Gojko Božović – Srbija vri od nezadovoljstva

Razgovarala: Anđelka Cvijić, Izvor: Novi magazin

Uoči svog dolaska prošle nedelje u Srbiju, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen očigledno nije dobila tačne informacije o onome šta se ovde dešava, kaže Gojko Božović i precizira o čemu sve. O, na prvom mestu, višemesečnim demonstracijama građana, pre svega Gornjih Nedeljica, a potom drugih mesta po Srbiji sa ciljem da se u okolini Jadra ne kopa litijum. Uz to, o ozbiljnim protestima koje su organizovali nezadovoljni prosvetni radnici, vaspitači u dečjim vrtićima, i poljoprivrednici koji su traktorima blokirali saobraćajnice. Da je sve ovo znala, Ursula fon der Lajen teško da bi sa toliko entuzijazma u Beogradu pričala o uspesima ove vlasti, a i znala bi da uzvik „Nećete kopati!“ – za koji kažu da se čuo na konferenciji za štampu na kojoj je govorila sa predsednikom Aleksandrom Vučićem – znači jasnu poruku da kopanja litijuma u Srbiji neće biti. Sve to da je znala, sigurno bi se suzdržala da svoje obraćanje začini dirljivim amanetom da Srbija upravo u vezi sa projektom iskopavanja litijuma „može da bude sigurna da će Unija poštovati i čuvati `njenu divnu prirodu`“. Pod „njenu“, sigurni smo, mislila je (ipak fon der Lajen ne zna gramatiku srpskog jezika) na divnu prirodu Nemačke ili drugih evropskih zemalja koje su daleko bogatije litijumom od Srbije. Ali ga tamo ne kopaju.

Takvo potpuno odsustvo savesti Ursule fon der Lajen direktno je podsmevanje Srbiji; ono vređa njeno dostojanstvo, i osudili su ga svi misleći građani Srbije. Drugačije nije moglo, i nije smelo da bude, jer zahvaljujući ovoj vlasti Srbija se potčinjava potrebama Zapada. Srećom, o budućnosti Srbije, demokratske i po meri građana, misle sve brojnije angažovani intelektualci; oni svojim porukama podrške unose zdrav duh u narod koji mesecima istom snagom i izdržljivošću izlazi na ulice spreman da odbrani i svoj, i integritet svoje zemlje.

Jedan od tih intelektualaca je i Gojko Božović, pesnik, esejista, književni kritičar, antologičar, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće „Arhipelag“ i Beogradskog festivala evropske književnosti. Božović (Pljevlja, 1972) je potpredsednik Srpskog PEN centra, i jedan od osnivača ProGlasa. Svojim umetničkim delom odavno je zaslužio ogromno i iskreno poštovanje čitalaca; autor je brojnih knjiga pesama, sjajnih zbirki eseja, vrlo zapaženih antologija, i dobitnik je najviših priznanja za svoj rad. Poezija i eseji prevedeni su na dvadesetak svetskih jezika, a dobitnik je priznanja „Vitez poziva“ (2019) za rad u oblasti kulture, književnosti i izdavaštva.

Na upravo završenom 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, zbog čije je sudbine, pred nesputano osionim naletom Beograda na vodi, zabrinuta srpska kultura, „Arhipelag“ je bio jedan od najuspešnijih izlagača. Kakve utiske Božović nosi sa ove manifestacije?

„Ja sam od oktobra 1989. godine deo stalne izložbene postavke Beogradskog sajma knjiga. Od tada sam bio na svakom Sajmu knjiga, svaki dan, po ceo dan, u različitim ulogama – posetilac, kritičar, urednik, izdavač, najviše čitalac. U Sajmu knjiga se sustiču različite dimenzije: od poslovne do kulturne, od programske do promotivne. Pojedinačno uzev, Sajam knjiga je najvažniji poslovni događaj u toku godine za naše izdavaštvo. To je i najveći promotivni događaj za knjigu kod nas i događaj koji za veliki broj ljudi ima nesumnjivu emotivnu dimenziju. Utisak mi je da je novih knjiga bilo manje nego prošle godine. Svaki dan Sajma knjiga postao je školski dan. Zbog tog velikog broja učenika osnovnih i srednjih škola potrebno je razmišljati o posebnom programu upravo za tu kategoriju posetilaca koja je poslednjih godina postala upadljivo brojna. Potrebno je raditi na međunarodnoj i programskoj dimenziji, kao i na većoj javnoj vidljivosti Sajma knjiga“, kaže Božović za Novi magazin.

Znate li da u Kalendaru Beogradskog sajma za iduću, 2025. godinu, do poslednjeg dana Sajma knjiga nije uopšte bilo predviđeno njegovo, 68-o po redu. organizovanje? Ipak, tog poslednjeg dana saopšteno je da će ga, ipak, biti…

Nisam to znao. Ali se nadam da će Beogradski sajam i Sajam knjiga u okviru njega ostati na istom mestu i naredne godine i u narednim godinama i decenijama jer je to u najboljem javnom interesu, u interesu naše kulture i u interesu očuvanja kulturne i arhitektonske tradicije koja je, to je van spora, i dalje funkcionalna. Grad nije puki zbir bilo kojih i bilo kakvih zgrada. Grad je neponovljiva simbioza ljudi koji ga čine, duha koji oni stvaraju i simboličkih tačaka po kojima se prepoznaje gradski prostor. Jedna takva simbolička i stvarna tačka jeste Beogradski sajam.

Grad nije puki zbir bilo kojih i bilo kakvih zgrada. Grad je neponovljiva simbioza ljudi koji ga čine, duha koji oni stvaraju i simboličkih tačaka po kojima se prepoznaje gradski prostor. Jedna takva simbolička i stvarna tačka jeste Beogradski sajam

Za desetak dana biće godišnjica otkako se grupa intelektualaca oglasila inicijativom ProGlas sa „željom da ohrabri građane da menjaju stvarnost u Srbiji, da izađu na izbore i da zaustave eksploziju kriminala i korupcije društvu.“ Možete li oceniti rezultate ove inicijative čiji ste jedan od inicijatora i njen veoma aktivan član?

Za godinu dana obišli smo mnoga mesta u Srbiji. Išli smo i u sela i u gradove. Bili smo gde god je „gorelo“. Razgovarali smo s ljudima po Srbiji i čuli od njih mnogo dragocenih stvari i važnih informacija koje se ne mogu sresti u našoj javnosti. Osvedočili smo se da Srbija vri od nezadovoljstva. Ljudi nisu zadovoljni stanjem u ovoj zemlji i suočeni su sa situacijom da im se onemogućavaju alternativa, promene i drugačija i bolja organizacija društva. Sistem u Srbiji se ne može popraviti. On mora da se iz temelja promeni. Političke i ekonomske posledice ove vlasti su duboke, a neke od njih će nam se sručiti u lice tek posle promene režima, ali su najdalekosežnije i najpogubnije društvene posledice lične vlasti koja je uzurpirala svu moć, pretvorila institucije u ljušture bez sadržaja, dok od građana očekuje da budu bespogovorni podanici.

Vlast odavno govori kako je promenila Srbiju u toj meri da se ona više ne može prepoznati. Mogao bih da se s tim saglasim; po tome će ova vlast svakako ući u istoriju. U političkom smislu, svedočimo izgradnji lične vlasti i autokratskog poretka. U društvenom smislu, svedoci smo „uspona beznačajnosti“, nastanka nove klase i naprednjačke buržoazije, kao i nametanja principa snalažljivosti kao osnovnog modela funkcionisanja društva. Razorena je javnost, onemogućeno kritičko mišljenje, stigmatizovana politika kao zanimanje i političke stranke kao organizovane društvene snage.

Totalna propaganda je pretvorila javni život u ovoj zemlji u neprekinutu predizbornu kampanju, u vanredno stanje i u beskrajni monolog vođe režima. To su okolnosti koje su nas podstakle da se obratimo građanima i da ih pozovemo da se aktivno uključe u promene koje su neophodne. Te promene neće izvesti niko drugi osim građana ove zemlje. Nekoliko generacija koje su sada na sceni dužne su da izvedu taj veliki poduhvat obnove demokratije i društvenih i političkih institucija u ovoj zemlji. Vlast mora biti smenjiva i kontrolisana da bi uopšte bila odgovorna i podnošljiva. ProGlas je naišao na veliku podršku i razumevanje građana različitih generacija i profesija, iz različitih krajeva naše zemlje. To je velika obaveza i odgovornost za nas. Utoliko pre što smo svesni da je situacija u Srbiji sada gora nego što je bila pre samo godinu dana.

Vlast odavno govori kako je promenila Srbiju u toj meri da se ona više ne može prepoznati. Mogao bih da se s tim saglasim; po tome će ova vlast svakako ući u istoriju. U političkom smislu, svedočimo izgradnji lične vlasti i autokratskog poretka

U vrlo kratkom vremenu ProGlas je sakupio veliki broj potpisa, što govori da je mnogo ljudi zainteresovano za budućnost Srbije. Imate li povratne informacije o uticaju ProGlasa na šire javno mnjenje?

Ljudi su svesni da ovo stanje u zemlji nije ni dobro, ni redovno. Razgovori na tribinama ProGlasa su uvek bili uzbudljivi i sadržajni. Najpre zato što to nisu razgovori istomišljenika. Na tim razgovorima od naših sagovornika čuli smo produbljene i proživljene uvide o stanju u Srbiji.

Problemi u Srbiji, u okolnostima sadašnje spin diktature, ostaju bez političke artikulacije i bez mogućnosti javne rasprave. Izmišljenim temama potiskuju se realni i urgentni problemi društva. Umesto informisane javne rasprave, u društvo su unosi duh konfuzije. Režim neprestano stvara podele. To su čas političke i ideološke podele, čas teritorijalne podele. Zbog toga se društvo deli na levicu i desnicu, Istok i Zapad, kosmopolite i nacionaliste, moderniste i konzervativce. Situacija u našoj zemlji je, međutim, toliko loša da mi nemamo pravo da se delimo na narcizam malih ideoloških razlika. Mi moramo da obnovimo demokratski poredak da bi se onda u slobodnom društvu i na poštenim izborima pokazao istinski politički i ideološki raspon društva. Na drugoj strani, vlast pokušava da nas gurne u teritorijalne podele po lokalnim problemima, tako da se samo ljudi u Gornjim Nedeljicama bave rudnikom u Jadru, da se samo ljudi u borskom kraju bore s kineskim rudnicima, da se samo ljudi u Pranjanima ili u Valjevu bore sa svojim problemima, dok će se Beograđani rastrzati između Beogradskog sajma i Generalštaba, hotela „Jugoslavija“ i Starog savskog mosta. Izvori naših problema nisu nikakvi lokalni incidenti, izvor problema je na kraju i na početku uvek isti – otuđena vlast.

Interesi ove vlasti su suprotni interesima ovog društva. Uprkos totalnoj propagandi i dugotrajnom širenju programirane bespomoćnosti, veliki broj građana je svestan te činjenice. U Srbiji je potrebno obnoviti razgovor o politici i raspravu kakvo to društvo mi želimo. To ne može da odredi nijedan čovek, bilo koji, niti ijedna grupa ljudi, bilo koja. U Srbiji je potrebno obnoviti poverenje i nadu kako bi se masovno nezadovoljstvo pretvorilo u stvaranje društva za sve.

ProGlas se oglasio o Memorandumu o litijumu Srbije i EU, decidirano ocenivši da je stavljanjem potpisa na Memorandum o kritičnim sirovinama, vladajuća politička vrhuška napravila novi korak u trgovini prirodnim resursima Srbije zarad spoljašnje prećutne podrške ostanku na vlasti po svaku cenu. Početkom avgusta, ponovo je javno stao iza zahteva stanovnika Gornjih Nedeljica, podržanog na masovnim demonstracijama u velikom broju naših gradova. Šta bi još trebalo učiniti?

Režim u Srbiji vodi resursnu spoljnu politiku, tražeći podršku međunarodnih aktera za opstanak na vlasti. Pošto se pitanje Kosova, na kome je ovaj režim došao na vlast, završilo kako se završilo i kako se s takvom politikom jedino i moglo završiti, vlast je ponudila kritične sirovine iz jadarske doline kao ulaznicu za novi period neograničenog vladanja. Rudnik litijuma u Jadru nije pitanje samo stanovnika Gornjih Nedeljica i oni ne smeju ostati sami u toj borbi protiv jedne multinacionalne kompanije i vlasti koja zastupa njene interese. Odluka vlasti da obnovi projekat koji je jednom već zaustavljen masovnim demonstracijama izvela je ljude na proteste najpre u Zapadnoj Srbiji, a onda po celoj zemlji. Taj veliki protestni pokret je jasna poruka ovoj vlasti i svim sponzorima stabilokratije u Srbiji. Građani Srbije žele da ostvaruju svoje interese u svojoj zemlji. Da bi se u toj borbi uspelo, potrebni su istrajnost i upornost, promišljenost i masovnost.

Pitanje rudnika litijuma u Jadru otvorilo je sva pitanja karaktera ovog društvenog i političkog poretka. Otuda nije nimalo slučajno što je to postalo pitanje koje prevazilazi sve podele. Na tom pitanju vlast nema većinu i neće je imati. Uprkos najobimnijoj propagandnoj akciji povodom jednog konkretnog pitanja koju je vlast preduzela posle 2012. godine, broj protivnika rudnika litijuma u Jadru samo raste. ProGlas je nedvosmisleno podržao zahteve i demonstracije stanovnika Gornjih Nedeljica i drugih mesta u Srbiji.

Članovi ProGlasa su naši najeminentniji intelektualci čija se reč izuzetno poštuje. Čuli su se i predlozi da bi ProGlas trebalo da se transformiše u partiju, čak i ko bi mogao da se kandiduje za visoke političke funkcije. U trenutku kada je opozicija nemoćna takvi glasovi iz naroda mnogo znače. Da li se u ProGlasu o tome razmišlja(lo)?

U prvom obraćanju javnosti osnivači ProGlasa su kazali da ne traže političku moć, niti političke funkcije. Ali sve vreme govorimo da želimo da živimo u ovoj zemlji i da želimo da naša deca žive u ovoj zemlji. Zato smo se i obratili javnosti, u želji da ohrabrimo i podstaknemo ljude, najpre one koji su u postojećim okolnostima postali apatični, apolitični, neopredeljeni, ravnodušni, udaljeni od pitanja koja se tiču svih nas. Jasno je da nema politike bez političkih stranaka, jasno je da treba obnoviti politički život u Srbiji, jasno je da treba omogućiti ljudima da slobodno govore i slobodno odlučuju. Ali mislim da je u ovom trenutku naša uloga kao inicijative ili pokreta delotvornija i korisnija za društvo.

U poslednje vreme iznosite svoj lični stav da će Vučić na litijumu morati da ustukne, i da je pitanje rudnika litijuma u Jadru prva tema na kojoj režim nema većinu. „Neće je ni imati“, kazali ste. Ipak 10. oktobra Skupština Srbije je imala većinu (SNS poslanici) i nije prihvatila Predlog opozicije o izmenama i dopunama Zakona o rudarenju i geološkim istraživanjima kojim je tražena zabrana istraživanja i eksploatacije litijuma i bora. Jeste li i dalje optimista?

Jesam. Došlo je do dramatičnog raskola između interesa vlasti i interesa naroda. Građani na ulicama i trgovima, u selima i gradovima dali su već odgovor vlasti. Ako građani svoja prava ne mogu da ostvare u institucijama, onda će ih braniti na ulicama.

Kad smo kod hrabrosti, vi ste slobodni mislilac. Bojite li se zato što nepokolebljivo iznosite svoje stavove?

Hvala i na tome slobodan i na tome mislilac. Bojao bih se i ne bih se dobro osećao da u ovakvim okolnostima ne iznosim svoje stavove. Jedno istraživanje je pokazalo da polovina građana Srbije misli da nije pametno iznositi javno svoje mišljenje. To je porazna slika s kojom se čovek ne sme pomiriti.

Pitanje zašto Zapad to dopušta je izlišno – on je podjarmio ovu vlast radi svojih interesa, a ona ispunjava njegove zahteve radi svog opstanka. Briselskim i Ohridskim sporazumom vlast je Kosovu poklonila državnost; Kini je dala da rudari i zagađuje Srbiju a Rio Tinto brani kao oči svoje. Srbiju zarad svog profita ova vlast, jasno je svima koji hoće da to vide, pretvara u koloniju. Zašto veliki broj ljudi odbija da to vidi?

U Srbiji su svi ostvarili svoje interese osim građana Srbije. To je jasno mnogim građanima Srbije, uključujući i one koji o tome nisu spremni da javno govore. Neki odbijaju to da vide iz straha, neki iz koristi, neki iz računice, neki čekajući čudo koje će samo od sebe preobraziti Srbiju. Nema čuda u politici. Građani Srbije su dovoljni da uređuju odnose u svojoj zemlji.

U intervjuu „Novom magazinu“ pre godinu i po dana rekli ste: „Bez samosvesnog pojedinca istorija postaje dehumanizovana, a društvo otuđena, totalitarna zajednica.“ Sada smo tu gde smo. Kako probuditi svest pojedinca?

Tu smo negde. Ali tu ne smemo ostati. Najlakše je odustati. Jedino odgovorno je raditi za promene, menjati i sebe i stvari oko sebe, razgovarati s ljudima. Moramo više da verujemo u sebe i u unutrašnje snage ovog društva. Ovo društvo mora obnoviti demokratski poredak kako bi postepeno otklanjalo štete i kvarove nastale u proteklim godinama.

GLOSE

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.