Dve istine mogu zajedno

Razgovarala: Marina Coblentz, Izvor: Nova ekonomija, Prevod: Marina Coblentz i Zorana Kostić

Ali Abu Avad je učestvovao u prvoj Intifadi bacajući kamenje na izraelsku vojsku, imao je 17 godina. Godine 1990. je uhapšen, osuđen na 10 godina zatvora. Njegova majka je bila aktivna članica Palestinske oslobodilačke organizacije i zatvorena u isto vreme. Umrla je 2012. U zatvoru im nije dozvoljeno da se vide sve dok nisu štrajkovali glađu. Tada je Ali Abu Avad shvatio da se stvari mogu postići mirnim otporom. Oslobođen je nakon četiri godine na osnovu mirovnog sporazuma iz Osla 1993. 

Godine 2000. jevrejski ilegalni naseljenik je Aliju pucao u nogu dok je menjao gumu na svom automobilu. Ubrzo nakon toga, jedan izraelski vojnik je pucao iz neposredne blizine u Alijevog brata bez razloga i ubio ga. Grupa izraelskih porodica u žalosti iz Roditeljskog kruga koji su, takođe, izgubili nekog svog bliskog u sukobima, došla je u Alijevu porodičnu kuću da zajedno dele tugu zbog gubitka člana porodice. Tada je Ali shvatio da i Jevreji plaču. Od tada se posvetio izgradnji palestinskog identiteta nenasilja i dobio je Nagradu za mir, razoružanje i razvoj Indira Gandi 2023. zajedno sa dirigentom i aktivistom Danijelom Barenbojmom, dok je Aliju dodeljena i Luksemburška nagrada za mir.

Kada bi Palestinci imali slobodu, državu, demokratski sistem upravljanja, 95 odsto bi podržalo mir sa Izraelom i odbacilo rat i ekstremističke platforme

Osnovali ste Tagijer (Promena) 2016. Koji su ciljevi ove organizacije? Šta konkretno organizacija radi da bi ih dosegla?

Tagijer je osnovan kao palestinski nacionalni nenasilni pokret. Njegov cilj je da stvori okruženje u kojem su rešenja moguća. Ovo se ne tiče samo izraelsko-palestinskog sukoba već i unutrašnjeg palestinskog društva. Palestinci su zbunjeni između identiteta pružanja otpora na bilo koji način izraelskoj okupaciji i identiteta vršenja prava i obaveza iz državljanstva zasnovanog na vrednostima zdravog demokratskog društva, iako nisu građani slobodne države. Tako su izgubili jasan pravac i ne uspevaju da se ujedine radi postizanja nacionalne slobode i mira sa Izraelom. 

Tagijer ima za cilj nenasilan pristup okupaciji, ali više od toga, ima za cilj da okonča okupaciju. Da biste okončali nepravdu ili bilo koji sistem, potrebno je stvoriti alternative, odnosno demokratsko ujedinjeno društvo čiji će ciljevi biti jasni. Tagijer pruža obuku na Zapadnoj obali liderima zajednica, ženama i mladima kako bi postali ljudi sposobni da donesu promene koristeći nenasilna sredstva. Radionice razmatraju palestinski identitet: da li smo mi revolucionari ili građani neke države ili nešto potpuno drugo? Kako da vežbamo svoj identitet, a da ne oštetimo sebe, druge, ali ni svoju želju za slobodom? Tagijer takođe podržava obrazovanje o nenasilju, vodili smo radionice o nenasilju u školama i razvili nastavni plan i program za nastavnike da se bave rešavanjem konflikata nenasiljem u okviru škole. Ovo ćemo predstaviti palestinskom Ministarstvu obrazovanja. Želimo da doživimo dan kada će palestinska deca posetiti Jad Vašem, Svetski centar sećanja na Holokaust, a jevrejska deca posetiti arapsko selo koje više ne postoji da bi naučili o onima koji su iz njega proterani. Tagijer vodi centar za nenasilje u Bejt-Lehemu. Doneo je i povelju o nenasilju.

Da li vaša organizacija može da tvrdi da je u nečemu uspela? Možete li navesti konkretne primere?

Da. Tagijer organizuje velike događaje koji okupljaju nekoliko hiljada Palestinaca koji žele da podrže nenasilje, što je uspeh s obzirom na njihove svakodnevne borbe i napeto okruženje. Uvođenje obuke o nenasilju u školama je uspeh.

Da li se rad Tagijera promenio od 7. oktobra 2023. i, ako jeste, kako?

Posledice rata su svuda. Pre rata Palestinci nisu imali punu slobodu kretanja, sada su neka područja potpuno zatvorena, izraelska vojna kontrola nad ulascima i izlascima sa područja postala je izuzetno stroga. Zbog toga je gotovo nemoguće da Tagijer sprovodi aktivnosti. Tri stotine hiljada Palestinaca je sprečeno da dođe do svojih radnih mesta u Izraelu. U ovom trenutku, zajednice su fokusirane na preživljavanje, a ne na rad za bolju budućnost. 

Dok traje rat u Gazi, odvija se međunarodno ilegalno, eksponencijalno širenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali, odnosno palestinskoj zemlji; zabeleženo je više od 1.000 incidenata nasilja jevrejskih izraelskih doseljenika nad Palestincima, a prema OCHA, do sredine jula tamo je uglavnom izraelska vojska ubila 539 Palestinaca. Kako ovi događaji utiču na Palestince na Zapadnoj obali?

Za izraelske Jevreje, napad 7. oktobra bio je kao da su doživeli blaži Holokaust. Palestinci na Zapadnoj obali su trenutno fizički zaglavljeni tamo gde jesu, sa umanjenim osnovnim uslugama i pravima. Oni se takođe bore protiv povećanog ekstremnog aktivizma i nasilja doseljenika koje podržava izraelska vojska, ne mogu da dođu do svojih farmi u blizini naselja. Na Zapadnoj obali nema ustanka. Samo manjina na obe strane veruje da će ovaj rat dovesti do rešenja. Većina želi da se ovaj rat zaustavi. Najveći neprijatelj doseljenika bio bi mir. Izrael je jasno stavio do znanja da ne želi Gazu, ali ne želi ni palestinsku državu kao što je pokazalo nedavno glasanje u Knesetu. 

Izrael želi da Palestinci budu miroljubivi apatridi koji žive bez države, bez dostojanstva i bez prava. To se neće desiti. Treba nam dvodržavno rešenje, koje omogućava ljudima da žive zajedno ako to žele. Nemam problema sa Jevrejima koji bi živeli u palestinskoj državi, jer Palestinci žive u Izraelu. Kada bi Palestinci imali slobodu, državu, demokratski sistem upravljanja, 95 odsto bi podržalo mir sa Izraelom i odbacilo rat i ekstremističke platforme. U Izraelu, ekstremna desnica koristi jevrejske strahove da lobira za odbacivanje palestinske države.

Nedavno je izvršena racija u vašem domu, možete li reći nešto o tome?

Da, u mom domu je dva puta bila racija, moja porodica i ja nismo bili kod kuće, napravljena je manja šteta. Nije bilo vezano za bezbednost, izraelska vojska je navodno tražila čoveka u vezi sa mojom ženom koji je optužen za krađu automobila. Ovo možda nije cela priča. Kontaktirao sam relevantna lica i vojska više nije dolazila.

Palestinsku državu priznaje 147 od 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija u kojima ona ima status države-posmatrača. U aprilu 2024. Palestina je podnela zahtev za punopravno članstvo u Savetu bezbednosti UN; od 15 članica Saveta bezbednosti UN koje su glasale, 12 glasova je bilo za, 2 uzdržana, SAD su stavile veto. Međutim, 17. jula, izraelski Kneset je glasao: 68 glasova za i 9 protiv rezolucije kojom se odbija stvaranje palestinske države. Šta mislite šta je sledeće u vezi s ovim?

Postojale su prethodne odluke UN za dvodržavno rešenje. Svet zna da Palestinci zaslužuju svoju državu i da su žrtve okupacije, i da jevrejski narod ima pravo na bezbednost i državnost. Treba nam palestinsko rukovodstvo da se ujedini oko nacionalnog i racionalnog plana za postizanje državnosti, ali to još nemamo. Došlo je do neuspeha vođstva na obe strane. 

Obe strane sada imaju odgovornost da se 7. oktobar više nikada ne ponovi. Izraelci nikada nisu očekivali tako ekstremnu militantnost, nastavili su sa svojim relativno normalnim životima, zaboravljajući palestinsku naciju. Rasprava o izraelskoj bezbednosti bez razmatranja palestinske slobode ni na koji način nije plodonosna. Dva pitanja za Izraelce: da li okupirate Palestinu zbog svoje bezbednosti ili okupirate zemlju iz ideoloških razloga? I pitam Palestince: priznajemo li legitimno postojanje Jevreja na ovim prostorima ili ih vidimo samo kao okupatore? Odgovori na ova pitanja mogu pružiti političko rešenje.

Kako dovesti da ljudi na obe strane razmišljaju na način koji ste upravo opisali?

Radim sa grupom koja uključuje Jevreje i Palestince, koja osmišljava plan koji će odgovarati identitetima i jednih i drugih, potrebama i pravima. Ovim planom ćemo Jevrejima, Palestincima i svetu reći da je dosta, a evo i alternative.

Kada se vodi dijalog koji vodi transformaciji, Izraelci se vraćaju u svoju državu, ali Palestinci se vraćaju okupaciji, za njih je teže da praktikuju transformaciju. Pored promene mišljenja i srca ljudi, potrebno je da promenimo i uslove života za njih. Ako to uradimo, stvaramo okruženje u kojem su rešenja moguća.

Nenasilje je najveća pretnja okupaciji jer ima za metu principe okupacije zasnovane na jevrejskom strahu, slepilu, cionističkoj ideologiji koja smatra da Palestinci nemaju pravo na ovu zemlju. Izraelci ne mogu posmatrati Palestince samo kao teroriste ili drugorazredne stanovnike.

Moguća je promena perspektive, pogledajte Irsku, Evropu, Indiju, Južnu Afriku.

Da li se slažete ili ne da Palestinci nisu bili politički oštroumni prilikom odbijanja nekoliko političkih predloga iznetih počev od Rezolucije UN 181 o podeli iz 1947? Da li su bili u pravu što su ih odbili jer od početka predlozi nisu bili ni fer ni pravedni prema većinskom arapskom/palestinskom stanovništvu? Čini se da su time do sada malo dobili, upravo suprotno.

Kada vidite stranca koji dolazi da vam uzme dom, verovatno ćete ga odbiti. Jevreji koji su preživeli Drugi svetski rat, hvatajući se za mogućnost dobijanja domovine, nisu uzeli u obzir one koji su već živeli na toj zemlji. Ali nemojmo biti zaglavljeni u neuspesima iz prošlosti. Sudbina Palestinaca i Izraelaca nije da se zauvek ubijaju. Sporazum iz Osla je bio velika nada, Palestinci su priznali izraelsku državu, Izrael je priznao PLO kao pravnog predstavnika, ali ne i palestinsku državu. Dobro znamo da dvodržavno rešenje koje će biti pravedno za sve mora da bude ishod. Velika većina Palestinaca i Jevreja bi to prihvatila.

Izraelci ne mogu posmatrati Palestince samo kao teroriste ili drugorazredne stanovnike

Možete li reći nešto o svom odnosu sa Hamasom? 

Palestinci su svi nekako povezani, iako ja nemam direktnu vezu sa Hamasom. Ne slažem se ni sa Hamasom ni sa Fatahom, ni jedni ni drugi ne nude alternativu koja je potrebna.

Možete li da identifikujete sadašnje ili potencijalne palestinske političare koji bi dobili podršku većine Palestinaca da vode palestinske teritorije, obuzdaju ekstremiste i korupciju, pregovaraju o dvodržavnom rešenju sa Izraelom, razviju ekonomski i demokratski održivu palestinsku državu koja živi u miru sa svojim komšijama?

Fokusiram se na „šta“, a ne na „ko“. Za šta bismo glasali? Za lidere sa ograničenim ovlašćenjima da vode jedno društvo, ili za vladu koja bi vodila državu na osnovu dogovorenog nacionalnog plana? Imamo mnogo dobrih potencijalnih lidera, ali oni ne žele da rade pod status kvo situacijom.

Jevreji koji su preživeli Drugi svetski rat, hvatajući se za mogućnost dobijanja domovine, nisu uzeli u obzir one koji su već živeli na toj zemlji. Ali nemojmo biti zaglavljeni u neuspesima iz prošlosti. Sudbina Palestinaca i Izraelaca nije da se zauvek ubijaju

Da li ste razmišljali o napuštanju Palestine kako biste živeli mirnim, običnim životom negde drugde?

Moj život je uključivao status izbeglice, zatvor, rane od metka, život pod gadnom okupacijom i gubitak brata. Imam izbora, ali osećam da sam rođen da radim ono što radim, da se postaram da oba naroda žive običan, dobar život ovde, na ovim prostorima za sve. Ne znam kuda će me život odvesti, ali znam kuda želim da idem sa svojim životom.

Tekst je prenet sa portala Nova ekonomija.