Dimitrije Boarov: Integracija Rafinerije i Petrohemije?
Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin
Kada je Ministarstvo privrede Srbije 12. oktobra objavilo da je Naftna industrija Srbije jedina do postavljenog roka (11. oktobar) otkupila dokumentaciju za učešće u privatizaciji HIP Petrohemije a.d. Pančevo, ta vest je pala u senku tekuće gužve oko visokih cena prirodnog gasa u Evropi. A reč je o veoma značajnoj informaciji jer bi uspeh ove operacije značio otvaranje perspektive opstanka HIP-a, a u krajnjoj liniji uputio bi i na izvođenje zaključaka o napokon pokrenutom interesu Gazpromnjefta (većinskog vlasnika NIS-a) da preko Rafinerije nafte u Pančevu, u sprezi s komšijskim petrohemijskim fabrikama, doista krene ka stvaranju jedne “energetske kompanije” koja na dugi rok neće zavisiti samo od proizvodnje transportnih goriva. Uostalom, dve komšijske firme već godinama prisno trguju preko neposredne kupoprodaje primarnog i pirolitičkog benzina (s tim da je HIP u toj trgovini uglavnom bio nešto kraćih rukava).
O širem kontekstu moguće integracije RNS i HIP-a prof. dr Slobodan Sokolović, u uvodniku nedavno objavljenog kvartalnog Biltena Nacionalnog naftnog komiteta Srbije (broj 41) piše: “U trenutnom okruženju važećih energetskih strategija, EU zelenog dogovora, a posebno klimatskih zakona, kao i dugoročnom prognozom pada potrošnje transportnih goriva, sadašnje konfiguracije rafinerija nafte nalaze se na udaru ne samo energetske tranzicije nego i na budući portfolio svojih proizvoda, gde se prepoznaje dominacija petrohemijskih i hemijskih proizvoda”. Diskretno, ali uverljivo Sokolović na kraju svog teksta, pozdravljajući mogućnost stvaranja “integrisanog” rafinerijskog i petrohemijskog kompleksa u Pančevu, spominje i jedan od problema s kojima će se takav kompleks suočiti na svetskom tržištu: konkurenciju sličnih, ali velikih kompleksa koji se grade u svetu, posebno onih u Kini, Nigeriji i nekim drugim zemljama.
O izazovima konkurencije u istom broju spomenutog Biltena NNKS u intervjuu govori i generalni direktor HIP-a Velimir Unković, koji spominje konkurente u Mađarskoj, Austriji, Rumuniji i Bugarskoj, ali pri tome naglašava da sve analize upućuju na prognozu da će petrohemijsko tržište kontinuirano rasti u narednim decenijama, dok će prodaja goriva zaostajati. Unković je pri tome precizirao da model privatizacije HIP-a podrazumeva obavezu strateškog partnera da izgradi fabriku za proizvodnju propilena minimalnog kapaciteta od 140.000 tona godišnje; da prihvati investicije u HIP-u u visini od 150 miliona evra u periodu od narednih šest godina; da s tim ulaganjima prihvati udeo u vlasništvu od 90 odsto HIP-a; i da garantuje održavanje “definisanog nivoa zaposlenosti” u ovoj firmi.
O poželjnoj integraciji rafinacije i petrohemijske proizvodnje u Pančevu u spomenutom glasilu govori i ministarka energetike Zorana Mihajlović, ostavljajući prostor, dakako, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da u predstojećim razgovorima s predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom dobije saglasnost za ceo opisani aranžman.
Neko će postaviti pitanje da li je trenutak u kojem je došlo do “sticaja” isteka dugoročnog ugovora o nabavkama ruskog gasa za srpsko tržište, te potrebi da se postavi platforma za novi dugoročni ugovor sa startom od iduće godine (usred “evropske gasne krize”) i eventualnog integrisanja NIS-a i HIP-a sa 150 miliona evra dokapitalizacije, pogodan (kako se to kaže). U stvari, obe stvari su zapravo hitne, ali je problem što se Srbija može naći u situaciji da ono što dobije na jednoj strani od Moskve, možda mora nadomestiti na drugoj strani pregovaranja sa Rusima, pa se ne može reći da će Vučićeva pozicija u razgovoru s Putinom biti udobna.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
