Kaži mi kako da mislim

Piše: Jelena Aleksić, Izvor: Novi magazin

Posle 20 godina od prvog PISA testiranja đaka iz Srbije malo je ko iznenađen najnovijim rezultatima – jednako su loši kao i oni od pre deceniju ili dve, a biće i u budućnosti jer se ovdašnja mladež ne obrazuje da primeni i razume pročitano već napamet „izbifla“ pripremljeno gradivo koje će sutra zaboraviti. 

To bi bio generalni komentar na najnovije rezultate pomenutog istraživanja od lani čiji su rezultati nedavno objavljeni a koji je još jednom pokazao da ovdašnji petnaestogodišnjaci nisu pripremljeni za razumevanje i rešavanje problemskih situacija ništa komplikovanijih niti nerazumnijih od onih koji su pred njihove vršnjake postavljeni bilo gde u svetu. 

Kako nema nijednog dokaza da su naša deca genetski, antropološki, kulturološki ili kako god hoćete u nemogućnosti da shvate „šta je pisac hteo da kaže“ to se još jednom postavlja pitanja zašto ih ovdašnji obrazovni sistem tome ne uči? 

KAKO SE MISLI: Zašto se na svake tri godine kada se pojave rezultati PISA testova zgrozimo nad činjenicom da je na testovima čitanja čak 36 odsto naših đaka postiglo rezultate ispod „minimalnog nivoa pismenosti“ i čak 43 odsto njih na testovima matematike odnosno 35 odsto na zadacima iz prirodnih nauka. Jer, nije problem u tome što su prosečni rezultati učenika iz Srbije lošiji nego što je prosek zemalja OECD već što je više od trećine naših petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno a to znači da ne razumeju ono što su pročitali niti mogu da primene stečena znanja za rešavanje praktičnih problema kako su kreirani PISA zadaci. Pri tom su to srednjoškolci koji po automatizmu nemaju najlošije ocene iz predmeta koji se proveravaju i zato je pravo pitanje šta je to što oni znaju u učionicama ili makar razumeju a ne znaju na testu koji je napravljen po gradivu koje su prošli i oni i njihovi vršnjaci iz 81 zemlje sveta? 

„Pre svega zbog sistema ocenjivanja koji zavisi isključivo od nastavnika. U prevodu neko iz unutrašnjosti može imati peticu jer je najbolji u odeljenu koje je generalno slabo u matematici dok će u drugoj školi sa istim tim znanjem, učenik imati jedva dvojku. Čak i kad bi hteo da oceni đaka nacionalnom trojkom, nastavnik to ne bi mogao jer on ne zna šta je to nacionalna trojka i kakvo je znanje za to potrebno. Zato imate decu sa izuzetnim ocenama koja su funkcionalno nepismena. Drugi element problema koji ste postavili je to što su deca učena samo da reprodukuju znanje. Oni ne prepoznaju koje im je znanje i kada relevantno i kako da pomoću tih znanja bolje razmišljaju o problemu, kako da na osnovu tog znanja osmisle neko rešenje problema, kako da onda provere da li je to što im je palo na pamet primenjivo i eventualno smisle nešto bolje a na PISA testovima se baš to traži. Najčešće je čak dato u samim zadacima svo znanje koje je potrebno za rešavanje problema, sve je na papiru ali se onda dodaju i neke irelevantne činjenice kako bi se videlo da li deca razlikuju bitno od nebitnog“, podvlači u razgovoru za Novi magazin, razvojni psiholog i profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal podsećajući i na primer sa zadatkom „sa stepenicama“. 

U konkretnom zadatku na testu je od dece traženo da izračunaju visinu svake od 14 stepenica, stepeništa ukupne visine 252 santimetra. Međutim na slici je upisana i širina stepeništa od 400 santimetara što je u konkretnom slučaju ono „irelevantno“ za rešavanje zadatka. 

„Naši đaci ne prepoznaju koje im je znanje i kada relevantno i kako da pomoću tih znanja bolje razmišljaju o problemu, kako da na osnovu tog znanja osmisle neko rešenje problema, kako da onda provere da li je to što im je palo na pamet primenjivo i eventualno smisle nešto bolje, a na PISA testovima se baš to traži.“

Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta 

GENIJALCI: Međutim, naša deca nisu naučena da barataju s viškom informacija, da sami odrede šta je valjana, a šta nepotrebna informacija i onda oni vide tu širinu i nešto dele jer im niko nikada nije zadao zadatak u kome ima informacija viška, kaže Baucal: „Oni kod nas dobijaju samo bitne informacije i oni s tim umeju da barataju, njima je automatizam da iskoriste sve brojeve ili informacije to je sasvim suprotno principima realnosti. Pa vi u životu prvo morate da znate da razlikujete bitno od nebitnog pa da onda sa onim što smatrate relevantnim idete u osvajanje problema. A to je ono što se traži i na PISA testovima, ta vrsta znanja. Nažalost, svu selekciju i sav mentalni napor te vrste za naše učenike uradi nastavnik a ogromna je komponenta primene znanja upravo razlikovanje bitnog od nebitnog. Zato naši najbolji učenici imaju vrlo loša postignuća i nažalost, moram da kažem da mi nismo nekakav rasadnik znanja kako se umemo hvaliti kad nam se deca vrate sa medaljama sa neke Olimpijade. Realno, mi uopšte nemamo veliki broj dece sa izrazitim postignućima, nažalost.“

I zaista, to su pokazali i rezultati poslednjeg istraživanja gde je procenat dece sa izuzetnim rezultatima na nivou statističke greške. 

Naime, tek četiri odsto od oko 6.500 đaka koji su radili PISA testove postiglo je najviši nivo (5 i 6) iz matematike a prosek u zemljama OECD je devet odsto. Još lošiji su bili na testovima iz srpskog, nauke i kreativnog razmišljanja gde je svega dva odsto njih uspelo da se istakne. 

„U matematici, oni sa visokim uspehom postali su slabiji, dok se učinak nije značajno promenio među onima sa slabim postignućima. U poređenju sa 2012. godinom, procenat učenika koji su postigli rezultate ispod osnovnog nivoa znanja (nivo 2) nije se značajno promenio u matematici, čitanju i nauci“, navedeno je u izveštaju objavljenom na sajtu OECD-a.

U prevodu, naša deca su stabilno loša na ovom testiranju što za bivšeg ministra prosvete, Srđana Verbića nije nikakva novost. Naprotiv, on tvrdi da su rezultati od prošle godine sasvim očekivani jer od pre dve decenije kada se Srbija uključila u testiranje nije urađeno apsolutno ništa da se naša deca za njih pripreme. Kako deca tako i odrasli odnosno nastavnici koji dan danas predaju da bi ispitivali i sačekali zvono za kraj časa. 

„Ti zadaci nama uopšte ne odgovaraju po formatu i po tome šta se ispituje niti mi išta činimo da naš obrazovni sistem prilagodimo onima koji su test osmislili. U međuvremenu je PISA postala i politički instrument koji se pojavljuje u većini dokumenata EU koji se tiču obrazovanja i mi u tome učestvujem iako nismo ni blizu socio-ekonomskog razvoja zemalja koje rezultate uzimaju vrlo ozbiljno. Ideja ovog testa je i bila da zemlje koje ulažu u razvoj, ekonomiju, demokratiju i tehnologiju stvore što sposobnija društva“, podseća Verbić u razgovoru za naš list uz konstataciju da mi godinama samo proglasimo loše rezultate i u međuvremenu ne uradimo ništa da bi neka nova generacija bila uspešnija. 

„Najgore su na PISA testovima ocenjeni odrasli, a ne deca“

Srđan Verbić, bivši ministar prosvete 

KO JE KRIV: I zaista, kako je rečeno, Srbija je godinama unazad među lošije rangiranim zemljama na listi i što je, ponovimo, još gore, sa zabrinjavajuće velikim brojem petnaestogodišnjaka koji su funkcionalno nepismeni. Dok je u zemljama OECD-a taj prosek oko 20 odsto, kod nas je tradicionalno oko 40 i pokazuje u konačnici sa koliko će se problema susresti naši učenici u budućnosti. 

Da li đaci u Srbiji neće ili ne znaju da misle jer argument da nisu motivisani pošto rezultati ne ulaze u ocenu, ne pije vodu. Naprosto, ni u jednoj zemlji se ne računaju u ocenu. 

„Prvo moram da se ne složim jer nije isto da li test radi đak iz Singapura ili iz Srbije. Tamo je učenicima stalo da mogu da reše problem. Njima je to izazov na koji su podsticani. Njima je to pikanterija koju doživljavaju kao ekskluzivnu vežbu dok su kod nas deca krajnje nezainteresovana da rade neki test na koji uopšte nisu pripremljena. U pitanju je ne samo motivacija za ovaj test već sveukupno loš odnos prema školi kako naših đaka tako i roditelja i tu je ključni problem. Škola je postala marginalno važna odnosno nevažna i uveren sam da svaka promena mora da ide odatle od promene stava prema školi i obrazovanju uopšte“, mišljenja je Verbić. 

Konačno, činjenica da se punih 20 godina sablažnjavamo nad rezultatima PISA testova a ne činimo baš ništa da naši osnovci i srednjoškolci prestanu da bubaju i počnu da misle samo je jedan od pokazatelja stvarnog odnosa prema obrazovanju i uopšte budućnosti generacija koje dolaze. I zato profesor Verbić tvrdi da su na PISA testovima najlošije ocene dobili odrasli, a ne deca.

Samo četiri odsto testiranih đaka ostvarilo je izvanredne rezultate iz matematike i svega dva odsto na testovima iz srpskog, naučnog i kreativnog mišljenja 

Istog je uverenja i profesor Baucal koji u nedavnom intervjuu Danas-u podseća da je „prosečni vek trajanja naših ministara obrazovanja oko dve godine“. A to znači sledeće: 

„Za to vreme nijedan ministar, makar bio i najveći svetski stručnjak u domenu obrazovanja i upravljanja, ne bi mogao ništa smisleno i korisno da uradi. Međutim, mi imamo već više od 10 godina manje-više istu vlast i njihova odgovornost je ogromna. Njihova odgovornost je što nisu omogućili više vremena različitim osobama koje su vodile Ministarstvo prosvete, njihova odgovornost je što nisu obezbedili kontinuitet i kvalitet obrazovne reforme, njihova odgovornost je što je značaj obrazovanja marginalizovan da bi se promovisala lična lojalnost političkim liderima na vlasti, njihova odgovornost je što je status nastavnika i nastavničke profesije u toj meri degradiran i srozan da mladi ne žele da se bave tom profesijom. Njihova odgovornost leži u tome što ulažu ogromnu energiju da zamaskiraju problem i stvore nerealno ulepšanu medijsku sliku, umesto da se bave realnim problemima. Na to treba dodati i odgovornost postojeće vlasti za širenje najnižih vrednosti kroz promovisanje rijaliti programa, huligana, kriminalaca i drugih sličnih osoba koji ne bi smeli da budu ugledni u nekom pristojnom društvu“. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.