Dragan Bisenić: Bajden i Putin

Piše: Dragan Bisenić, Novi magazin

Bio sam svedok koliko su SAD i njihovi partneri bili zapanjeni kada se Rusija 2015. uključila u građanski rat u Siriji. Tadašnji američki predsednik Barak Obama tvrdio je frustrirano da će Sirija da postane “močvara” za Rusiju i ruskog predsednika Vladimira Putina. Ređali su se nebrojeni tekstovi koji su objašnjavali zašto će Sirija postati ruski Vijetnam ili Putinov Avganistan – kobna greška koja će na kraju da se Rusiji obije o glavu. Tadašnji ruski ambasador u Kairu koji je prethodno bio deset godina ambasador u Damasku Sergej Kirpičenko samo se misteriozno smeškao na komentare ovog tipa koje su mu upućivali diplomatski sagovornici. Uoči ruske intervencije proveo je četiri meseca u Moskvi i nisam nimalo sumnjao da je učestvovao u pripremama ruske akcije u Siriji, pa da je upravo upućenost u detalje iz najužeg kruga ljudi koji su oblikovali sirijsku akciju bila glavni razlog njegove rezervisane ćutljivosti.

Tokom naredne tri godine ovakvi komentari postajali su sve ređi, a na kraju su sasvim nestali. Sirija ne samo što nije završila kao močvara za Putina nego je Rusija promenila tok rata spasavajući sirijskog predsednika Bašara el Asada od predstojećeg poraza, a zatim je tu vojnu silu prevela u diplomatsku snagu koju su prihvatili novi američki predsednik Tramp i izraelski premijer Netanjahu, pa su se pridružili vojnom obračunu sa Islamskom državom i uveli trojnu vojnu koordinaciju SAD – Rusija – Izrael kako bi se izbeglo da se nenamerno međusobno sukobe borbeni avioni ove tri zemlje. Zaista, nije bilo nijednog incidenta.

Sada Rusija ne može da se zanemari u Siriji. Nije bilo diplomatskog rešenja. Umesto toga, Moskva je stekla veći regionalni uticaj, od Izraela do Libije, i zadržala lojalnog partnera u Asadu. Ono što Obamina administracija nije predvidela bila je mogućnost da će ruska intervencija uspeti.

Američki predsednik Bajden pokazao se drugim kalibrom. On je daleko od “pospanog Džoa”, kako su ga podsmešljivo nazvali Tramp i njegove pristalice, a događaji koje priređuje nesumnjivo spadaju u najuzbudljivije političke performanse kojima prisustvujemo u ovom veku. Paradoksalno je da je on preuzeo ulogu zvaničnog konferansijea ruske vojne akcije u Ukrajini, dok su Kremlj i svi ruski stručnjaci odbijali svaku mogućnost da će do nje doći. Prvi je bio koji ju je najavio, a onda više puta precizirao čak i datum kada će do nje doći, a onda je skoro dva meseca posvetio svim njenim detaljima. Ne može se reći da je bilo koga iznenadio. Rekao je da uopšte nije potcenio svog ruskog suparnika. “Pročitao sam sve što je napisao”, priznao je Bajden.

U ovoj nadrealnoj zimi, dok su Sjedinjene Države i Evropa ponovo razmišljale o velikoj ruskoj vojnoj intervenciji, ovog puta u samoj Evropi, još jednom su mnogi analitičari upozoravali na strašne posledice po Rusiju. Britanski državni ministar za Evropu Džejms Kleverli predvideo je 11. februara da bi širi rat u Ukrajini “bio blato” u kojem će Rusija da se zaglavi. Sjedinjene Države procenjuju čak 50.000 civilnih žrtava. Uz podrivanje Putinove podrške među ruskom elitom, koja bi lično trpela od nastalih tenzija sa Evropom, rat bi mogao ugroziti rusku ekonomiju i otuđiti javnost. Istovremeno, to bi moglo da približi trupe NATO-a ruskim granicama, ostavljajući Rusiju da se godinama bori protiv ukrajinskog otpora. Prema ovom mišljenju, Rusija bi bila zarobljena u katastrofi koju je sama stvorila.

“Delovanje Kremlja ostavilo je Rusiju politički izolovanom, ekonomski devastiranom i vojno zatvorenom. Teško je odbaciti trijumfalizam među zapadnim pristalicama Ukrajine”, pišu zapadni mediji posle prvih dana rata. Oni već proglašavaju da “blickrig” nije uspeo.

Ali to Bajden ne čini. On samo obećava da će gradacija sankcija pratiti rusko maksimiziranje ciljeva rata. Što veće ambicije, šire i oštrije sankcije. Više i ne vređa ruskog predsednika kao što je to jednom učinio na početku mandata. Jednostavno, mora da se prizna da je Bajden najveći zapadni “kremljolog”. On zna sve o Rusiji od 1973, kada je postao senator države Delaver, i poznaje sve sovjetske i ruske lidere. Kako se to popularno kaže, on verovatno u jednom danu o Rusiji zaboravi više nego što su njegovi saradnici i protivnici ikada znali. Zbog toga se ne razmeće prognozama o ruskom neuspehu.

Ovo čemu sada prisustvujemo jeste druga, oružana verzija okončanja Hladnog rata, drugim sredstvima i sa drugim posledicama koja ima samo dva ishoda: da Rusija uspe ili da Rusija ne uspe u svojim namerama. I jedan i drugi ishod imaće kolosalne posledice, a za samu Rusiju sasvim egzistencijalne, od opstanka vlasti, pa do ruske državnosti.

Ukoliko Rusija uspe u onome što je naumila, a to je da na vojni način stavi Ukrajinu pod svoju kontrolu, onda je učinila istorijski korak koji dosad nije viđen, a koji u suštini znači potpuni prekid sa Zapadom, a u prvom redu sa Evropom, za naredne decenije. SAD i Evropa biće u stanju permanentnog ekonomskog rata s Rusijom. Rusija će biti anarhično prisutna – ponekad stvarno, ponekad izmišljeno – u svakom slučaju evropske političke nestabilnosti.

To će biti najveća promena toka evropske istorije s kojom će se suočiti ova generacija čovečanstva. Ukoliko ne uspe, Rusija će se survati u provaliju istorijske beznačajnosti s malim izgledima da se više ikada vrati na pozornicu u ulozi svetske veličine. To će biti teži pad nego posle rata sa Avganistanom, posle kojeg i zbog kojeg je došlo do raspada Sovjetskog Saveza. Neuspeh u ovom ratu sveo bi budući značaj Rusije na ravan Luksemburga.

Neosporno je da će posle rata u Ukrajini, ako se on završi prema planovima Moskve, biti onemogućeni gotovo svi odnosi Rusije i Zapada, osim trgovine gasom i još nekih područja. Sankcije koje su uvedene neće biti ni lako ni brzo skinute. Mi to bar znamo. Rusija može da se odluči da to i ne pokušava.

Tako radikalni prekid u odnosima sa Zapadom nije imao čak ni Staljin. Staljin nije imao odnose sa Zapadom, ali ih je želeo. Buduća Rusija ih neće imati, a neće ih ni želeti. Umesto nje, na istočnim evropskim granicama opasna “tvrđava Rusija”, koja je sigurno neprijateljska i naoružana, a verovatno i agresivna, stvoriće u Evropi veoma neprijatnu, a možda čak i nepodnošljivu bezbednosnu atmosferu. Kako će to izgledati u dnevnom životu? Sigurno tako što će nestati mnoge udobnosti i osećanje bezbrižnosti. Evropa iz mirovnog može da se pretvori u ratni projekat, a to može da dovede do njenog kraha kao i uvek dosad kada je to bila. Definitivno odricanje od Evrope okrenuće Rusiju Kini.

Ove nedelje navršava se 50 godina od Niksonove posete Pekingu, koja je definitivno odvojila Peking od Moskve. Ironija je da pola veka kasnije rezultati te posete ne samo da će biti anulirani nego će stvaranje osovine Moskva–Peking, koja je u izgledu, biti najlošiji mogući scenario za Vašington u poslednjih 100 godina. Ako je 20. vek bio ‘američki vek’, onda ovim 21. vek može lako da postane ‘antiamerički vek’.

A širom evropskog kontinenta uslediće geopolitička borba i ekonomski rat Rusije i Zapada od kojeg ni mi nećemo moći da pobegnemo i koji će imati ogroman uticaj na nas. Toga moramo da budemo svesni i da nađemo modalitet kako da u tim uslovimo živimo i preživimo.

Dragan Bisenić je profesionalni novinar koji se oprobao i u diplomatiji. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka, a specijalističke studije nastavio u Nemačkoj. Novinarsku karijeru počeo je u Omladinskim novinama, odnosno NON-u, da bi potom najveći deo staža proveo u Borbi i Našoj Borbi, pa u Danasu kao stalni saradnik od nastanka lista. Bio je ambasador Srbije u Egiptu od 2011. do 2017. Uz brojne tekstove objavljene u uglednim medijima ostaće upamćen kao jedan od retkih novinara koji je uradio intervju sa Slobodanom Miloševićem

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.