Katarina Mihajlović – Borba za Studenicu

Autorka: Katarina Mihajlović, Izvor: Novi magazin

Više od 200 naučnih radnika potpisalo je apel nadležnim institucijama da spreče izgradnju mini-hidroelektrane „Studenica S4 – Gradina“ na reci Studenici, ističući da bi pregrađivanje i potapanje dela klisure Studenice izazvalo trajne i nepovratno štetne posledice po Park prirode Golija, područje sa jedinstvenom florom i faunom od svetskog značaja. Pružili su i podršku građanima koji traže da čitav tok reke Studenice bude zaštićen a izgradnja MHE na teritoriji Grada Kraljeva zabranjena. Ti zahtevi su izglasani i na nedavno održanom zboru u mestu Ušće.

Investitor HIDRO-MIN iz Čačka nalazi se na korak od dobijanja građevinske dozvole za izgradnju mini-hidroelektrane „Studenica S4 – Gradina“ na reci Studenici, u blizini naselja Ušće kod Kraljeva. Projekat je uveliko gotov i pokazuje da je u planu podizanje brane visoke 30 metara, široke 100 metara u kruni, što bi dovelo do stvaranja akumulacionog jezera dužine oko 1,4 kilometra i površine od oko 7,5 hektara, na istočnoj granici zaštićenog područja Parka prirode Golija.

Redakcija Novog magazina uputila je pismenim putem preduzeću HIDRO-MIN iz Čačka pitanja koji su razlozi pokretanja ovog projekta, šta su planirane mere zaštite prirode, kakva je usklađenost projekta sa vrednostima lokaliteta i očuvanjem ekosistema. Odgovori nam nisu dostavljeni.

GLAS NAUKE: Šta bi izgradnja takvog objekta značila za prirodu, najbolje je objašnjeno u pismu koje je potpisalo više od 200 naučnika i naučnica izrazivši duboku zabrinutost i oštro protivljenje planiranoj izgradnji male hidroelektrane na Studenici. 

„Pregrađivanje i potapanje dela klisure Studenice izazvalo bi trajne i nepovratno štetne posledice po Park prirode Golija i na sveukupne ekosisteme koji uključuju i veliki broj retkih, reliktnih, zaštićenih, strogo zaštićenih i endemičnih vrsta biljaka i životinja i čineći ovo područje jedinstvenim refugijumom flore i faune od svetskog značaja.

Studenica je osnovna vrednost i žila kucavica ekosistema planinskih masiva Golije, Čemernog i Radočela zbog čega je uključena u Unesko program Čovek i biosfera kao rezervat biosfere Golija – Studenica“, navode u pismu.

Podvlače da, iako se mini-hidroelektrane javnosti često predstavljaju kao ekološki prihvatljiv izvor energije, njihova izgradnja ima ozbiljne posledice po prirodu – one narušavaju vodni režim, ugrožavaju biodiverzitet i menjaju prirodnu dinamiku reka.

Stoga apeluju na organe Grada Kraljeva, Vladu Republike Srbije, Unesko i IUCN da učine sve što je u njihovoj nadležnosti da spreče devastaciju reke Studenice i preduzmu mere radi njene zaštite i zaštite prirodnog bogatstva ovog područja. To, kako navode, podrazumeva „zaustavljanje nerazumnog, neopravdanog i štetnog projekta izgradnje MHE na Studenici“.

OD PROTESTA I PETICIJE DO ZBORA: Borbu za reku Studenicu građani Ušća započeli su još 2021. godine. Veliki protest i potpisivanje peticije prekinulo je obećanje tadašnje predsednice Vlade Ane Brnabić i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će se sve obustaviti. „Obišli smo sve građane i skoro svi su potpisali. Predsednik se tada obratio javnosti i rekao da je došlo do greške i da će obustaviti sve na Studenici i ostalim rekama. Mi smo mirno spavali do prošle godine, kada je izašao projekat izgradnje mini-hidroelektrane na javni uvid“, navodi član inicijative „Spasimo Studenicu“ Goran Nikolić za Novi magazin.

Dodaje da se građani osećaju prevarenim i da su izgubili poverenje u institucije. „Reka je zaštićena i samo korupcija može da napravi tu branu. A mi – građani, branićemo je i golim rukama ukoliko je potrebno. Mi pijemo tu vodu, živimo pored nje – ona je emocija i život, žila kucavica našeg mesta“, kaže Nikolić. 

Odlučnost da brane reku za koju im je usko vezan život stanovnici Ušća pokazali su i na zboru koji je održan 13. aprila. Na zboru u Ušću 230 meštana je usaglasilo tri ključna zahteva: brisanje svih lokacija za MHE iz Prostornog plana Grada Kraljeva u slivu Studenice; hitna obustava aktivnosti vezanih za MHE Gradina i podrška peticiji za potpunu zabranu izgradnje mini-hidroelektrana na teritoriji Kraljeva. 

„Reka pripada svima nama i ne možemo dozvoliti pojedincima da je uzurpiraju radi vlastitih profitnih interesa. Svedoci smo da su mnoge reke u našem kraju nakon izgradnje mini-hidroelektrana nestale iz svojih rečnih korita“, rekla je na zboru Snežana Ruštić Garić iz Ušća, preneo je javni servis RTS. 

Prema informacijama koje je prenela inicijativa „Spasimo Studenicu“ zbor je sazvan nakon što je Republička reviziona komisija odbila sve primedbe upućene na javnoj prezentaciji urbanističkog projekta i sada je investitor na korak od građevinske dozvole.

Polekol je sa inicijativama Spasimo Studenicu i Sačuvajmo planinske reke Kraljeva Gradskoj upravi Kraljeva predao inicijativu za moratorijum na izgradnju mini hidroelektrana na teritoriji grada i to u dva navrata 2021. i 2023. godine. Nadležni ove inicijative ignorišu kao da ih nikad nisu primili, iako je njihova predaja zabeležena i kamerama. Na slivu Studenice se već nalazi šest mini – hidroelektrana, a sada se planira i sedma. 

KRŠENJE ZAKONA: Osim što bi nanela nesagledivu štetu prirodi, izgradnja mini-hidroelektrane „Studenica S4 – Gradina“ nije u skladu sa važećim planskim dokumentima, tvrdi pravnik Organizacija za političku ekologiju Polekol Strahinja Macić.

„Prostorni planovi područja posebne namene za Park prirode Golija i manastir Studenicu jasno propisuju da se razrada lokacije mora vršiti isključivo kroz plan detaljne regulacije, a ne putem urbanističkog projekta. Zbog toga se potvrdom urbanističkog projekta stvara lažni planski osnov, koji omogućava investitoru da nastavi postupak izdavanja lokacijskih uslova i građevinske dozvole, iako za to ne postoje zakonski uslovi“, objašnjava Macić za Novi magazin. 

ZAŠTITA TREĆE ZONE: Uz to, kako navodi, Prostorni plan obuhvata katastarske opštine Ušće i Tadenje, koje su deo Parka prirode Golija i u kojima se primenjuje režim zaštite treće zone, gde nije dozvoljena gradnja hidroelektrana.

„U ovom slučaju imamo dva osnovna problema – prvo, nepoštovanje hijerarhije planskih akata i drugo, ignorisanje propisa koji važe za zaštićeno područje. Agencija za prostorno planiranje i urbanizam nezakonito je potvrdila urbanistički projekat, iako za to ne postoji važeći planski osnov“, kaže Macić.

Zbog navedenog, urbanističkoj inspekciji podneta je predstavka sa zahtevom za hitno postupanje, kao i predlog da sama inspekcija uloži prigovor. Takođe je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture upućen zahtev za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora i iniciranje postupka za ocenu zakonitosti potvrđenog projekta. 

Reakcije institucija u zemlji izostaju, zbog čega je Polekol nedavno uputio žalbu i Bernskoj konvenciji, upozorivši da bi izgradnjom mini-hidroelektrane Gradina bilo ugroženo više staništa i vrsta od međunarodnog značaja. Osnova za ovu žalbu leži u činjenici da je Studenica jedan od ključnih atributa i vrednosti Parka prirode Golija i rezervata biosfere „Golija–Studenica“ koji je pod zaštitom Uneska od 2001. godine. Takođe, područje je kandidat za Emerald mrežu. 

U pomenutoj žalbi zahteva se od Bernske konvencije, IUCN-a i Uneska da zatraže od Vlade Srbije da zaustavi projekat hidroelektrane na Studenici, osigura zaštitu ugroženih vrsta i staništa, te uključivanje celokupnog toka reke Studenice u Emerald mrežu. 

Iako vrata institucija na koja kucaju ostaju zatvorena, građani od toga ne odustaju, ali I ne gube vreme, već se udružuju. Nikolić za Novi magazin navodi da inicijativa koju predstavlja planira da ponovo uputi pisma svim relevantnim institucijama, podsećajući ih i na ranija obećanja. „Ako nas ne saslušaju, verujemo da će se građani ponovo organizovati i braniti svoju reku“, poručuje. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.