Jovan Jelisavčić: Mladi razumeju kratki film

Razgovarao: Nikola Marković. Izvor: Novi magazin

Letnja sezona filmskih festivala u Srbiji tradicionalno je okrenuta dugometražnom filmu, značajnim evropskim kinematografijama te srpskim blokbasterima, koji nakon festivalskih premijera kreću u jesenji bioskopski pohod. Negde između svih ovih gabaritnih manifestacija, svoje mesto, publiku i specifičan identitet izgradio je Bašta Fest u Bajinoj Bašti – internacionalni festival kratkog igranog filma. Za razliku od drugih festivala na kojima se ovakva ostvarenja prikazuju u off programima ili u uvertiri dugometražnog filma, u Bajinoj Bašti oni su u punom fokusu, kao ravnopravna forma filmskog izražavanja. Ovogodišnje, deveto izdanje festivala održava se od 30. juna do 3. jula, a o istoriji i sadašnjosti manifestacije razgovarali smo sa glumcem Jovanom Jelisavčićem, jednim od osnivača Bašta Festa.

Kako vam iz današnje perspektive, kad ulazite u deveto izdanje Bašta Festa, deluju vaši počeci? Kako ste ušli u sve to – ko je prvi rekao „hajde da pravimo festival“, i kakva vam je bila ta početna vizija?

Zanimljivo je da, kako godine prolaze, svaki put imam drugačiji pogled na sve to sa samog početka. Inicijalno je počelo još na akademiji kad sam sa koleginicom sa klase, Majom Šušom, razgovarao o tome da bih voleo da nešto uradim u svom gradu. U tom trenutku nisam znao šta je to tačno, ali kroz naše klasne odlaske u Bajinu Baštu smo polako dolazili do ideje koja će se, odmah nakon našeg diplomiranja, pokrenuti .I kroz godine oblikovati u ovo što danas predstavlja Bašta Fest.

Učili smo u hodu šta sve festival podrazumeva, kako pažljivo oblikovati koncept koji je idealan za nas, suočavali se sa ozbiljnim problemima, nedostatkom finansija i svim onim što je izgleda neminovno kad se upustiš u jednu ovakvu avanturu. Zato danas, kad nas očekuje deveto izdanje festivala, na sve gledam kao na jednu vrstu svakodnevne borbe. Sa jedne, rekao bih, dosta zrelije pozicije, čoveka koji sada pored entuzijazma vidi i ceo obim, težinu i odgovornost organizacije festivala kakav je Bašta Fest.

Tokom vremena se menja i filmski pejzaž u Srbiji, pa poslednjih godina imamo i neke prave blokbastere, ali i dugometražne filmove koji postižu uspehe na festivalima. Gde je u svemu tome bio kratki film pre devet godina, a gde je danas?

Najčešće kod mladih autora koji započinju karijeru, ali i nekih reditelja koji mu se povremeno vrate. Za razliku od dugometražnih filmova koji mogu doneti i neki finansijski benefit, kratki film svoj jedini put ima na festivalima kao jedinoj distribuciji do publike. Dobra stvar je što, sa dolaskom novih generacija, dolaze i njihovi filmovi koji ostvaruju odlične uspehe po festivalima širom sveta. Možda ne dobijaju toliko pažnje u medijima koliko dugometražni filmovi, ali svakako podjednako donose benefit srpskoj kinematografiji. Mi se trudimo da skrenemo pažnju na te mlade ljude i njihove filmove i nadamo se da u budućnosti možemo da promenimo situaciju sa distribucijom kratkih filmova.

Šta vi lično volite u kratkom metru kao glumac, a šta kao gledalac – ako se te dve perspektive uopšte mogu odvojiti?

Na svoju sreću sam i dalje jedan od onih gledalaca koji voli da se naivno upusti u gledanje filmova, ne uzimajući u obzir što znam kako filmovi nastaju. Zanimljivo je to pitanje sa perspektivom, jer sa koje god ste strane na kraju učestvujete. I kao glumac i kao gledalac volim dobru priču, vizuelni aspekt, volim da gledam svoje kolege i njihova rešenja za određene likove, događaje, sve mi je to iznova uzbudljivo i poučno.

Kako publika Bašta Festa reaguje na kratke filmove, imajući u vidu da oni nisu nešto što se često pušta u bioskopima ili na televiziji, mimo festivala? Da li se i to menja?

Mogu da pričam o bajinobaštanskoj publici jer je dobro poznajem i vrlo sam ponosan na nju. Moram da priznam da je Bajina Bašta oduvek imala publiku za različite vrste kulturnih sadržaja. Bilo je tamo i rok, džez festivala, ozbiljnih književnih manifestacija, a i danas se pokreću neki novi događaji, sve u skladu sa ljudima i vremenom koje živimo. Mnoge moje kolege se iznenade pažnjom i posetom lokalne publike na festivalu, ali i na raznim koncertima ili predstavama koje gostuju. To je grad u kome ljudi bez velikih problema žive zajedno i svakodnevno se druže, iako imaju dijametralno različite stavove. To je čar malih mesta, ljudi se poznaju, prihvataju takvim kakvi su i godinama već takva matrica opstaje.

Bašta Fest je osveženje jer program koji donosi nije uobičajen za tamošnju ponudu i kao takav je velikodušno prihvaćen od ljudi koji vape za ovakvim kulturnim sadržajem. Naš festival je čini mi se već imao publiku, samo je vrlo verovatno trebalo da se desi i ranije.

Bašta Fest je okrenut ka mladima, za koje starije generacije uvek lamentiraju kako imaju manje pažnje i senzibiliteta za umetnost od onih prethodnih. Da li su to samo puke predrasude i kako se mladost odnosi prema ovom formatu, a dodatno imajući u vidu da tu uglavnom nema velikih filmskih zvezda u fokusu?

To je nešto što slušam ceo život, uvek je neko vreme bilo bolje od ovog, muzika je bolje zvučala od današnje, ljudi su provodili više vremena zajedno u odnosu na porodice danas. Svet se menja konstantno i važno je samo shvatiti kad su se desile neke velike promene. Mladi danas imaju i sluha i talenta za umetnost, samo su isto tako spremniji da prihvate i nove trendove, da se prilagode drugačijim ukusima i da shvate kad se igra promenila. Mladi razumeju kratki film, naš žiri mladih koga čine srednjoškolci iz Bajine Bašte gotovo uvek donese odluku različitu od stručnog žirija i tada je posebno zanimljivo saslušati njihovo obrazloženje.

Bašta Fest ima i svojevrsnu turističku notu zahvaljujući činjenici da se održava nedaleko od atraktivnih lokacija poput Tare, Perućca, Drine… Koliko je za festival važan taj segment i na koji način koegzistira sa onim centralnim, umetničkim?

Postoji nešto što se zove kulturni turizam. U ovom slučaju to bi značilo da se zbog jednog filmskog festivala u grad za četiri dana slije dosta ljudi koji iznajmljuju sobe, posećuju restorane, kafiće, ali i neke od najatraktivnijih turističkih destinacija. Taj segment je bio od samog početka festivala vrlo jasan i znali smo da će to biti jedno od naših tajnih oružja za sve koji dolaze u Bajinu Baštu. Gotovo da nema nikoga ko nije prokomentarisao ovaj potez kao jako važan i donekle unikatan, jer ne znam mnogo festivala koji svaki dan organizuju izlete na mesta poput jezera Zaovine i Perućac (vožnja brodom kroz kanjon), piknik na obalu reke Drine. Mi smo samo iskoristili naše turističke potencijale kako bismo ljudima dali vremena i da se odmore, oporave od svakodnevnih obaveza, vratili smo ih u prirodu iz koje niko ne ode ravnodušan. To danas festivali moraju biti, a ne samo suvoparni protokoli.

Sa druge strane tu su tzv. užestručni, industry programi koji možda nisu toliko vidljivi posetiocima festivala, ali znače profesionalcima. Kakva je vizija festivala na tom polju?

Nakon nekoliko godina organizovanja Bašta Pitcha, ove godine smo uspostavili Balkan Short Film Network, sa prijateljskim festivalima iz Crne Gore i Makedonije. Taj projekat je odmah podržao i Western Balkans Fund, pridruženi fond Evropske unije i za nas je to jako važno s obzirom da je u pitanju prva godina postojanja mreže. Zaista mislim da smo sada došli do industry programa koji smo želeli i u njemu vidim ozbiljan potencijal da se dalje razvija i napreduje, pa čak i nezavisno od samog festivala. Radujemo se mladim autorima koji će na tri festivala imati šansu da prođu kroz različite besplatne radionice i pokupe vredna iskustva za sve ono što će ih u životu čekati na mnogim stanicama do svojih prvih dugometražnih filmova, ali i kasnije.

Koliko vama lično, kao osobi rodom iz Bajine Bašte, znači ovaj festival i činjenica da se održava baš ovde? Kakva je kulturna sredina Bajina Bašta i koliko voli film?

Već sam deklarisani lokal patriota i mnogi znaju da bez rezerve volim svoj grad i da sam vrlo često kritički nastrojen prema ljudima iz provincije kad mi kažu da nisu bili u svom gradu tri godine. Ja sam sve pozicionirao u Bajinoj Bašti. I festival, svoju producentsku kuću i udruženje, učestvujem u još nekim manifestacijama koje se održavaju tamo, jednom mesečno moram da odem do Bašte balansa radi. I kad vam sve ovo gore nabrojim, jasno je da mi neizmerno znači što se ovaj festival desio i što je zbog toga i moj grad dobio simpatije mnogih kolega i posetioca, koji sada i van festivala posećuju Taru, Perućac i Baštu.

Bajina Bašta je grad izvanrednih ljudi, gostoljubivih i pravih domaćina, koji se često oslanjaju na tradiciju i negovanje starih navika, ali isto tako spremnih da prihvate i nove tendencije, da razumeju, saslušaju i učestvuju. Mnogi od njih su posle studija odlučili da se vrate u svoj grad, tim ljudima nije nepoznata filmska umetnost. Naprotiv, jedva čekaju da se nešto tako desi u gradu i da učestvuju u tome. Ništa u vezi Bašte ne treba da čudi, ona je prosto veličanstvena.

U konkurenciji 25 filmova

Među oko 700 pristiglih filmova za ovogodišnji Bašta fest, selektorka Maja Šuša Izabrala je 25 kratkih igranih filmova iz 16 zemalja, od čega pet domaćih, koji čine uzbudljiv i raznovrstan takmičarski program. U četiri dana publika će imati priliku da vidi filmove iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije, Austrije, Francuske, Kine, Kanade, Egipta, Belgije, Čilea, Rusije, Libana, Portugala, Poljske i Italije. Organizatori su posebno ponosni na podatak da su 13 filmova potpisale žene rediteljke, a 10 ostvarenja dolazi iz regiona. Filmovi će se takmičiti za nagrade glavnog žirija – Zlatna imaginacija za najbolji film, Zlatna interpretacija za najbolju mušku i žensku ulogu, kao i dve specijalne nagrade. Osim toga tu je i nagrada za najbolji film Žirija mladih, kao i regionalna nagrada za najbolju kameru Zlatna vizualizacija, u saradnji sa rentalom Cineplanet koju dodeljuje pojedinačni strukovni žiri.

Ovogodišnja selekcija podeljena je u šest blokova – Ljubav na četiri načina, Granična područja, Iz prve, Tektonske promene, Ćuti i trpi i Ta žena. Festival će, nakon dodele nagrada, tradicionalno zatvoriti debitantsko ostvarenje Ivana Bakrača – Posle zime. Sve projekcije su na otvorenom – Open Air Borići i besplatne su.

 

Bašta Pitch

Radionicom Bašta Pitch, od 30. juna do 3. jula u Bajinoj Bašti, otvara se prvi program u sklopu Balkan Short Film Networka. Četvoročlani žiri koji su činili mentori radionice Bašta Pitch, reditelj Raško Miljković i producent Milan Stojanović, Drita Lola (Seanema Film Festival) i Jakov Poposki (Drim Short Film Festival), od velikog broja pristiglih prijava odabrao je projekte iz Srbije (Avgust reditelja Nikole Stojanovića, Skok na glavu reditelja Nikole Romčevića i Namrgođenost rediteljke Milice Spasojević), Crne Gore (Normalan svet rediteljke Ane Ćulum) i Severne Makedonije (Pod pojas reditelja Ilije Cvetkovsko).

Tokom Bašta Pitcha, kroz rad sa mentorima, učesnici će steći potrebne veštine za kreiranje i sprovođenje prezentacije projekta. Poslednjeg dana festivala svi timovi imaće priliku da primene stečeno znanje i pred publikom i komisijom održe finalni pitch. Tim koji bude održao najbolju prezentaciju dobiće novčanu nagradu od 1.000 evra za početak rada na svom ostvarenju. Nakon Bašta Pitcha, program Balkan Short Film Network nastaviće se na radionicama u sklopu šestog Drim Shorta (od 6. do 9. avgusta 2022) i trećeg Seanema Film Festivala (od 8. do 11. septembra 2022).

Izvor: Novi magazin.