Ishrana i zdravlje: Manje kalorija za zdraviju starost
Piše: Dušan Obradović, Novi magazin
Danas je budućnost starenja i starosti već počela. Prema podacima SZO, više od 10 odsto svetske populacije čine osobe starije od 60 godina. Do 2050. najmanje petinu svetske populacije sačinjavaće starije osobe, a 2150. trećina stanovništva naše planete biće starija od 60 godina.
HRANA I BOLEST: Sa druge strane, rešavanje problema starenja populacije, pratećih i udruženih bolesti jedan su od najvećih i najskupljih izazova s kojima se suočavaju i nerazvijene i razvijene zemlje jer se životni vek stanovništva produžio u skoro celom svetu. Na počeku proteklog veka u razvijenim zemljama Evrope i SAD prosečan životni vek bio je 45 godina, a danas je više od 30 godina duži zahvaljujući smanjenoj stopi smrtnosti novorođenčadi i male dece, poboljšanju lične i komunalne higijene, pronalasku i razvoju antibiotika, vakcina i boljoj opštoj zdravstvenoj zaštiti. Međutim, produžetak prosečnog životnog veka daleko je od očekivanog jer je zdrav način života, uključujući i način ishrane, još uvek na periferiji svesti većine ljudi. Glavne posledice dugotrajne nezdrave ishrane i načina života zbog toga su velika zastupljenost, učestalost i raširenost hroničnih nezaraznih bolesti povezanih sa starenjem organizma: kardiovaskularne bolesti, dijabetes, hipertenzija i rak. Budžetsko opterećenje koje uzrokuju ove hronične bolesti teško je podnošljivo i za najrazvijenije zemlje. U predstojećim dekadama nastavak takvog trenda morbiditeta može da bude uzrok praktično neodrživog budžetskog deficita.
Ishrana bogata praznim kalorijama, siromašna u esencijalnim i korisnim makro/mikro hranljivim sastojcima, zajedno sa malo fizičke aktivnosti tokom dolaska na posao, sedenjem tokom rada i/ili kod kuće, dovode do značajnog povećanja učestalosti i raširenosti hroničnih nezaraznih bolesti povezanih sa starenjem i, uopšte, sa starošću čovekovog organizma. Nasuprot štetnim posledicama visokog unosa, u suštini nezdrave hrane, od ograničenja kalorijskog unosa, uz raznovrsnu ishranu bogatu neophodnim hranljivim sastojcima, humani organizam može da ima višestruku korist. Naime, smanjen kalorijski unos uz raznovrsnu ishranu može usporiti ili čak sprečiti nastanak i ozbiljne posledice gojaznosti, dijabetesa tipa 2, hipertenzije i drugih metaboličkih poremećaja i oboljenja povezanih ili udruženih sa starenjem. Preliminarni rezultati istraživanja kod ljudi pokazuju da restrikcija kalorija u uobičajenoj ishrani, što je potvrđeno i eksperimentima na životinjama, ima povoljno dejstvo i dodatnu korist i na sam proces starenja. Ipak, ne treba zaboraviti da je kod starije populacije česta vitaminska i mineralna pothranjenost, što se posebno odnosi na vitamine B12, A, D, E, C i folnu kiselinu, gvožđe, kalcijum, magnezijum i cink. Pored blagog ili izraženog nutritivnog deficita, u senijumu se javlja i sarkopenija, gubitak mišićne mase i funkcije.
Starenje može da se definiše kao složen biološki proces za koji su karakteristični progresivno i funkcionalno slabljenje organa i sistema, što može da dovede i do smrtnog ishoda. Intervencije ili manipulacije na nivou gena koje mogu da preveniraju, zaustave ili preokrenu smer procesa starenja još uvek nisu otkrivene iako rezultati istraživanja na eksperimentalnim životinjama pokazuju dobre rezultate u usporavanju njihovog starenja i produženju života. Najznačajnija intervencija s maksimalnim učinkom na zdravlje i dugovečnost je ograničenje ili restrikcija kalorijskog unosa, koja se definiše kao redukcija kalorijskog unosa ispod uobičajenog, bez pojave malnutricije.
BLAGODETI RESTRIKCIJE: Prvi rad u kojem je dokazano da restrikcija kalorija, uz raznovrsnu ishranu, može da produži životni vek kod laboratorijskih pacova objavljen je pre gotovo 90 godina, tačnije 1935. Na pitanje može li restrikcija kalorija da produži životni vek ljudskog roda, još uvek nema pouzdanog odgovora. Poznato je da kalorijski restriktivna ishrana, uz adekvatan unos neophodnih hranljivih sastojaka, može efikasno sprečiti nastanak gojaznosti i drugih bolesti civilizacije (dijabetes tip 2, hipertenzija, arteroskleroza) vodećih uzročnika morbiditeta i mortaliteta u većini zemalja sveta. Postoje jasni dokazi kako ograničen unos kalorija može imati ulogu u prevenciji različitih tipova raka, razvoja autoimunih bolesti, demencije i usporenju procesa starenja. Da li je starenje koje se javlja samo u zaštićenoj životnoj sredini određena vrsta evolutivnog luksuza koji, od svih životinja, poseduje samo čovek? Kako proces starenja nastaje i napreduje samo u uslovima zaštićene životne sredine, prirodno je da divlje životinje ne žive dovoljno dugo da postanu stare. Kod čoveka i domaćih životinja postoji primarno starenje, tako da domaće mačke, za razliku od svojih divljih srodnika, žive i duže od 10 godina.
U kojoj je meri ljudski genom uspeo da se prilagodi i uz ograničen unos kalorija obezbedi odgovarajuće metaboličke izvore za mehanizme održavanja i popravke svih ćelijskih struktura dugovečnosti, pitanje je za savremenu nauku i ispunjenje večne čovekove želje za produženjem života i dobrog zdravlja u starosti. Da li će genetski sklop naše vrste uspeti da odgovori svim izazovima posledica nepravilne ishrane i loših životnih navika, možda nije pitanje redukcije kalorija već dostizanja ravnoteže između unosa i potrošnje. Današnja gruba podela sveta na razvijene zemlje u kojima je preobilna ishrana uzrok nastanka hroničnih nezaraznih bolesti i siromašne regione sa deficitom vitamina i minerala izjednačava se paralelno s poboljšanjem ekonomske situacije i života stanovništva. Najveći paradoks poboljšanja života u ranije nerazvijenim zemljama ili regionima je neverovatno brzo usvajanje stila i načina života iz razvijenih zemalja, uključujući prihvatanje navika u ishrani koje vode u gojaznost. Pasivna radna aktivnost i manjak fizičke aktivnosti u kojem se i najmanji višak neutrošenih kalorija s godinama života geometrijski umnožava u kilograme, ostaje kao permanentna i sprečiva pretnja održanju i produžetku dobrog opšteg zdravstvenog stanja i u mladosti i starosti.
Izvor: Novi magazin.
