Intervju Dr Đorđe N. Koldžić: Visoka politika i mentalno zdravlje vođa

Razgovarala: Nadežda Gaće

Zdravlje najviših državnih funkcionera, posebno mentalno, često je u fokusu javnosti na svim meridijanima. Iako je tek minula kampanja za predsedničke izbore u SAD bila preopterećena brojnim ozbiljnim problemima proizvedenim pandemijom covida-19, kao nikada dosad dominirala je i tema mentalnog zdravlja još aktuelnog predsednika Donalda Trampa i izazivača Džoa Bajdena. Zašto tolika rasprava o toj temi i da li je to novina u američkoj javnosti, za Novi magazin govori Dr Đorđe N. Koldžić, docent na Medicinskom fakultetu Tafts univerziteta u Bostonu.

“Ovako visok nivo fokusa na mentalno zdravlje kandidata tokom ove predsedničke kampanje jeste svakako novina. Razlog za to je delimično sadržan u vašem pitanju: covid pandemija samo je uveličala duboke podele u viđenju budućnosti američkog društva između, sa jedne strane, predstavnika demokratske stranke Džoa Bajdena, koji sebe vidi kao branitelja socijalno-liberalnih načela, prava i sloboda, i republikanske partije predsednika Donalda Trampa, koji sebe vidi kao branioca tradicionalnih vrednosti američkog društva, uključujući i osnove kapitalizma, slobodnog tržišta i religiozno-hrišćanske vrednosti”, kaže Koldžić.

Prema njegovim rečima, duboke podele potencirane su stresom usled covid-pandemije, strahom od gubitka posla i od siromaštva; stoga su i ulozi rezultata ove izborne kampanje po budućnost zemlje, čini se, značajno veći: “Samim tim prihvatljiviji su razlozi da se suprotna politička strana prikaže u negativnom svetlu. Ruku na srce, sami kandidati predsednik Tramp i Džo Bajden svojim ponašanjem i izjavama tokom svoje političke karijere i trenutne kampanje takođe su dali sasvim dovoljno materijala političkim protivnicima da podstaknu pitanja mentalnog zdravlja i sposobnosti za funkciju za koju se nominuju.”

*Pitanje mentalnog zdravlja u američkoj javnosti nije prvi put aktuelizirano, s obzirom na nekolicinu predsednika koji su bolovali kako od narcizma, oholosti, mesijanske uloge, teške depresije, manijakalne depresije, bipolarnog poremećaja i svih ostalih vrsta poremećaja, ali do ovih izbora o tome se naknadno saznavalo.

Mislim da se mora biti obazriv kada se koriste termini koji zvuče psihijatrijsko-dijagnostički, a u suštini lako ulaze u domen laičkog prosuđivanja i osuđivanja javnih ličnosti. Dodatni razlog što verujem u potrebu odmerenosti po ovom pitanju jeste to da ovakve analize i publikacije neretko više govore o politički ostrašćenim pogledima autora nego o samoj temi mentalnog zdravlja političara koje analiziraju i komentarišu.

*Kojim se argumentima služe protivnici Donalda Trampa i Džoa Bajdena kada je reč o mentalnom zdravlju i koliko je ta rasprava u javnosti opteretila američke izbore i podelila populaciju građana Amerike, nezavisno od toga da li su demokrate ili republikanci?

Politički protivnici, stručni i nestručni, sa obe strane političkog spektra “častili su” suparničke kandidate višestrukim neuropsihijatrijskim “dijagnozama”. Nekonvencionalni pristup i lično-promotivni način izražavanja predsednika Trampa nazivan je narcisoidnim i antisocijalnim poremećajem ličnosti; neki više energični i manje ukolotečeni nastupi otvarali su neosnovano pitanje o mogućem maničnom ponašanju i uzročnom bipolarnom poremećaju.

Na drugoj strani, naročito tokom češćeg nastupa u javnosti pri kraju predsedničke kampanje, pojavili su se prilično zabrinjavajući dokazi o mogućoj kognitivnoj disfunkciji predsedničkog kandidata Džoa Bajdena. Problem održavanja nivoa pažnje, ispadi kratkoročne memorije, problem prisećanja naziva odgovarajućih pojmova, narušena fluidnost govora i misaonog toka, povećana razdražljivost i suptilne promene karakteristika ličnosti dokumentovane tokom njegove predsedničke kampanje neki su od simptoma koji su zabrinuli značajan deo američke javnosti, koja je nagađala o mogućem dementnom procesu ili nekom obliku delirijuma kandidata Džoa Bajdena. Najočigledniji bio je nemali ispad u samom finišu predsedničke trke, gde je tokom kratkog i vrlo strukturiranog intervjua kandidat Bajden, očigledno kubureći da se seti imena protivkandidata, svog suparnika nazvao imenom Džordž, lakše se prisećajući imena kandidata republikanaca od pre gotovo dve decenije Džordža Buša nego imena Donald Tramp.

Elem, bez obzira na pitanja o sposobnosti oba kandidata da obavljaju zahtevnu funkciju predsednika države, ne mislim da je ova rasprava dovela do dodatne podele populacije. Štaviše, mislim da su se simpatizeri svakog od kandidata samo utvrdili u podršci.

*Izgovoreno je mnogo ružnih reči od samih predsedničkih kandidata. Da li je to izašlo iz okvira nečega što bi se moglo nazvati ozbiljna medicinska stručna politička analiza?

Izjave predsedničkih kandidata, kao i drugih političara često su pragmatične i inspirisane kako porukom koju žele da pošalju tako i ciljem koji žele da postignu u odnosu na biračko telo. Kako su sadašnje pomenute podele u društvu SAD duboke, viđenja političkog puta u ekonomsku i političku budućnost zemlje izuzetno različita, a putevi izlaska iz krize izazvane pandemijom dijametralno suprotni, rečnik kandidata može se činiti ekstremnim.

Imajući u vidu već pomenute razloge visokih tenzija u američkom društvu, ne vidim da je ponašanje kandidata tokom same predsedničke kampanje izašlo van granica očekivanog, uobičajenog ili relativno pristojnog. Ipak je reč o politici, u kojoj cilj često opravdava sredstvo.

Što se stručne medicinsko-političke analize tiče, mislim da je ona postojala, ali nažalost samo u vrlo retkim glasilima koja su na sredini političkog spektra. Tu moram da izdvojim izuzetno umereno izveštavanje i izuzetne stručne analize dnevnih novina Volstrit žurnal (Wall Street Journal).

Nauka mnogo bolje objašnjava fenomene vezane za sadašnjost i prošlost nego što je egzaktna u predviđanju budućnosti.

*Pre nekoliko godina Dejvid Oven je u knjizi “Bolesni na vlasti” analizirao brojne predsednike i visoke državne funkcionere u poslednjih sto godina i, pojednostavljeno rečeno, pokazao da su mnogi bolovali od nekih mentalnih poremećaja, počev od Ruzvelta, Margaret Tačer, Indire Gandi, Šarla de Gola, Fransa Miterana… Međutim, prema njegovom sudu, u javnosti se o tome ništa nije znalo, oni su krili, a postojali su tajni medicinski dokumenti. Koliko to otvara etičko pitanje o obavezi lekara na ćutanje?

Zakon o ličnoj privatnosti i neprikosnovenoj tajnosti medicinskih nalaza osobe koja se leči, uključujući i javne ličnosti, jedan je od osnovnih postulata slobodnih društava, te je stoga strogo garantovan etičkim principima lekarskih komora i ustavom tih zemalja. Stoga ne mislim da se uopšte postavlja etičko pitanje obaveze lekara na “ćutanje” – jer ona mora postojati i jeste zagarantovana, osim u zakonom propisanim ekstremnim slučajevima – već o mogućoj potrebi uvođenja zakonskih pravila o javnom uvidu u medicinsku, uključujući i psihijatrijsku dokumentaciju predsednika, predsedničkih kandidata ili ostalih visokih vladinih službenika.

Javni uvid i procena medicinske i psihičke sposobnosti za obavljanje određene funkcije svakako može i treba da bude deo javne rasprave bitnih političkih kandidata, ali trenutno u američkom političkom sistemu niti je obavezna niti je često praktikovana.

*U Americi je sredinom prošlog veka ustanovljeno etičko Goldvoter pravilo prema kojem se psihijatrima oduzima pravo da javno komentarišu i dijagnostikuju mentalne poremećaje javnih ličnosti koje nisu pregledali ili učestvovali u njihovom lečenju. Šta se novo dogodilo da je javnost bila žučno opterećena pitanjima o mentalnom zdravlju Donalda Trampa i Džona Bajdena?

Odgovor je prilično jasan: dogodila se velika politička ostrašćenost i razlika u viđenjima rešenja bitnih za budućnost zemlje.

Ponovo podvlačim uticaj pandemije koronavirusa, koji je bio izazivač ekstremnog stresa i bitan katalizator dodatne polarizacije javnosti. Iako nisam politikolog, uzeo bih sebi za pravo da kao poslednji razlog navedem istorijsku prazninu u političkom centru, koja se sada pretvorila u jaz. Raznolika politička mišljenja Amerikanaca već dugo se izražavaju kroz samo dve bitne političke partije, levu demokratsku i desnu republikansku. U uslovima društvenih tenzija ove dve političke opcije su se još više razišle i udaljile, uslovljavajući zaoštravanje političkih oruđa i oružja svih vrsta, uključujući i onih koja se bave procenama mentalnih (ne)sposobnosti političkih neistomišljenika.

*Vaš medicinski fakultet u Bostonu Tafts dospeo je u žižu javnosti zbog vašeg neposrednog šefa, uglednog psihijatra koji je bio i predsednik Asocijacije američkih psihijatara doktora Pola Samergrada, koji je objavio tvit o zdravlju Donalda Trampa. Morao je da se izvinjava zbog toga. Kako je to izgledalo?

Primer koji pominjete dospeo je u žižu javnosti jer je taj konkretan tvit tendenciozno preuzela politička levica kao dokaz mentalne neadekvatnosti predsednika Trampa, koji pripada političkoj desnici. U tom trenutku predsednik Tramp se nalazio na lečenju od bolesti izazvane koronavirusom i bio je pod terapijom različitim lekovima. Taj tvit je pomalo nezgrapno pomenuo da psihijatrijsko stanje može biti izazvano jednim od korišćenih lekova deksametazonom. Ma kako dobronameran trebalo da bude, taj komentar iskorišćen je ne samo u političke svrhe upita mentalnog stanja predsednika već je aktuelizovao i pomenuto Goldvoter pravilo uvedeno s ciljem, pre svega, razdvajanja medicinske struke od potreba dnevne politike.

Vreme u kojem živimo, kako u SAD tako i, recimo, u Srbiji, gde politički ulozi postaju izuzetno visoki, najbolji je trenutak da se podsetimo izuzetne bitnosti etičkih obrazaca neutralnosti nas lekara i psihijatara i čuvanja privatnosti naših pacijenata, čak i onda kada se ne slažemo s političkim ili drugim stavovima tih pacijenata.

Dogodila se velika politička ostrašćenost i razlika u viđenjima rešenja bitnih za budućnost Amerike

*Jedan od najuglednijih svetskih stručnjaka za poremećaj raspoloženja, vaš kolega iz Medicinskog centra Tafts Nasir Gami napisao je knjigu “Prvoklasno ludilo”, u kojoj je, baveći se mentalnim zdravljem istorijskih ličnosti i političara, došao do nekih iznenađujućih saznanja. Koji je vaš komentar?

Pre svega gajim izuzetno poštovanje za istraživački rad, proces i intelekt mog uvaženog prijatelja i kolege. Nasir je ne samo jedan od najeminentnijih stručnjaka-istraživača u polju poremećaja raspoloženja, on je takođe i medicinski istoričar, filozof i mislilac raskošnog talenta.

U prvom trenutku bio sam iznenađen njegovim nalazima, gde je pokazao paradoksalnu vezu između uspešnog donošenja odluka u kriznim situacijama mentalno obolelih političkih lidera. Pokazao je da su, za razliku od mirnodopskih uslova, u prelomnim trenucima ratova i velikih svetskih kriza mentalnim bolestima uzdrmane političke vođe pronalazile rešenja koja izlaze iz okvira očekivanih, koja su bila kreativnija i vrlo često po krajnjem ishodu uspešnija od vođa koji nisu bolovali od mentalnih bolesti.

Zašto je ovo značajno? Stigma koju nose mentalna oboljenja i dalje je veoma zastupljena (čak i u SAD), bez obzira na civilizacijska dostignuća i unapređeno razumevanje funkcije mozga koju nosi razvoj savremenih neuronauka. Veoma retko imamo priliku da razmišljamo o pozitivnim stranama mentalnih bolesti. A upravo to je ono što je zaključak ove Nasirove knjige i analize: mentalni problemi, stanja i bolesti, ma kako teški bili i potencijalno negativno uticali na život dotične osobe i njihove okoline, takođe mogu biti izvor novih spoznaja, ideja i rešenja, kreativnosti i snage.

Taj implicitni zaključak ove knjige izuzetno je bitan jer menja naše tradicionalno viđenje mentalnih bolesti, neizbežno doprinoseći njihovoj destigmatizaciji.

*Američka javnost bila je iznenađena kada je senator Džon Mekejn pred izbore 2000, u borbi za republikanskog predstavnika protiv Džordža Buša, javnosti stavio na uvid 1.500 stranica medicinskog i psihijatrijskog izveštaja o svom zdravlju. Da li je ovo jedan od načina da javnost bude upućena i da se zdravstveno stanje ne koristi u političkim obračunima?

Apsolutno. Kao što sam već pomenuo, trenutno ne postoji zakonska obaveza u smislu potrebe obelodanjivanja medicinsko-psihijatrijske dokumentacije visokih političkih funkcionera i predsedničkih kandidata u SAD. Političari koji se pak odluče za taj korak, bar u teoriji, trebalo bi da profitiraju od takvog poteza.

Činjenica da je Džon Mekejn izgubio od Džordža Buša i nije postao kandidat republikanaca te 2000. ne menja suštinu da bi takav ili sličan potez bio jedan od načina borbe protiv zloupotrebe psihijatrije u političke svrhe i stoga tu praksu apsolutno podržavam.

Moram da izdvojim izuzetno umereno izveštavanje i izuzetne stručne analize dnevnih novina Volstrit žurnal (Wall Street Journal)

Srbija, političari i javnost

*Pratite situaciju u Srbiji. Kako vam izgledaju izjave naših političara, naših medija i kako ocenjujete našu javnost?

Prvo bih napomenuo moje osećanje da je nezahvalno i nepravedno komentarisati dešavanja u Srbiji kada u toj zemlji ne živim više od dvadeset godina. Osim toga, vaše pitanje da prokomentarišem izjave političara delimično sadrži poziv da komentarišem njihovo ponašanje i mentalno stanje, što ja ne želim i ne mogu da radim.

Ono pak što primećujem, ne samo u trenutnoj pandemiji koronavirusa, jeste ne previše širok nivo svesnosti u vezi sa generalnim naučno-medicinskim saznanjima. Ovo važi ne samo za karijerne političare već – što je još više začuđujuće – i za neke lekare koji učestvuju u političko-javnom životu.

Ovo me zaista iznenađuje jer, sa jedne strane, duboko verujem i znam da imamo izuzetno stručne i posvećene lekare, a sa druge strane lekari koji učestvuju u političkom životu često su ti koji šire neproverene informacije doprinoseći opštem zbunjivanju građana u vezi sa za pitanjima zdravlja i lečenja.

Ne mogu a da ne primetim da u Srbiji postoji veliki nivo isprepletenosti politike i medicinske struke na nekoliko nivoa. Recimo, svedoci smo već dugi niz godina visoke zastupljenosti prisustva lekarske struke u parlamentu, među ministrima i generalno u politici. Lekari po mom mišljenju treba da se odluče i odaberu da li će se baviti svojom strukom ili politikom. Kao svojevrsni konflikt interesa vidim istovremeno bavljenje obema.

Mislim da je samo pitanje vremena kada će lekarska struka morati da odgovori na ovaj fenomen nekim etičko-zakonskim ograničenjima, možda i donošenjem nekog svojevrsnog “srpskog Goldvoter etičkog pravila” vezanog za učešće lekarske struke u političkom životu.

Mislim da su se simpatizeri svakog od kandidata samo još više utvrdili u svojoj podršci već odabranog kandidata

Nauka i politika

*Vi ste ugledni psihijatar, bavite se ozbiljnim neurološkim istraživanjima funkcionisanja mozga. Da li bismo u budućnosti mnogo više trebalo da verujemo i koristimo nauku umesto da sledimo pragmatičnu politiku?

Društveni kurs i u SAD i u Srbiji trebalo bi da bude okarakterisan pre svega umerenim i izbalansiranim pristupom kako praktičnim tako i naučnim načelima. Nisam neko ko se gadi pragmatičnog pristupa, bar onoliko koliko nisam neko ko slepo veruje nauci.

Američko društvo i politički sistem umnogome se vode praktično-pragmatičnim pristupom životu, ekonomiji i politici, i taj pristup je nesumnjivo doveo do velikog napretka društva. Sa druge strane, svedoci smo koliko usko-specifična naučna istraživanja variraju i menjaju se zavisno od metode istraživanja. Uzmite primer koronavirusa. Toliko po laike zbunjujućih i oprečnih spoznaja!

No, to jeste karakteristika naučnih spoznaja: one se šire i unapređuju ne konstantnom pravom uzlaznom linijom rasta već linijom punom oscilacija, uspona i padova. Još jedna bitna karakteristika nauke: mnogo bolje objašnjava fenomene vezane za sadašnjost i prošlost nego što je egzaktna u predviđanju budućnosti. Opet uzimam trenutni primer covid-pandemije kao kompleksnog sistema, gde je naša moć predviđanja dešavanja prilično ograničena.

Stoga i vaše pitanje vezano za politiku i nauku: one treba koliko-toliko nezavisno da se razvijaju, međusobno se inspirišući i dopunjujući, a s ciljem unapređenja društva u pravcu višeg stepena sveopšteg blagostanja.

Politički protivnici, stručni i nestručni, sa obe strane političkog spektra “častili su” suparničke kandidate višestrukim neuropsihijatrijskim “dijagnozama”

Tekst je prenet sa portala Novog magazina.