Dimitrije Boarov: Inflacija i penzije

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Kada starom i gladnom čoveku danas kažete da ne brine jer će u oktobru, novembru ili decembru dobiti veliku šunku, onda se na neukusan način poigravate sa budućnošću. Zbog toga prošlonedeljna famozna izjava predsednika države Aleksandra Vučića da će penzioneri Srbije za novu godinu dobiti rekordnu povišicu penzija od 18,2 odsto ne deluje smirujuće na staru populaciju već praktično ima proinflacioni efekat. Jer piljarice ne čitaju „sitna objašnjenja“ kako će država reagovati sutra (i sabirati redovne i vanredne povišice) kako bi zaštitila kupovnu moć „malih prihoda“ od inflacione erozije već odmah danas dižu cene najmanje 20 odsto, „u skladu“ sa boljim životom koji se najavljuje u neizvesnoj budućnosti.

Nakon što je predsednik države uzeo „muštuluk“ javno obećavajući penzionerima navodno visoku povišicu (ne samo njima nego i primaocima „minimalne zarade“ i javnim uposlenicima), javio se i ministar finansija Siniša Mali, koji je objasnio da je s predstavnicima MMF-a razgovarao o vanrednim povišicama penzija u uslovima dvocifrene inflacije jer u takvom ekonomskom ambijentu zakonski regulisana „švajcarska formula“ za usklađivanje penzija s tekućim rastom cena (50 odsto prema inflacionoj stopi i 50 odsto prema stopi rasta zarada) nedovoljno štiti penzionere. On je novi predlog za usklađivanje penzija nazvao „švajcarska formula plus“. Ukratko, kako je rekao Mali, to bi značilo da bi u slučaju pada učešća troškova penzija u BDP-u ispod 10 odsto vlada mogla ići na vanredna povećanja, ukoliko bi učešće bilo između 10,5 i 11 odsto važila bi stara švajcarska formula, a uz učešće iznad 11 odsto usklađivanje bi išlo prema stopi inflacije. Mali je tome dodao i proračun cilja – da se današnja prosečna penzija podigne sa 260 na 330 evra mesečno, a do 2026. godine do nivoa od 450 ili 500 evra, uz prosečnu platu od 1.000 evra. (Pod uslovom današnjeg „fiksiranog“ deviznog kursa, valjda).

Ako se ne upustimo u sve računice i oslonimo na izjavu Jovana Tamburića, predsednika udruženja vojnih sindikata penzionera (Politika od 17. juna), videćemo da je učešće penzija u BDP-u Srbije spalo poslednjih godina sa 13 na 9 odsto i da su one navodno između 2012. i 2022. godine, gledajući efekte inflacije i rasta plata, zaostale „najmanje 40 odsto“. U toj računici je i čuveno povećanje penzija u kriznoj 2008. godini koje je srušilo stabilnost budžeta.

Jedino što bi se moglo računati kao „pozitivna okolnost“ u preranom najavljivanju penzijskih i ostalih „inflacionih povišica“ jeste to da je izgleda počela priprema državnog budžeta za iduću godinu, a možda i rebalansa ovogodišnjeg budžeta, kad se napokon konstituišu vlada i državna skupština. Zapravo, stiče se utisak da će rebalans tekućeg budžeta biti neophodan, s obzirom na ovogodišnje neplanirano visoke gubitke javnih preduzeća (EPS, Srbijagas, ali i toplane). Naravno, to bi bilo neophodno ukoliko Srbija teži da doista liči na pravnu državu. U tom smislu, ideje da se u Srbiji proglasi „vanredno ekonomsko stanje“ (ideje koje dolaze iz pojedinih političkih grupa) retorički deluju kao društveni alarm, ali u suštini sankcionišu „zatečeno stanje“ koje hronično deluje nestabilno i koje omogućava šire bezakonje, sve pod izgovorom „spasavanja nacije“.

Meni se čini da je Srbija u novu ekonomsku recesiju, koju će neminovno izazvati antiinflacione restrikcije širom sveta (a koje ilustruju povećanja kamata na svetskom finansijskom tržištu) ušla „preinvestirana“, sa opsesijom naduvavanja stope privrednog rasta po svaku cenu. Možda je bolje odložiti neke infrastrukturne ambicije i održati krhku finansijsku stabilnost nego to činiti tek kada likvidnost države dođe do granice izdržljivosti.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.