Dimitrije Boarov: Magloviti pokazatelji prvog kvartala

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Sudeći prema vladinom saopštenju sa prošlonedeljne sednice „Saveta za BDP“, u kojem se ne iznose precizni podaci već samo prilično uopštene ocene, u prvom kvartalu ove godine „u Srbiji je ostvaren oporavak industrijske proizvodnje, kao i rast u sektoru usluga“. Ta ocena, malo šta govori – jer je, na primer, tačno da je industrijska proizvodnja u januaru ove godine, prema januaru prošle godine, povećana za 4,1 odsto, ali je ona statistički manja za 9,3 odsto u odnosu na prosečan mesečni nivo iz prošle godine.

Kako čitamo u martovskom broju publikacije MAT, posebno privlači pažnju svojevrsna stagnacija u prerađivačkoj industriji Srbije u kojoj je godišnja stopa rasta u prvom mesecu 2023. godine samo 0,2 odsto (što se naslanja na izvesnu stagnacionu proizvodnju tokom niza prošlogodišnjih meseci).

Kada se svemu tome dodaju vesti o tankim pokazateljima privredne aktivnosti u Evropi (posebno na tržištima naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera u Nemačkoj i Italiji), onda za prognoze daljih privrednih tokova ove godine malo znači podatak da je izvoz u januaru poskočio za više od 20 odsto, a više nas upozorava nizak rast uvoza od nešto preko 12 odsto (šta ćemo prerađivati i sklapati).

Imajući sve to u vidu zabrinjava i procena da je BDP Srbije, kada se pogledaju godišnja upoređenja, u prvom kvartalu ove godine u izvesnom minusu. To ne mora biti dramatično, s obzirom da je prošle godine u prvom kvartalu ostvaren relativno visok rast BDP-a (4,1 odsto), što sada nije lako „preskočiti“. Uostalom, to se može tumačiti i kao znak da određene antiinflacione mere i u Srbiji počinju da deluju. A i Misija MMF-a je posle prve revizije stand by aranžmana sa Srbijom, pre neki dan otišla iz Beograda, izgleda bez krupnijih primedbi.

Glavni problem za Srbiju i njenu ekonomiju ostaje relativno visoka stopa godišnje inflacije, koja je u februaru oko 16,1 odsto, a nema uverljive tvrdnje da smo došli do „prelomne tačke“ (kako navodno najavljuje Narodna banka). Nade se polažu u okolnost da je inflacija u povlačenju kod „svetskih regulatora“, pre svega u SAD. U tom kontekstu zanimljiva je analiza inflacionih trendova pridodata već spomenutom martovskom broju MAT-a (autor su M. Kovačević i K. Stančić). Fokus je na kretanju inflacije u SAD, gde je godina otvorena sa godišnjom inflacionom stopom od 6,4 odsto (mesečnom od 0,5 odsto) i „baznom stopom“ od 5,4 odsto. Ni tendencija blagog pada inflacione stope u SAD poslednjih sedam meseci (koju prati veoma blagi pad realnih zarada između 0,2 i 1,8 odsto) nije zaustavila tamošnju „centralnu banku“ FED u podizanju kamata, sa 4,5-4,75 na mogućih 5,25-5,50 odsto, jer se procenjuje da je pregrejanost tržišta radne snage (prošle godine 4,8 miliona novih radnih mesta, a u januaru ove godine čak 517.000) jedan od uzroka sporog hlađenja inflacionih očekivanja. Istina, autori spomenute analize MAT-a skreću pažnju na mišljenje pojedinih američkih analitičara da je „inflacija dugoročni, a ne prolazni fenomen“ (Lari Samers), o čemu bi morala razmisliti i naša NBS.

U Evropi ima razloga što većina posmatrača smatra da će relativno visoka inflacija potrajati još oko dve godine (to jest, procenjuje se da će biti preko tri odsto). U Evrozoni ona je sada oko 8,6 odsto, a Evropska centralna banka je podigla osnovnu kamatu na tri odsto (u Srbiji je ona podignuta na šest odsto).

Kod nas u Srbiji, već i sama činjenica da najviši predstavnici vlasti obećavaju rast plata i penzija do kraja godine, upućuje na zaključak da ni oni ne veruju da će se inflaciona viroza u našoj ekonomiji naprasno smiriti.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.