Kako smanjiti emigraciju

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Prema iznetim podacima, od 2014. do 2018. Srbiju je napustilo oko 400.000 ljudi, a prema procenama koje je izneo Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, u državi bi se u narednih pet godina dosadašnje godišnje iseljavanje stanovništva Srbije od jedan odsto populacije moglo popeti i na 1,2 do 1,3 odsto stanovništva radnog uzrasta, što bi značilo gubitak još oko 200.000 uglavnom kvalifikovanih i mlađih ljudi. Petrović (prema tekstu u dodatku Danasa od 2. februara) smatra da jedini i glavni uzrok emigracije iz Srbije nije velika razlika u prosečnim platama zaposlenih (ovde i u EU), pa se samim povećanjem tih plata u Srbiji i ne može preokrenuti trend porasta emigracije nego je potrebno unapređenje kvaliteta institucija (suzbijanje korupcije i vladavina prava) i poboljšanje kvaliteta javnih usluga (reforme zdravstva, školstva i drugo).

Zanimljivi su i podaci o sličnim trendovima u zemljama centralne i istočne Evrope, koje je Petrović izneo u prilog svom mišljenju. Broj emigranata iz zemalja CIE u zemlje Zapadne Evrope utrostručio se od 2000. i sada oko 11 miliona ljudi iz ovih zemalja živi u zapadnoevropskim državama. U tom razdoblju razlika u standardu u spomenutim zemljama CIE i zemljama Zapadne Evrope skoro je dvostruko smanjena (sa proseka od 38 odsto BDP-a Zapadne Evrope došlo se na 60 odsto BDP-a), ali se emigracija skoro petostruko uvećala. Uostalom, Hrvatska ima veću godišnju emigraciju od Letonije i Estonije iako ima veću prosečnu platu zaposlenih.

Očigledno da niska plata nije jedini razlog emigracije mladih i kvalifikovanih iz Srbije, mada taj faktor nikako ne sme biti potcenjen. Moglo bi se reći da bez pristojnih zarada ni emigranti na Zapad Evrope ne bi sebi mogli da priušte mnogo viši standard školovanja i lečenja od onog koji su ostavili u domicilnoj zemlji niti se oni koji ostaju mogu nadati da mogu koristiti “reformisane škole i bolnice” po cenama po kojima ove institucije danas daju svoje tanke usluge. Možda bi smanjenje korupcije i jačanje pravne države, koje Petrović takođe ističe, moglo dati veći doprinos smanjenju emigracije. Tu je i čitav niz drugih faktora koji čine takozvanu “društvenu atmosferu”, a koja mnoge ljude tera na bekstvo iz Srbije. Ako u nekom gradu, na primer, postavite na čelo nekog pozorišta, muzeja ili biblioteke nekog mediokriteta sa jakom “stranačkom legitimacijom”, time niste samo urušili takvu instituciju na duže vreme nego ste mnogim mladim ljudima poslali poruku da u Srbiji ne postoje “kadrovski kriterijumi kvaliteta”, itd.

Problem nedostatka kvalifikovane i visokokvalifikovane radne snage u Srbiji već postoji i postaje faktor nedovoljnog razvoja. To je istakao i predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović u svom prilogu za KBF. On, naime, kaže da u Srbiji “danas gotovo dve trećine kompanija ne mogu da planiraju razvoj upravo zbog nedostatka adekvatne radne snage”. Dugogodišnja iluzija da u Srbiji ima dovoljno nezaposlenih kvalifikovanih i visokokvalifikovanih kadrova ili da se takvi mogu preuzeti iz drugih kompanija za platu veću za stotinjak evra razbija se svakodnevno, pa saveti stranaca da se počne sa investicijama u industrije koje stvaraju veću vrednost – postaju bespredmetni. Na stranu što “vladajuća koalicija” u tom smislu ima poseban problem kada su u pitanju visoke funkcije jer za proteklih osam godina nije afirmisala gotovo nijednog briljantnog “javnog menadžera”, da bi zamenila one istrošene koji to nisu bili ni kada su se visoko popeli.

Ako u nekom gradu, na primer, postavite na čelo nekog pozorišta, muzeja ili biblioteke nekog mediokriteta s jakom “stranačkom legitimacijom”, time niste samo urušili takvu instituciju na duže vreme nego ste mnogim mladim ljudima poslali poruku da u Srbiji ne postoje “kadrovski kriterijumi kvaliteta”

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.