Kako mladi vrednuju svet oko sebe

Piše: Snežana Miletić

Nedavno je objavljeno i najnovije istraživanje za 2021 godinu, koje pokazuje izvesne razlike u odnosu na prošlogodišnje.

Prema tom istraživanju tri četvrtine mladih tvrdi da ne postoji političar kojem veruju i da je njihovo poverenje u institucije nisko (isto kao i prethodnih godina).

Mereno na skali od 1 do 5, predsednik Republike dobio je prosečnu ocenu 1,56, Vlada Srbije 1,59, a Narodna Skupština 1,52. Najveću prosečnu ocenu dobili su vojska (2,88) i crkva (2,6). Da je demokratija najbolji oblik vladavine veruje manje od polovine ispitanika (45,5 odsto), ali je njihov udeo ipak veći nego u prethodnim istraživačkim ciklusima. Uverenje da je Srbiji potreban jak lider i vođa podržalo je 55,6 odsto ispitanika, nešto manje nego prethodne godine.

Prva reakcija mladih na Evropsku uniju je u istoj meri negativna i neutralna (po 41 odsto), a pozitivna je kod samo 18 odsto ispitanika. Udeo mladih koji bi podržao ulazak Srbije u EU (33 odsto) opao je za 10 procenata u protekle četiri godine. Upitani na koju zemlju Srbija treba da se osloni u kreiranju spoljne politike, mladi su najčešće odgovarali Rusija (30 odsto), dok bi ulazak Srbije u NATO podržalo tek 6 odsto mladih.

PREPOZNAJU LAŽNE VESTI: Pokazalo se da samo dva procenta mladih ne koristi mobilni telefon. Udeo ispitanika koji gledaju TV je 51,9 odsto, dok je sve manje zainteresovanih za štampane medije, koje je 2018. pratila jedna četvrtina ispitanika, a 2020. čak 10 odsto manje. Trećina mladih, što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodna istraživanja, ima na svom telefonu news aplikacije.

Kada je reč o TV kanalima sa informativnim programom, ispitanici najviše prate javni servis, potom N1 i Prvu. Mnogo je manje onih koji biraju B92 (O2), Pink ili Happy.

Među dnevnim novinama čitaju se Blic, Danas i Politika, a najpopularnija društvena mreža je Instagram, slede Fejsbuk i Jutjub. Na pitanje, da li umaju da prepoznaju lažnu vest, čak 80 odsto mladih odgovorilo je potvrdno.

MLADI NA TRŽIŠTU RADA: U maju 2020. godine u Srbiji je bilo nešto više od 100.000 nezaposlenih mladih ljudi. Među zaposlenima koji su učestvovali u ovom istraživanju polovina je “uglavnom zadovoljna” trenutnim poslom, a desetina “veoma nezadovoljna”. Upitani kolika je plata dovoljna za pristojan život, ispitanici su najčešće birali opseg od 65 do 80 hiljada dinara (34 odsto) i u gotovo jednakom broju opseg od 80 do 100 hiljada dinara. Platu veću od 150.000 dinara označilo je manje od 5 odsto ispitanika. Više od polovine mladih (53 odsto) planira da se odseli iz Srbije, a kao najčešći uzrok navode želju za dostojanstvenijim životom. Najželjenija destinacija za bolji život je zapadna Evropa.

Inače, tema “Mladi i tržište rada” bila je druga tema po zastupljenosti u medijima (13 odsto). Prethodne godine bila je na začelju. Blagi porast verovatno je uzrokovan pandemijom i aktiviranjem državne kampanje “Moja prva plata” o kojoj su mediji izveštavali uglavnom afirmativno.

Stefan Janjić i Ivana Janjić navode da je u kontekstu mladih i zaposlenja primećen isti narativ kao i prethodnih godina. Po njemu se od mladih očekuje da sopstvenom inicijativom i domišljatošću nadvladaju prepreke u poslovnom ambijentu Srbije, “što se može čitati i kao poruka da nije problem u lošim okolnostima, već u mladima koji nemaju dovoljno energije da ih prevaziđu”, misle istraživači.

PISMENOST VODEĆA VREDNOST: Poražavajuća činjenica ovog istraživanja po obrazovni sistem Srbije je da je samo 8,2 odsto ispitanika “potpuno zadovoljno” obrazovnim programom koji su pohađali ili pohađaju. Dve trećine zaposlenih ispitanika ne radi ono za šta su se školovali, a isti je broj onih koji bi se prekvalifikovali ako nema potrebe za njihovim profilom. Ispitanici takođe smatraju da je visokoškolsko obrazovanje “potpuno diskreditovano lažnim diplomama i fantomskim privatnim fakultetima” te da “mladi ljudi nemaju podsticaj da uče jer je sistem vrednosti takav da se sve dobija novcem i poznanstvima, a ne znanjem”.

A AKTIVIZAM: Iako veruju (njih 41 odsto) da se kroz rad u nekom udruženju može popraviti stanje u društvu, utvrđeno je da je samo četvrtina ispitanika uključena u rad nekog udruženja. Tek 14,2 odsto ispitanika učestvovalo je u nekom protestu u organizaciji neke političke partije u godini dana uoči anketiranja. Na protestima koje su pokrenula udruženja učestvovalo je 28,5 ispitanika, dok je neku formu peticije potpisalo 70 odsto mladih, a čak 72 odsto njih nikada nije volontiralo.

NASILJE, DIGITALNO, FIZIČKO I VERBALNO: Istraživanje je otkrilo da je 38 odsto mladih bilo izloženo digitalnom nasilju, dok je procenat anketiranih izloženih fizičkom ili verbalnom nasilju bio nešto manji (35 odsto). Četiri petine mladih bili su svedoci nasilja, ali je nasilje u nekom trenutku prijavila samo trećina ispitanih. Svaki deseti ispitanik smatra da je dovoljno obučen da deluje u vanrednim situacijama (požari, poplave, zemljotresi).

U kontekstu bezbednosti zanimljivo je bilo saznati i kako su virus korona i vanredna situacija, zbog koje je na teritoriji Srbije od 15. marta 2020. godine do 6. maja trajalo vanredno, uticali na život mladih, kako su im policijski čas, zatvorene škole, fakulteti, institucije kulture, prekinuta sportska takmičenja, zatvorene teretane, kozmetički saloni… preokrenuli život. Među ispitanicima bilo je 44 odsto onih koji su rekli da je izolacija “osrednje uticala na njih”. “Jako loš” uticaj na njih istaklo je tek 10 odsto ispitanika, dok je bilo i onih (9,7 odsto) koji su taj period videli kao “jako dobar”. Među mladima je preovladavala zabrinutost za porodicu i prijatelje (dve trećine ispitanika). Kada je u pitanju ocena reakcije države na krizu, mladi su joj dali prosečnu ocenu 2,84. Poverenje u lekare ocenili su sa 3,5, a lekare iz Kriznog štaba sa 2,94.

*Publikacija “Mladi u medijskom ogledalu 2020” nastala je u okviru projekta “Young Media – media for and with young people”, koji podržava Ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju Savezne Republike Nemačke i DW Akademie, kao i projekta MLADI: Media literacy alliance and digital importance, koji podržava Delegacija EU u Srbiji.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.