Dimitrije Boarov: Strah od rata i inflacije

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Prema mom ličnom “odokativnom” istraživanju, među našim običnim ljudima vlada najveći strah od rata i inflacije. Naravno, iz razumljivih iskustvenih razloga. Proživeli smo obe ove pošasti nedovoljno davno, pre tridesetak godina, ali još je živa većina ljudi koji pamte kako smo prošli početkom devedesetih godina prošlog veka, kada ljudski životi i novac nisu imali vrednost. Ove zime, nažalost, strahovi od rata i novog talasa inflacije, a ta dva fenomena nekako su povezana, kao da se vraćaju među najširi krug stanovništva. Podloga ovih strahova deluje realno: na jednoj strani tu je opasno vojno natezanje između najvećih svetskih sila na granicama Rusije i Ukrajine, a na drugoj strani su zimska poskupljenja robe i usluga u potrošačkoj korpi u Srbiji i “veštački” (administrativno) zaustavljanje rasta cena energije, što može ispasti samo privremeno (dok ne počnu nestašice).

Kad je ratna opasnost u pitanju, tu Srbija praktično ništa drugo ne može da čini osim da poziva na “mirno diplomatsko rešenje”. Upadljivo je, ovog puta, da ni najcrnji desničari u Srbiji ne vode navijačku kampanju u korist Rusije i njenih zahteva prema Kijevu i Vašingtonu, a smanjilo se i demonizovanje NATO saveza (ali ne baš suviše). Kao da ipak probija svest da rusko vojno pokoravanje Ukrajine ne može proći bez mnogo krvi, leševa i teških ekonomskih posledica po čitav svet. Mogao bih reći da Srbija spada u grupu zemalja koje bi, okreni–obrni, u takvom slučaju privredno prošle veoma loše, bilo kakvu politiku sprovodila. I ko zna iza kakve bi se nove “gvozdene zavese” našla narednih decenija ako nastavi nekim starim putem.

Kad je reč o inflaciji, koja obično, kao nezajažljivi lešinar prati sve ratove i velike napetosti (pa i onaj “hladni rat”), Srbija bi, u okviru svojih skromnih mogućnosti, mogla nešto da učini ukoliko se ona ne razmaše širom sveta (generisana “energetskom tranzicijom”).

Koje su osnovne karakteristike protekle “zimske inflacije” u Srbiji, na neki način pokušala je da pokaže Gordana Vukotić Cotić, u svom prilogu u poslednjem broju publikacije MAT. Prema njenim uvidima u podatke Republičkog zavoda za statistiku, cene su u novembru prošle godine povećane 0,9 odsto, a u decembru 0,4 odsto. Uprkos tom mesečnom spuštanju inflacione stope, međugodišnja stopa inflacije je sa novembarskih 7,5 povećana na 7,9 odsto (a to je inflaciona stopa najveća od jula od 2013). Ovo “popuštanje” mesečne stope izazvano je padom poskupljenja hrane sa 1,2 odsto rasta u novembru na 0,2 odsto u decembru, ali je prethodna uporedna godina imala niže cene.

Poseban problem za obične ljude je što su u decembru prošle godine cene svih njenih elemenata povećane, osim energije (cene struje i goriva su za trenutak bile zaustavljene). Poskupele su 2021. godine i sve usluge. Na primer, posle četiri godine mirovanja usluge mobilne telefonije povećane su u decembru 2,6 odsto. Najveća poskupljenja tokom prošle godine beleže se kod svežeg povrća (53,9 odsto), motornih goriva (24,6 odsto), a sve su skuplje i komunalne usluge (porast od 6,6 odsto). Uprošćeno, poskupeli su najviše prehrambeni proizvodi (12 odsto) i energija (13,4 odsto).

Iako je naša inflacija deo svetske inflacije izazvane i merama za suzbijanje kovid-pandemije, na toj ružnoj tabeli Srbija ne stoji dobro. U zemljama Evropske unije u proteklom novembru infaciona stopa u proseku je iznosila 5,2 odsto, a u decembru 5,3 odsto. Od nas, veće inflacione stope na međugodišnjem nivou imale su samo Poljska (8 odsto), Litvanija (10,7 odsto) i Estonija (12 odsto).

Šta će se, kad prođu parlamentarni i predsednički izbori 3. aprila, dogoditi sa inflacijom, videćemo. U velikoj meri sve zavisi od toga da li će se aktivirati famozna sprega vrućeg rata i bezvrednog novca, a na oba ta fronta Srbija nema jasno opredeljenje.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.