Dimitrije Boarov: Problem lošeg naslova

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Iznenadio sam se kada sam video da je intervju ministra finansija Srbije Siniše Malog u nedeljnoj Politici (27. novembra) naslovljen tako da se može steći besmislen utisak da građani ne treba da brinu jer će sve aktuelne finansijske probleme na sebe preuzeti država, čija kasa je navodno dobro napunjena, a iduće godine će biti još bolje napunjena. Taj naslov glasi: „Teret krize preuzima država“.

Samo dan posle tako naslovljenog intervjua ministra finansija, u protekli ponedeljak, RTS je objavio da je Agencija za energetiku odobrila povećanje cene struje i gasa od 1. januara iduće godine – cena struje raste za osam odsto, a gasa za 11 odsto. Setimo se da je struja ove godine već poskupila za oko 10 odsto. Na stranu što je cena struje na svetskom tržištu ove godine povećana za 10 puta, pa se ovde može nekako reći da će država „preuzeti“ deo tog poskupljenja – tako što će iz budžeta „pokrivati“ gubitke EPS-a (i Srbijagasa), to jest svi građani će plaćati te gubitke. A njih predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović procenjuje na 3-4 milijarde evra ove i naredne godine.

U stvari, gore istaknuta teza da će država sve preuzeti na sebe polazi od floskule da je država neka nadnaravna i svemoćna institucija koja ima neke posebne nama neznane novčane izvore i nebeske rezerve, to jest da ona nije „servis građana“ koji zapravo od njih naplaćuje svoje „usluge narodu“. No, to je već azbuka demokratskih država i o tome ne treba dalje raspredati.

U suštini, kada se bolje pogledaju podaci iz rebalansa ovogodišnjeg budžeta i kada se baci pogled na predloženi zakon o budžetu za iduću godinu, može se zaključiti da će država pokušati da teret tekuće krize uglavnom prebaci na buduće generacije građana Srbije, jer će deficite pretežno pokrivati novim zaduživanjem u inostranstvu (Emirati, MMF i drugi), ali i u samoj zemlji (prodajom obveznica uglavnom bankama Srbije). Naime, u spomenutom budžetskom projektu za 2023. godinu Vlada Srbije sebi „dreši ruke“ da se zaduži do 1.250 milijardi dinara (oko 10 milijardi evra), dok je za ovu godinu taj okvir bio planiran na 625 milijardi dinara, pa je rebalansom povećan na 818 milijardi dinara (Peščanik, 28. novembra).

Istina, deo tih ogromnih dugova koji dospevaju već iduće godine spominje i sam ministar Mali, pa kaže da je reč o 4,6 milijardi evra „direktnih obaveza“ – od čega je navodno 67 odsto „unutrašnji dug“, dok su ostalo spoljni dugovi prema međunarodnim institucijama (10 odsto), a ostalo su bilateralne pozajmice (16 odsto), itd. Dobra vest je da je učešće kamata na sve te pozajmice u BDP-u Srbije od 2015. godine do danas smanjeno sa 2,9 na oko dva odsto (dakle, iznosiće, verovatno, preko milijardu evra).

Na neki način razumljivo je što ministar Siniša Mali ovoga puta nije naročito isticao da je zapravo uspeh aktuelne vlasti u tome što i dalje može da se zadužuje u tekućoj krizi. Neke zemlje su u tom pogledu u mnogo goroj situaciji od Srbije. Njegov glavni „indirektni dokaz“ finansijske stabilnosti Srbije je da su strane investicije u Srbiju i ove godine oko 3,4 milijardi evra. Dakle, dok one ne počnu da padaju, naš položaj je relativno stabilan, osim ako ne krene neka katastrofa na globalnom planu, gora od tekućeg rata u Ukrajini.

Uzgred budi rečeno za iduću godinu je planiran deficit državnog budžeta od samo 2,2 milijardi evra (3,3 odsto BDP-a), a očekuje se rast BDP-a od oko 2,5 odsto – kao i ove godine. To je manje od stopa rasta koje očekuju zemlje centralne i istočne Evrope, ali se i takva stopa teško može postići ukoliko se ne nastavi, pre svega, sa reformom energetskog sektora koji je trenutno glavni agregat ne samo energetske nego i finansijske krize.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.