Ivan Krastev – Zapad čuje samo ono što želi

Autor: Ivan Krastev, predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji, stalni saradnik, Institut za društvene nauke, IWM Beč i gostujući urednik u Fajnenšel tajmsu, Izvor: Novi magazin

Opisujući pripreme Nikite Hruščova za pregovore sa Dvajtom Ajzenhauerom nakon smrti Josifa Staljina, istoričar diplomatije Sergej Radčenko rekao je da to izgleda „kao razgovor sa ogledalom“. Sovjetski lider je zamislio šta će reći predsedniku SAD, kako će Ajk prvo odbiti njegove argumente, ali će na kraju popustiti njegovoj logici kao jedinom izvodljivom rešenju.

„Problem u razgovoru sa zamišljenim protivnikom“, kaže Radčenko, „je što ga nesvesno teramo da kaže ono što želimo da čujemo“. Ne razmišljamo šta će se dogoditi ako druga stana odbije da sledi tu logiku.

U sadašnjem zapadnom pristupu Moskvi, ja mogu da prepoznam verziju „razgovora sa ogledalom“. Slušamo samo da bismo čuli ono što želimo da čujemo, odnosno da Putin želi da pregovara o kraju konflikta u Ukrajini. Ali, želi li on to?

Kao i mnogi analitičari i Evropljani, i ja verujem da će rat završiti u ispregovaranoj nagodbi. Kijev će morati da menja teritoriju za snažnu garanciju bezbednosti. Ipak, čak i ako su pregovori neizbežni, nisam uveren da smo tako blizu kraja kao što se mnogi drugi nadaju.

Ima bar četiri faktora koji situaciju čine nepredvidivom. Prvo, kad je reč o ishodu rata, Rusija i Ukrajina su u značajno drugačijim pozicijama. 

Kremlj je trenutno ubeđen da Rusija pobeđuje na frontu. Veruje da ima značajan prostor za manevar kad dođe do kraja rata (čak i kako da završi rat).

Suprotno tome, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u nesigurnom položaju. Neuspesi ukrajinske vojske oslabili su mu političku podršku. Ukrajinci žele što brži kraj rata, ali još nisu spremni za menjaju teritoriju za mir.

To znači da Zelenski mora da govori o pobedi čak i dok traži kompromis.

Drugo, mnogi od onih koji razglabaju o pregovorima pretpostavljaju da znaju šta ruski predsednik Vladimir Putin želi i šta je spreman da ustupi.

U vreme nedavne posete Zelenskog Americi, bivši predsednik Donald Tramp ustvrdio je da „imamo vrlo dobre odnose (sa Zelenskim), a ja, kao što znate, takođe imam vrlo dobar odnos sa predsednikom Putinom, i mislim ako pobedimo… rešićemo konflikt vrlo brzo“.

Ono što Tramp poručuje svojim uobičajenim hvalisanjem je da je on i ranije pregovarao sa Putinom i da da zna kako to ponovo da radi. Problem je u tome što nijedan zapadni lider nema jasnu sliku o Putinovim trenutnim motivacijama. Predratni i današnji Putin se razlikuju isto koliko i Staljin iz 1940, i Staljin iz 1944.

Treće, ruski ciljevi su se vremenom menjali. Putinova originalna „specijalna operacija“ je imala laserski precizan fokus. Glavni cilj je bio da se prekine zapadna magija nad ukrajinskim društvom. Pretpostavka da su Ukrajinci „začarani Rusi“ kojima treba kratki rat da se probude. Ali buđenje nije uspelo. Specijalna operacija je poražena septembra 2022. Ono čemu svedočimo od tada je proksi rat protiv NATO-a na ukrajinskoj teritoriji. 

Četvrti problem je što ni SAD ni EU nemaju dugoročnu strategiju za Rusiju

Tako to vide i Putin i najveći broj Rusa. I zato Putin neće tolerisati nijednog američkog predsednika, čak ni svog starog prijatelja Trampa, koji igra ulogu herojskog mirotvorca. Mir mora biti ruska pobeda. 

Razjedinjavanje NATO-a je jedan od moskovskih vojnih ciljeva.

Četvrti problem je što ni SAD ni EU nemaju dugoročnu strategiju za Rusiju. 

Ukrajina je bila sastavni deo zapadne politike prema Rusiji nakon hladnog rata. Ta politika je imala dve strane. U transformativnoj verziji, demokratizacija Ukrajine posmatrana je kao instrument i za demokratizaciju Rusije.

Zapad je svoju politiku prema Rusiji prepustio Ukrajini

Ali postojala je i druga verzija, više posvećena stabilnosti, sa zasebnom logikom – ne čačkaj medveda. Ova dvostruka politika je doprinela izbijanju rata u Ukrajini. 

U gotovo hiljadu dana od početka rata, Zapad je oklevao da dozvoli Ukrajincima da gađaju ciljeve unutar ruske teritorije, ali je to „kompenzovao“ Ukrajini dozvolivši joj da definiše kako će Zapad govoriti o Rusiji. Zapad je svoju politiku prema Rusiji prepustio Ukrajini. Ako Putin veruje da je Rusija u ratu protiv Zapada, takvo preusmeravanje je samoporažavajuće. 

Američki i evropski lideri treba da ponovo preuzmu inicijativu u odnosu sa Rusijom. Bilo kakvi smisleni pregovori neće biti samo o Ukrajini već i o budućem evropskom poretku. Kako kaže jedna ruska poslovica – „ako pozoveš medveda na ples, ne odlučuješ ti kad je gotovo, odlučuje medved“.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.