Jadar na silu u EU

Auutorka: Jelena Aleksić, Izvor: Novi magazin

Jesmo li najnovijom odlukom Evropske komisije i zvanično postali taoci aktuelnog režima i besprizorne trgovine radi opstanka na vlasti ili smo i dalje gospodari sopstvene sudbine? Pitanje na koje u ovom trenutku niko ne može odgovoriti sa dovoljno preciznosti da makar jednoj od zainteresovanih strana padne kamen sa srca a tu govorimo o građanima Srbije, političkoj eliti i Uniji čija automobilska industrija posrće pred konkurencijom jeftinih i kvalitetnih električnih automobila iz Kine? 

IGRE GLADI: Posle zabrane izvoza retkih minerala zemljama EU iz Kine u nastojanjima da se reši zavisnosti od Azijata, Brisel početkom meseca proširuje spisak „strateških projekata o kritičnim sirovinama“ izvan Unije svrstavši i zloglasni projekat „Jadar“ na ovu listu. 

Ova inicijativa dopunjuje listu od 47 strateških projekata u EU, usvojenu 25. marta 2025, kako je obrazloženo, svih 60 strateških projekata će „doprineti konkurentnosti industrije EU, posebno u sektorima kao što su elektromobilnost, obnovljivi izvori energije, odbrana i vazduhoplovstvo“. To su ujedno i prvi rezultati sprovođenja Zakona o kritičnim sirovinama koji je stupio na snagu u maju 2024. godine. 

Slučajno ili ne, samo dva meseca kasnije u Srbiji je potpisan Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila čime je suštinski Beograd „obećao“ otvaranje rudnika odnosno isporuku jadarita Uniji što su mnogi videli kao trampu aktuelnog režima za slepilo Brisela na sve ogoljeniju autokratiju u zemlji. Tada prisutni, nemački kancelar Olaf Šolc nije krio koliko je Unija gladna pa i očajna u potrazi za alternativnim izvorima retkih minerala poput jadarita iz koga bi se dobijao litijum: „Ovo je jedan važan evropski projekat i doprinos da Evropa ostane suverena u svetu koji se menja, da budemo nezavisni u snabdevanju sirovinama.“ 

Danas je Unija, a pre svega Amerika, u otvorenom trgovinskom ratu sa Kinom koja kontroliše približno 70 odsto svetske proizvodnje retkih strateških ruda. Kineski monopol je još izraženiji u pogledu retkih metala budući da ova zemlja drži čak 99 odsto njihovog rafinisanja i 90 odsto svetske proizvodnje trajnih magneta a koji su opšte prisutni u aparatima za domaćinstvo, telefonima, vetroturbinama i raketnim sistemima a automobilska industrija je glavni potrošač. 

TRINAEST VELIČANSTVENIH: U saopštenju EK nakon usvajanja spiska strateških projekata van zemalja Unije navodi se i da se deset od njih 13 tiču strateških sirovina neophodnih za električna vozila, baterije i skladištenje baterija, poput litijuma, nikla, kobalta, mangana i grafita. 

U istom dopisu objavljenom na sajtu EK šturo je objašnjeno i da će izabrani projekti imati koristi od koordinisane podrške Komisije, država članica i finansijskih institucija u vidu olakšavanja pristupa finansiranju i kontakata sa relevantnim kupcima. 

Procenjuje se da je za početak rada 13 strateških projekata van EU potrebno ukupno kapitalno ulaganje od 5,5 milijardi evra.

„Projekte su procenili nezavisni stručnjaci kako bi se osiguralo da ispunjavaju kriterijume utvrđene Zakonom o kritičnim sirovinama, posebno u pogledu ekoloških, socijalnih i upravljačkih standarda, kao i tehničke izvodljivosti. Pored toga, projekti moraju da budu obostrano korisni i da donose korist i Evropskoj uniji i trećim zemljama. Projekti su morali da pokažu izglede za doprinos bezbednosti snabdevanja EU, na primer kroz zaključivanje sporazuma o otkupu sa evropskim industrijama nafte i gasa“.

Sve pomenuto, međutim, ipak ne znači da je stvar gotova i da bi građani Srbije trebalo da bace u vetar sve one dane provedene na mostovima i u protestima boreći se protiv rudarenja litijuma u Srbiji. Podsetimo da su krajem 2021. godine organizovani masovni protesti i blokade saobraćajnica i mostova nakon čega početkom 2022. godine Vlada saopštava da je posao stopiran te da se od svega odustalo. Ispostavilo se da je tada, kao i mnogo puta ranije, ovaj režim samo gasio požar čuvajući sopstveni položaj. 

Naime, baš nakon ponovljenih izbora u Beogradu koji su održani u atmosferi „stavljena je tačka na Rio Tinto“, Ustavni sud je poništio odluku Vlade i dodao zarez na čitav projekat da bi samo mesec dana potom bio potpisan pomenuti Memorandum sa EU u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, razume se. 

Zagledan u budućnost u kojoj i dalje sebe vidi na vlasti uz ovu podršku iz EU, Vučić čak početkom godine najavljuje da će se u Srbiji „od 2027 voziti leteći automobili“. 

„Mene je interesovalo da li mašina može da bude ugrožena ako naiđe jato ptica. Zaista ne može i mnogo je bezbednija od helikoptera“, rekao je Vučić u januaru ove godine prenoseći iz Davosa utiske razgovora sa kompanijama sa kojima je dogovarao zamišljene četvorotočkaše koji krstare nebom iznad Srbije u kojoj je u tom trenutku otkucavao treći mesec masovnih studentskih i građanskih protesta. 

Strateški projekti koje je odabrala EK će, kako se navodi, diverzifikovati izvore snabdevanja EU i povećati ekonomsku sigurnost. Prvi na listi strateških projekata je Balahivka nalazište grafita u Ukrajini, a potom KaledoNi, projekat prerade nikla u Novoj Kaledoniji, francuskoj prekomorskoj teritoriji u Južnom Pacifiku. Sledi eksploatacija grafita u Norveškoj i na Grenlandu a onda rudarenje nikla u Kanadi. Sledeća na spisku je Srbija a onda Zambija u kojoj je fokus na preradi kobalta i dobijanje kobalt sulfata koji bi se koristio u proizvodnji baterija za električna vozila. Na Madagaskaru, jednom od vodećih svetskih proizvođača grafita je predviđena eksploatacija ovog minerala dok je rudarenje bakra predviđeno u Norveškoj. Za „strateški projekat“ je proglašeno i ponovno pokretanja prerade nikla i kobalta Sao Migel Paulista kao i eksploatacija grafita u Kazahstanu. Potom, na listi strateških projekata našao se i projekat „Songve Hil retki minerali“, baziran na eksploataciji retkih minerala poput neodimijuma, terbijuma, praseodimijuma i disprosijuma u Malaviju. Pretposlednji projekat na listi strateških je Volfram Vest, projekat rudarenja volframa u Velikoj Britaniji. U pitanju je metal koji se koristi u najrazličitijim industrijama, prvenstveno zbog velike tvrdoće i najviše tačke topljenja od svih metala – čak 3.422 stepena celzijusa. Konačno, poslednji na listi je tekući projekat Zandkopsdrift u Južnoafričkoj Republici. Projekat ima za cilj da doprinese snabdevanju retkim zemnim elementima za magnete i manganom, koji se koristi za proizvodnju baterija. 

PROFIL PROFITA: Isti studenti su zajedno sa profesorima sročili pismo koje su predali Evropskoj komisiji u kome su zatražili da se Rio tintov projekat ne proglasi za strateški. Opozicioni pokret Kreni-promeni predao je 1. aprila više od 300.000 potpisa građana predstavnicima Evropske unije u Beogradu, zahtevajući da se projekat Jadar izuzme iz strateških projekata Unije u zemljama van nje.

Predstavnici akademske zajednice i studenti nekih fakulteta u blokadi takođe su predali pismo delegaciji EU u Srbiji, sa istim zahtevom.

Pa ipak, odluka EK i dalje ne znači da je stvar završena budući da konačnu reč o pojedinačnim projektima i stvaranju ekonomskih prilika donosi nacionalna vlada, pojasnili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz EK. 

Govoreći za isti portal Mirko Popović iz nevladinog Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) potcrtava da to što je EU uvrstila „Jadar“ na svoju listu strateških projekata ne može uticati na prirodu odluke nadležnih organa u Srbiji.

„Mora se sprovesti procedura, procene uticaja, odobravanja rudarskih aktivnosti, građevinskih radova. Ništa od toga nije završeno“, podsetio je Popović dok u EK potvrđuju da „mogu da povuku odluku o nekom od projekata ukoliko se promene okolnosti u vezi sa nekim od njih“.

To isto važi, kako se dodaje, i ako je procena izvršena na osnovu prijave koja je sadržala netačne informacije.

Komentarišući odluku EK, evroposlanik Vladimir Prebilič konstatuje da je u pitanju „zabrinjavajuća poruka: ekonomski i geopolitički interesi prevladavaju nad pravima građana“

„Pozivam Evropsku komisiju da posluša glas srpskih građana i civilnog društva. Svaka saradnja u vezi sa sirovinama mora dati prioritet ljudskim pravima, ekološkoj održivosti i demokratskom integritetu u odnosu na kratkoročne ekonomske dobitke“, objasnio je Prebilič u izjavi za OBCT.

Iako je priznao da zelena i digitalna tranzicija EU zavise od pristupa kritičnim mineralima, poslanik u Evropskom parlamentu je naglasio i da se „to ne može činiti na štetu životne sredine niti urušavanjem demokratskih vrednosti“, kritikujući pritom „nedostatak transparentnosti“ u vezi sa učešćem kompanije Rio Tinto, kojim bi se mogli „dodatno potkopati demokratski procesi“.

„U zemlji u kojoj je urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici usmrtilo šesnaest osoba ne možemo ni da zamislimo šta bi se desilo ako bi se rudarenje litijuma odvijalo pod sadašnjim režimom“, bio je otvoren sagovornik OBCT-a.

Isto su reagovali i ovdašnji studenti, organizacije civilnog društva, stručnjaci, aktivisti, opozicija, građani a pre svega meštani Loznice i okoline. 

PITANJA: Programski savet Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji izrazio je ozbiljnu zabrinutost povodom odluke Evropske komisije a iz ove institucije su ovim povodom EK postavljena i neka pitanja: 

„Očekujemo da dobijemo neki odgovor, da Jadar nije uslov za ulazak u EU, da to nije čista trgovina i transakcija srpskih vlasti koja je obavljena u Briselu tokom ovih poseta, jer kao što je rekao dopisnik DW iz Nemačke, sve što se odnosi na Jadar, to je još uvek zavisno u potpunosti od naših vlasti. I ne možemo prebaciti krivicu na EU, jer nije EU od nas tražila da iskopavamo jadarit, nego su ga srpske vlasti ponudile EU da bi poboljšale svoju poziciju“, kazala je za N1 Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji. 

U saopštenju Nacionalnog konventa ispod koga bi se mogli potpisati verovatno svi protivnici projekta „Jadar“ između ostalog se navodi: 

„I pored zakonskih obaveza, država Srbija već više od dve decenije ne uspeva da obezbedi ni osnovnu primenu zakona o sprečavanju i kontroli industrijskog zagađenja, niti da sankcioniše postojeće zagađivače. U tom svetlu, očekivanje da će ista država biti u stanju da garantuje najviše ekološke i socijalne standarde u realizaciji projekta ove veličine, bez prethodnog uspostavljanja vladavine prava, deluje neosnovano i duboko problematično“. 

Inače, Nemačka čija je automobilska industrija najzainteresovanija za srpski litijum raspolaže rezervama litijuma u količini od 3,2 miliona tona što je tri puta više od onoga što je procenjeno da leži na zapadu Srbije, kod Loznice. Pa ipak tamošnji projekat Cinvald (Zinnwald) litijum se nije našao na spisku strateških jer su, prema rečima direktora Marka Uliga, ovaj status dobili oni projekti koji su „prilično sazreli“, to jest oni koji bi vrlo brzo mogli da počnu proizvodnju. Za razliku od njih, Cinvald litijum planira početak rada tek 2030. godine, objasnio je Ulig za Dojče vele. 

Uzgred budi rečeno, Nemačka raspolaže značajnim rezervama litijuma ali u geotermalnim izvorima dok su u rudama u Evropi najbogatije Austrija i Francuska a potom Češka i Španija. Srbija je na mapi projekta „Frame“ objavljenog prošle godine označena samo na jednom mestu i to ne u dolini reke Jadar već na prostoru Bora i Majdanpeka i spada u zemlje sa manjim i(li) srednjim potencijalima. Trenutne zalihe u području Jadra se procenjuju na oko 58.000 tona što je dovoljno da zadovolji oko 17 odsto proizvodnje električnih automobila u Evropskoj uniji. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.