Fantast u raljama restitucije

Autorka: Miroslava Pudar, Izvor: Novi magazin

Gem, set ali ne i ceo meč izvojevala je Matica srpska protiv države Srbije u borbi da dokaže da je zadužbina kojom upravlja pravni sledbenik prelepog vojvođanskog dvorca Fantast kod Bečeja. Onog stamenog belog dvorca, sa kulama, gde su snimani filmovi i serije i gde turisti najradije svrate u želji da fotografijama ovekoveče posetu ovom posebnom mestu. 

I dok je mastilo još sveže, jer čeka se na pravosnažnost rešenja Agencije za restituciju, posla na ispravljanju istorijske nepravde i povraćaju imovine Bogdana Dunđerskog ima još. Koliko tačno treba do završetka ovog meča, sportskim žargonom govoreći, teško je proceniti. Prva tura trajala je ravno 12 godina. Taman da vas zaboli glava od same pomisli a još više od trajanja procedura, dok se čeka obeštećenje.

„Dunđerski je zadužbini namenio dve kuće sa dvorištem u centru Bečeja, poljoprivredno zemljište prve klase u ukupnoj površini od 342 katastarska jutra, sa jednim velikim dvorcem, zamkom Fantast, pratećim objektima u kompleksu i crkvom-kapelom. Zahtev za vraćanje imovine Zadužbine Bogdana Dunđerskog rešen je samo u delu koji se odnosi na dvorac i dvorski kompleks. Vraćanje poljoprivrednog zemljište i objekata u centru Bečeja još nisu dozreli za odlučivanje, mada se može očekivati da će i o ovim pitanjima uskoro biti doneto rešenje, budući da su veštaci nedavno poslali svoje nalaze i mišljenja“, kaže nam upravnica poslova Matice Srpske dr Jelena Veselinov.

Sve ove godine, od nacionalizacije, poljoprivredno zemljište i dvorac sa pratećim sadržajima Bogdana Dunđerskog bili su državno vlasništvo. Dugo godina kombinat PIK Bečej starao se o tom dobru, da bi nakon privatizacije, kada je MK Grupa kupila ceo kombinat, jedno vreme i novi vlasnik bio korisnik.

„Dvorac je sve vreme bio u državnoj, odnosno javnoj svojini. I dvorac i kapela su pod zaštitom države pa u tom svetlu nije došlo do privatizacije. Nakon izlaska poslednjeg korisnika MK Grupe, o ovoj imovini je, budući da je u javnoj svojini, bila dužna da se stara Direkcija za imovinu republike Srbije koja je ovaj posao poverila Opštini Bečej. Nakon izlaska korisnika, primopredaji su prisustvovale i upraviteljka zadužbine i upravnik poslova Matice srpske“, kaže nam Jelena Veselinov.

Premda postoji interesovanje javnosti za sudbinu Fantasta u ovom trenutku Matica neće izlaziti sa informacijom o daljoj sudbini dvorca i imovine u Bečeju. Da postoje planovi, to potvrđuje. „Neophodno je da rešenje o vraćanju imovine Zadužbini Bogdana Dunđerskog postane pravnosnažno. Upravni organi zadužbine i Matice srpske će nakon toga informisati javnost o svojim odlukama o korišćenju ove imovine, a sve u cilju što potpunijeg ostvarivanja svrhe zadužbine koju je odredio osnivač“, precizira sagovornica.

Bez građanstva nema zadužbina

„Zadužbine se podižu i grade i za one koji ih stvaraju i za one koji ih koriste, na dobrobit i korist. Zadužbinarstvo je duboko plemenita stvar, ono se vezuje za davanje ljudima i zato ono u srpskoj istoriji i kulturi im duboko značenje i ukorenjeno je. Savremeno zadužbinarstvo kod nas se javlja sa savremenim građanstvom, prvo na teritoriji južne Ugarske a potom na teritoriji kneževine a potom i kraljevine Srbije. Ono ima svoje evropske uzore s jedne strane, i svoju srpsku tradiciju sa druge strane. Kroz srpsko zadužbinarstvo vidite i tkivo srpskog građanstva, od koga je nastalo, trajalo i maltene bilo uništeno. Građanstvo je stvaralo tu harmoniju u zadužbinarstvu, čuvajući srpski jezik, veru i kulturu u skladu sa svim evropskim tokovima tokom 18. i 19. veka, pa i kasnije. Pre jednog veka zadužbinarstvo je bilo osuđeno na zaborav, nadamo se da će postojati u 21. veku i igrati ulogu koju je i ranije imalo“, smatra dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske.

NIKAKO JEDNOSTAVNO: Postupak restitucije imovine Zadužbine Bogdana Dunđerskog otpočeo je 2012. godine predajom zahteva Agenciji za restituciju. Nakon održane rasprave, 2015. godine doneto je rešenje Agencije za restituciju kojim se zahtev odbija. Uložena je žalba Ministarstvu finansija, kao drugostepenom organu u upravnom postupku, koje je svojim rešenjem odbilo žalbu 2016. godine.

„Osnov za odbijanje našeg zahteva kod oba organa uprave nalazio se u činjenici da nisu priznavali pravni kontinuitet zadužbine, odnosno, utvrđivanja da podnosilac zahteva nije pravni sledbenik zadužbine kojoj je imovina oduzeta. Ovakav stav organi uprave zasnivaju na činjenici da je izvršeni upis u novi registar zadužbina, koju je nalagao tadašnji zakon o zadužbinama, u stvari konstitutivni akt osnivanja zadužbine, a ne njena preregistracija“, objašnjava sagovornica NM.

Prema njenim rečima, promena propisa i organa koje vodi registar zadužbina ne podrazumeva diskontinuitet zadužbina, već promenu regulative i reorganizaciju u državnoj upravi. 

„Razume se da je ovde u pitanju upis koji nema konstitutivni karakter, već samo govori o preregistraciji, o upisu usklađivanja, kako ga naziva donosilac, koja je propisana zbog promene organa koji vodi registar. U slučaju da zadužbina nije izvršila upis u novi registar, ona bi prestala da postoji. Ako bi se prihvatilo ovakvo shvatanje organa uprave, svaka promena organa koji vodi registar i upis i evidentiranje zadužbine u njega značio bi prekid pravnog kontinuiteta, što je neprihvatljivo konstatovati u Srbiji, koja ima izuzetno bogatu i dugu tradiciju zadužbinarstva“, decidirana je upravnica poslova Matice srpske.

Pošto su u upravnom postupku iscrpljena sva pravna sredstva Zadužbina Bogdana Dunđerskog pod upravom Matice srpske je povela upravni spor podnošenjem tužbe. Upravni sud je 2018. godine doneo presudu kojim se poništava rešenje Ministarstva finansija i predmet vraća na ponovni postupak, utvrđujući da je pravni kontinuitet Zadužbine Bogdana Dunđerskog nesporan. Predmet je vraćen Ministarstvu finansija koje je poništilo svoje rešenje i vratilo predmet Agenciji za restituciju i ona je 26. septembra 2024. godine donela rešenje kojim se delimično usvaja zahtev u delu predmeta koji je dozreo za odlučivanje i vraća dvorac Fantast, sa objektima u okviru dvorskog kompleksa.

Dunđerski je zadužbini namenio dve kuće sa dvorištem u centru Bečeja, poljoprivredno zemljište prve klase u ukupnoj površini od 342 katastarska jutra, sa jednim velikim dvorcem, zamkom Fantast, pratećim objektima u kompleksu i crkvom-kapelom

SUDBINA ZADUŽBINA: Matica srpska upravlja sa sedam registrovanih zadužbina, ali upravlja i imovinom koja joj je poverena za ostvarenje određenih ciljeva bez formiranja posebnog pravnog lica, takozvanim nesamostalnim zadužbinama, potvrđuju nam u najstarijoj srpskoj kulturnoj ustanovi.

„Nije uvek reč o bogatim građanima. Dobročinstvo je uvek veliko, jer je usmereno na opštu korist. Mnogi dobrotvori i danas pomažu rad Matice srpske ili ostvarenje nekog od njenih ciljeva. Svake godine, u decembru, na dan rođendana naše velike dobrotvorke Marije Trandafil, u Matici srpskoj se organizuje svečanost na kojoj se podsećamo imena velikih zadužbinara i dobrotvora i zahvaljujemo svima koji su u tekućoj godini imali dobročine aktivnosti u Matici srpskoj“, kaže Jelena Veselinov.

JELENA Veselinov: Nije uvek reč o bogatim građanima. Dobročinstvo je uvek veliko, jer je usmereno na opštu korist

Kao pravnik i neko sa višegodišnjim teorijskim istraživanjima i decenijskom praktičnim iskustvom koje je, u svojstvu upravnika poslova Matice srpske, sticala vodeći postupke restitucije zadužbinske imovine, Jelena Veselinov nedavno je objavila knjigu „Zadužbine u srpskom pravu: istorijski kontekst i savremeni izazovi“. Publikacija govori o mestu zadužbina u srpskom pravu kroz istoriju i njihovom pravnom položaju danas, ulozi stranog prava na oblikovanje zadužbina u važećem zakonu o zadužbinama, ali i o aktuelnim pitanjima u postupcima restitucije zadužbinske imovine i mogućim rešenjima. 

„Zadužbine se neminovno moraju prilagoditi savremenim tokovima, ali u tekstu publikacije izražavam bojazan da one, zbog specifičnosti njihove pravne prirode, nisu spremne na skokovit prelazak iz potpune marginalizacije u režim sa uvedenim novinama, mislim tu na privrednu delatnost, smanjeni nadzor države, koje predviđa aktuelni zakon o zadužbinama. Izražavam bojazan za zadužbinarstvo uopšte, budući da su u savremenu regulativu uvezena mnoga rešenja koja nisu u skladu sa našom pravnom tradicijom, kao što su privatne zadužbine, niti se mogu uklopiti u naš pravni sistem. Čini se da smo propustili šansu da fondacije, kao neprofitne organizacije koje nastaju u savremenim društvenim okolnostima, budu oblikovane tako da funkcionišu na savremen način, za šta imaju više potencijala nego zadužbine koje su uobličavane u potpuno drugačijem smeru, a sada treba da se prilagode bitno drugačijim uslovima funkcionisanja“, zaključuje ona.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.