Glavna nagrada domaćem debitantskom filmu

Autorka: Aleksandra Mijalković, Izvor: Novi magazin

I ovog jula je Palić nedelju dana, koliko je trajao 31. Festival evropskog filma, bio centar evropske kinematografije, sa mnogobrojnim gostima i pratećim programima, uprkos „problemima uobičajenim i skoro obaveznim za ljude koji se bave kulturom“, kako je primetio akademik Dušan Kovačević, predsednik Saveta FEF Palić. Jedna od najuglednijih i među autorima najomiljenijih evropskih smotri sedme umetnosti samo godinu dana nakon obeležavanja velikog jubileja, tri decenije postojanja, suočila se sa dodatnim finansijskim teškoćama: nije se znalo sa koliko novca raspolaže, jer nisu na vreme bili objavljeni rezultati konkursa Ministarstva kulture Srbije za 2024. „U takvoj situaciji – kaže direktor FEF Radoslav Zelenović – morali smo da se odreknemo nekih stvari da ne bismo ugrozili ono što je najvažnije – filmski program“. Izostale su, recimo, Festivalske novine i odloženo je objavljivanje nastavka knjige o dobitnicima nagrade Aleksandar Lifka).

U TAKMIČARSKOM PROGRAMU 12 FILMOVA: Publika je bila u prilici da, na Letnjoj pozornici i u dve sale bioskopa Abazija na Paliću, kao i u Art bioskopu Aleksandar Lifka i u dvorani Eurocinema – Open university u Subotici, vidi 129 filmova u dve takmičarske i više pratećih selekcija (Glavni takmičarski program u selekciji Nikolaja Nikitina obuhvatio je 12 filmova), kao i 21 u predfestivalskom programu, a među njima, prema rečima programskog direktora Miroslava Mogorovića, i one prikazane na festivalima u Berlinu, Kanu i Karlovim Varima. Festival su 22. jula otvorila Sva lica dobrote grčkog reditelja Jorgosa Lantimosa, a 26. jula zatvorio francuski Drugi čin Kventina Dipijoa, prikazan posle ceremonije svečane dodele nagrada na otvorenoj sceni bioskopa pod verim nebom u parku Palić.

Za najbolji film Glavnog takmičarskog programa – Zlatni toranj, odlukom međunarodnog žirija, ali i glasovima publike (Gorki list) proglašen je igrani prvenac mlade srpske rediteljke Emilije Gašić – 78 dana. To je prvi put u istoriji FEF Palić da je najvažnije priznanje osvojio jedan domaći film, i to debitantski! Topla priča, snimljena u formi kućnog videa, prikazuje seosku svakodnevicu tri sestre (sedmogodišnje Tike, tinejdžerke Gage koja tek otkriva svet odraslih i Sonje, devojke na pragu zrelosti), njihove majke Nade i gostiju iz Beograda (Tikina vršnjakinja Lela i njen brat Mladen, mladić u kojeg se zaljubljuju obe starije sestre) dok u proleće 1999. čekaju povratak oca sa mobilizacije i suočavaju se sa isprva udaljenim, a onda sve bližim i razornijim posledicama NATO bombardovanja Srbije. Film je zasnovan na porodičnim sećanjima autorke, kao i mnogih drugih svedoka tog vremena, a sama autorka je izjavila da je scenario krenuo iz njenog ličnog osećaja, jer dobro pamti taj period, kad je imala sedam i po godina.

KAO KUĆNI VIDEO: „Za vreme pandemije pronašla sam naše porodične VHS kasete koje smo tada snimali. To je bio eureka momenat. Poželela sam da napravim igrani film koji izgleda kao nešto što je snimano i presnimavano na jednoj takvoj kaseti, pronađenoj posle 25 godina“, objašnjava Emilija Gašić, dodajući da je i ona sama najmlađa od tri sestre, pa joj je poznata ta vrsta odnosa, a nije viđala na domaćem filmu puno takve tematike. Svetska premijera 78 dana bila je u Roterdamu u januaru ove godine, film je prikazan dosad na 15-ak festivala i osvojio je nekoliko nagrada, a u domaće bioskope stiže krajem avgusta.

Islandski reditelj Runar Runarson, dobitnik nagrade Palićki toranj za najbolju režiju za film Kad svane dan, rekao je da se ljudi često pitaju šta u stvari reditelj radi, i zašto glumci ne bi mogli sami da odrade svoj posao, ali „reditelj bi trebalo da ima viziju i da nađe ljude koji su bolji od njega u različitim aspektima stvaranja filma, i da ih motiviše da tu viziju ostvare, zato ovo nije nagrada samo meni, već i svim tim ljudima koji čine da ja dobro izgledam… bar s vremena na vreme“. Njegov film govori o mladim slomljenim srcima, uz divnu muziku Johana Johansona, i magične prizore rađanja novog jutra nad morem, kao metafore nade koja nam pomaže da prevaziđemo tragediju i tugu. „Svi smo izgubili nekoga, ali takođe, imali smo i nadu i snove, bez obzira da li živimo na Islandu, u Srbiji ili Zimbabveu“. kaže Runarson.

Specijalno priznanje Glavnog takmičarskog programa dobio je Čovek magnet belgijskog reditelja Gusta van den Bergea, svojevrsno poetsko putovanje glavnog lika kroz vreme i prostor u jednoj egzistencijalnoj bajci, uz poruku da smo svi jedinstveni, i da ne moramo da pribegavamo konformizmu u svetlu današnjeg cirkusa, ocenio je žiri. Nagradu FIPRESCI za najbolji film dobio je švedski reditelj i scenarista Magnus fon Horn. U obrazloženju žirija navodi se da autor u Devojci sa iglom veoma estetski, u crno-beloj tehnici, prikazuje mrak društva u kojem ženama nije bilo dozvoljeno da odlučuju o svom telu. Potresna priča s početka prošlog veka, zasnovana na istinitim događajima, i danas izaziva razotkrivajuća pitanja o našoj ljudskosti. Dobitnik je, zahvaljujući se žiriju i Festivalu video porukom, podsetio da je dosad snimio tri dugometražna igrana filma, i sva tri su dobila nagradu Palića.

O SOLIDARNOSTI I ZAJEDNIŠTVU: Međunarodni žiri programa Paralele i sudari dodelio je nagradu za najbolji film debitantskom ostvarenju Džordža Siharulidzea (gruzijskog porekla) Panoptikon, koju je primio glavni glumac, mladi Data Čačua, a specijalno priznanje za scenario hrvatskom filmu Bosanski lonac Pava Marinkovića, koji na otrežnjujući i duhovit način prikazuje život Faruka, neostvarenog pisca izbeglog iz BiH u Austriju, i njegove očajničke napore da dobije produženje boravišne vize na osnovu (polu)amaterske pozorišne predstave koju pokušava da postavi u jednom propalom pozorištu u Gracu. „Reč je o solidarnosti i zajedništvu. Da bi se napravio bosanski lonac (koji su smislili bosanski rudari), svako donosi ono što ima, onaj ko je siromašan luk, a onaj bogatiji meso, ali je bitno da kuvamo zajedno. To u Evropi nedostaje, postajemo sebični, nesolidarni, egocentrični“, navodi Marinković.

Autor je, doduše, bio među gostima 31. Palića, ali je zbog bolesti morao ranije da ode, pa je na nagradi zahvalio video porukom, u kojoj je primetio: „Svaki put kada obučem svečano odelo na nekom festivalu, nadajući se da ću dobiti nagradu, ne dobijem ništa. A sad…“

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.