Dimitrije Boarov: Litije i kontralitije

Piše: Dimitrije Boarov

Nije to baš često da jedna foto-vest istovremeno pokaže suštinu nekog događaja, ali da istovremeno objasni i dalekosežna ishodišta strategije koja je taj događaj proizvela. Na fotografiji na prvoj stranici beogradske Politike (od 6. septembra) vidi se kako grupa do zuba naoružanih specijalaca iz helikoptera sprovodi srpskog patrijarha Porfirija do Cetinjskog manastira da bi tamo ustoličio novog mitropolita Joanikija. Tako su litijaške “narodne snage” preskočile blokadu “nenarodnih snaga” iz Cetinja, koje su se protivile tom ustoličenju u “tradicionalnom centru crnogorske državnosti”.

Dakle, iz spomenute foto-vesti, s jedne strane, vidimo šta se dogodilo, a sa druge, verovatno i važnije strane, vidimo jedini način na koji se može postići ideal “srpskog jedinstva” i kako se mogu “zapišati” sve teritorije planiranog “srpskog sveta”, projekta od kojeg se u Beogradu izgleda već decenijama ne odustaje. Sve je opet završeno “remi-ishodom”, ali ova poslednja političko-crkvena dramska lakrdija verovatno nikog od njenih aktera neće dovesti do pouke da ono što se postiže silom ne može biti trajno, a sigurno će biti preskupo. Nacionalističke iluzije spadaju u najskuplje među velikim projektima.

Ako se vratimo ozbiljnijim ekonomskim stvarima vidimo da je Ministarstvo finansija saopštilo da je javni dug Srbije na kraju jula ove godine iznosio 28,26 milijardi evra ili 55,2 odsto BDP-a Srbije. Iako je visina javnog duga tokom ove godine povećana sa 26,66 na spomenutih 28,66 milijardi evra, dakle javni dug je za šest meseci povećan za 1,6 milijardi evra, njegovo učešće u BDP-u Srbije smanjeno je za 2,2 procentna poena jer je izračunato da je taj BDP u prvom polugodištu ove godine značajno povećan.

Postavlja se, naravno, pitanje hoće li snažan tempo porasta BDP-a Srbije u 2021, naspram prošlogodišnje “kovid-godine”, biti održan do kraja ove godine, kada se “kovid-podaci” svakodnevno pogoršavaju, a iz poljoprivrednog sektora stižu vesti da je suša značajno smanjila prinose kukuruza, suncokreta, pa i gotovo svih vrsta voća? Statistički tu pomaže fenomen da računicu u ovakvom slučaju zamagljuje to što cene svih tih proizvoda rastu (i rasle su), pa ono što odnese suša delimično nadomešćuje tržište. Uostalom, visok porast BDP-a Srbije očekuju sve institucije – od Narodne banke Srbije do Svetske banke i MMF-a, pa je zazorno zakerati prema optimističnim scenarijima. Mada, opreznosti nikad dovoljno jer kad dođe vreme “predizborne potrošnje”, koja je na vidiku (jer se novi politički izbori najavljuju za april sledeće godine), javni dug može da poraste brže od privrednog rasta.

Problem je što ekonomska politika vlade Ane Brnabić nekako stoji u mestu i uzda se u nove prostore novog zaduživanja koje će stvoriti rekordni rast BDP-a. I ne samo to, još veći problem je učestalost političkih izbora u Srbiji koji, po prirodi stvari, stalno odlažu ozbiljnije ekonomske zahvate, posebno u javnom privrednom sektoru. Pa na to smo se već navikli, kaže mi jedan ekonomski veteran. No, tako je i s teškim bolestima, one traju neko vreme sa sličnim nivoom tegoba, ali se događa da odjednom eskaliraju. Valjda se to neće dogoditi privredi Srbije.

Po mom mišljenju, Srbija ostaje osetljiva na priliv novih stranih investicija, a činjenica da supstancom političkog života u Srbiji i dalje dominiraju događaji poput ovog koji se dogodio na Cetinju, što može da ugrozi tempo priliva ulaganja, naročito iz zemalja EU i SAD. Ne može se popravljati samo verbalnom gimnastikom i bogobojažljivim porukama kojima se ukrašava nasilje.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.