Takođe se navodi da postoje dokazi da oboleli od delta soja često bivaju hospitalizovani ili umiru, ali da su isto tako vakcine i samo vakcine “pokazale visok stepen efikasnosti u sprečavanju da se razvije ozbiljna klinička slika ili smrtni ishod”.

Za kraj navedimo primer Kine, prve zemlje u kojoj je registrovan virus i zemlje iz koje je najpre proteran. Epidemija kovida otkrivena u Nanđingu prošlog meseca proširila se na najmanje 20 gradova i provincija. Peking je zabranio turistima da ulaze u grad, i to na vrhuncu letnje sezone, a obustavljen je sav vazdušni, autobuski i drugi saobraćaj sa područjima koja imaju slučajeve, a dozvoljena su samo nužna putovanja uz testiranje. Žitelji glavnog grada Kine pozvani su da ga ne napuštaju bez preke potrebe. Nekoliko gradova je u potpunom karantinu, što u slučaju Kine u kojoj živi 1,4 milijarde ljudi znači da su izolovani milioni. A sve to zbog 300 zaraženih, koji su otkriveni u roku od deset dana.

Posle delte dolazi lambda soj?

Lambda soj koronavirusa nije samo zarazniji nego je i otporniji na antitela, tvrdi se u najnovijoj japanskoj studiji koja je nedavno objavljena. Iako je prva zaraza lambda sojem koronavirusa registrovana u Peruu još pre godinu dana, i dalje se zna relativno malo o tom mutantu koji se u međuvremenu proširio na još 30 zemalja. U pitanju su uglavnom zemlje Južne Afrike, ali su pojedinačni slučajevi registrovani i u Evropi – Španiji, Velikoj Britaniji, Italiji i Nemačkoj. Zasad je Svetska zdravstvena organizacija tu varijantu proglasila “varijantom koja se ispituje”, no prema mišljenju japanskih naučnika, lambda ispunjava sve uslove da bude proglašena za “zabrinjavajuću varijantu”, kako je obeležen delta soj, trenutno dominantni u celom svetu. Premda je efikasnost vakcina protiv koronavirusa oslabljena delta sojem, i dalje je relativno mali broj slučajeva zaraze kod osoba vakcinisanih sa dve doze, a trenutno se raspravlja o davanju treće doze hroničnim bolesnicima kod kojih delta soj može izazvati teška oboljenja, pa i smrt.

Treća doza – stota sumnja

Još jedna odluka doneta u pandemiji pala je na ispitu poverenja javnosti. U pitanju je preporuka o primanju treće doze koja se u roku od dve nedelje menja sasvim daleko od očiju javnosti. Naime, krajem jula Krizni štab preporučuje davanje cepiva fajzer ili moderna kao “buster” doze, uz objašnjenje da treća doza treba da budu cepiva bazirana na RNK tehnologiji. Moderna cepivo bi u zemlju trebalo da stigne s jeseni, što se uklapa u preporuku da se primi šest meseci posle druge doze. Međutim, samo dve nedelje kasnije Nacionalni stručni komitet za imunizaciju zauzima sasvim suprotan stav, preporučujući da se vakcine ne mešaju, te da se za treću dozu uzme ona koja je primana i prva dva puta. Znajući da je trenutno u magacinima 1,6 miliona kineske i oko 600.000 fajzer vakcine, a da su građani Srbije uglavnom imunizovani kineskim vakcinama, mnogi se pitaju nije li ovo pokušaj države da isprazni skladišta i reši se viška vakcina? I tek posle debate otvorene u medijima ovim povodom, oglašava se i Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju, čija se predsednica Ljiljana Marković Denić pojavljuje na RTS-u.

“Mešanje vakcina pokazalo se u nekim studijama kao uspešno, ali nema dovoljan broj dokaza, pa naš Komitet to još nije dao kao preporuku. Treća doza je kao zajednička doza prethodne dve vakcine, i time ćemo postići podizanje imuniteta onih koji su već vakcinisani. Ali, paralelno s tim moramo da radimo na promociji vakcinacije”, kazala je Marković Denićeva.

Zasad, napominje, nijedna vakcina ne štiti 100 odsto, ali ima dokaza da praktično nema, iako obole delta sojem, teške kliničke slike, nema hospitalizacije u intenzivnoj nezi, što je, dodaje, i poenta vakcinacije.

Inače, treća doza je preporučena za sve one s poremećajem imuniteta, što takođe nije bilo predviđeno krajem jula, kada je rečeno da će biti namenjena onima koji imaju “imunodeficijentna stanja i različita hronična oboljenja”. Ko su oni koji prema najnovijim pravilima imaju pravo na treću dozu?

“Dali smo preporuku da prioritetne grupe budu osobe koje imaju poremećaj imuniteta. Za koje se zna da je verovatno da taj imunski odgovor traje kraće, a to su ljudi na hemodijalizi, sa transplantacijom organa, preporučili smo da to budu ljudi u staračkim domovima i zaposleni u zdravstvenim ustanovama i ustanovama za socijalnu zaštitu. To bi bio prioritet, a potom i svi ostali građani”, rekla je gostujući na javnom servisu Marković Denićeva.

Tekst je prenet iz Novog magazina.