Dimitrije Boarov: Svetski ekonomski metež
Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin
Već posle petog dana invazije Rusije na Ukrajinu belodano se vidi da će ovaj rat izazvati ogromne ekonomske štete ne samo zaraćenim stranama nego i značajnom delu sveta, posebno evropskim zemljama.
Iako je iz paketa sankcija prema Ruskoj Federaciji zbog njene agresije na Ukrajinu, koji su SAD i Evropska unija već stavile u dejstvo, naizgled izvučen najznačajniji – naftno-gasni sektor, situacija se menja iz dana u dan, a mere u bankarskom sektoru i transportu umanjuju efekat i onoga što nije direktno pod sankcijama. Istina, gas i dalje teče iz Rusije prema zapadnoj Evropi, ali se komplikuje pitanje plaćanja, deviznih transfera, povlačenja depozita na jednoj i drugoj strani, itd. Kad je reč o nafti, ruske kompanije mogu da je prodaju na svetskom tržištu, ali imaju problem sa iznajmljivanjem tankera jer je nejasno da li će firme koje uđu u takve poslove moći da se redovno naplate i u kakvom novcu, ako je i ruska centralna banka pod restrikcijama, a ruske firme koje ugovaraju te poslove i pod deviznim kontrasankcijama. Možda se i zbog toga pojavio paradoks da je ruska nafta tipa Ural postala čak za 12 dolara po barelu jeftinija od američkog Brenta, a decenijama ranije njena cena bila je tek 2-3 dolara niža.
Uostalom, sve je nesigurno jer niko ne može da proceni koliko će rat na Dnjepru trajati i sve već sutra može da se promeni “pretežno” u pravcu nečeg još goreg. Putin se preigrao plašeći Evropu horor i atomskim scenarijima, pa se i ona trgla, sa svojim finansijskim i industrijskim kapitalima mnogo većim od onih u Rusiji. Smešno je bilo kada se u “Utisku nedelje” jedna “ruska uposlenica” u Beogradu podsmehnula na račun straha Nemačke da ne ostane i bez gasa iz Severnog toka 1, baš u danu kada je vlada u Berlinu saopštila da povećava vojni budžet ni manje ni više nego za 100 milijardi evra. Na stranu to da se zbog ove vesti Čerčil prevrće u grobu, ali je prva pomisao da je mnogo bolje kad Nemačka celom svetu prodaje mercedese i audije nego da se bavi proizvodnjom modernizovanih tenkova.
I Srbija će sigurno biti prilično ekonomski “ogrebana”, bez obzira na to što je izjavila da neće uvoditi sankcije onima koji ugrožavaju integritet Ukrajine. To se vidi i po tome što je Privredna komora Srbije početkom prošle sedmice već osnovala “Krizni tim” i “Kol centar” za pomoć našim firmama koje imaju problema sa transportom i naplatom u Rusiji i Ukrajini. Mnogi ljudi stalno ponavljaju mantru da Srbija ne može bez ruskog gasa (mada sada troši mizernih 2,5 milijardi kubika godišnje), a zapravo je reč o srpskoj nadi da će taj gas dobiti jeftinije nego oni koji uvode sankcije Rusiji. Videćemo kako ćemo oko svega toga proći i šta ćemo dobiti na jednoj, a izgubiti na drugoj strani.
Najgore će verovatno proći Rusija i Ukrajina. Mi zapravo ne znamo koliko je tekući rat, navodno za bezbednost “Ruskog sveta”, doista popularan u samoj Rusiji. Prema onome što čujem, Rusi su postali racionalniji i od Srba i nisu oduševljeni sledujućim odricanjem zarad apstraktnih patriotskih ciljeva. Naime, obični ljudi u Rusiji su taman privirili u svet, počeli da putuju i kupuju, da uživaju i stranoj robi u prepunim radnjama i voću na pijacama, a sada im prete dugogodišnje sankcije, restrikcije i ponovno široko zaziranje od imperijalne knute u mnogim zemljama gde je u kolektivnom sećanju ona ostala u pamćenju iz socijalističkih, pa i starijih vremena. U krajnjoj liniji, postoji staro pravilo da narod može sve da izdrži ako je policijska stega u stalnom porastu, sve dok u jednom trenutku ne pukne.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
