Dimitrije Boarov: Galama oko gasa
Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin
Taman je počela da se smiruje afera oko auto-tablica na Jarinju, kad je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zavapio iz Dubaija da sada postaje glavni problem “energetska kriza koja je najveća u poslednjih 30 godina”, ali da građani Srbije ne treba da brinu “jer je država obezbedila sve uslove”. U prilog svojoj oceni on je (prema Politikinom izveštaju) naveo da je struja u Nemačkoj i Britaniji krajem septembra za nedelju dana poskupela 14 odsto, a u poslednjih godinu dana u Nemačkoj 246 odsto.
U tom trenutku došle su i vesti iz Holandije da je cena gasa za 1.000 kubika na specijalnoj berzi ICE prvi put u istoriji preskočila 1.000 američkih dolara. Na sve to nadovezale su se vesti da je tehnički proradio gasovod Turski (odnosno Balkanski) tok preko Srbije do Mađarske, te da je mađarska kompanija MVM sa ruskim Gazpromom zaključila ugovor na najmanje 10 godina, prema kojem će godišnje kupovati 4,5 milijardi kubika gasa – tri milijarde koje će dolaziti preko Srbije, plus milijardu koja će stizati iz Austrije. Inače, Mađarska je najavila da će sa Hrvatskom zaključiti ugovor o preuzimanju 1,7 milijardi kubika LNG-a s terminala na Krku, koji se gradi uz pomoć EU sredstava.
Posle svih tih vesti Ukrajinska vlada je odmah uputila proteste Budimpešti zato što se ovim poslovima zaobilaze njeni gasovodi. Još više će se zaobilaziti ako Nemačka uspe da obezbedi “evropsku sertifikaciju” (pre aprila iduće godine) za uključenje Severnog toka 2, koji je tehnički dovršen. Neki posmatrači smatraju da Gazprom podgreva galamu oko evropske “gasne krize” da bi pogurao spomenutu sertifikaciju. Iza svega stoji i problem s porezima na robu koja je proizvedena sa emisijom ugljen-dioksida, po evropskoj “Zelenoj agendi”, koja ima pretenciozan cilj da do 2050. postigne totalnu dekarbonizaciju.
Dakle, zašto je ovog oktobra došlo do velikog poskupljenja svih energenata i do gužve oko snabdevanja Evrope prirodnim gasom? Ozbiljni stručnjaci smatraju da je reč o sticaju više događaja i o finišu geostrateških sukoba oko evropskog snabdevanja gasom iz ruskih izvora.
Taj spisak uzroka poskupljenja gasa počinje ocenom da je ova “jesen privrednog oporavka” dočekana s nepopunjenim skladištima gasa (smatra se da su ona u Evropi popunjena sa oko 72 odsto kapaciteta, u Nemačkoj sa 62 odsto); zatim se primećuje da je doprema LNG-a (utečnjenog gasa) u Evropu iz SAD i Severne Afrike ove godine opala 15,9 odsto zbog povećanog izvoza u Kinu i u pacifički region, ali se pri tome ignoriše Gazpromovo saopštenje da je za ovu godinu povećao projektovanu proizvodnju gasa 18,4 odsto, što znači da resursa za zadovoljenje hitnih gasnih potreba ima dovoljno; pored gasa silno je poskupela i struja (poslednjih nedelja cena iznosi više od 100 evra po megavat-satu, na mnogim tržištima u Nemačkoj i Španiji su, na primer, cene u septembru bile oko tri ili četiri puta veće od proseka u 2019. i 2020. godini) jer je ove godine nedovoljna proizvodnja iz vetrenjača i solarnih farmi, kao i zbog nekoordinisanog remonta nuklearnih generatora i većeg broja elektrana u isto vreme. Inače, globalnu energetsku oskudicu uvećale su i vremenske nepogode u Teksasu (Ida i ostale neprilike), ali i kriza snabdevanja industrije strujom u Kini i Indiji zbog nestašice uglja i jakih monsuna u Indoneziji, odakle se uvoze velike količine, itd.
Gde je u svemu tome Srbija? Ako se priča o “svetskoj energetskoj krizi” bude pumpala nastradaće pretežno naša privreda jer će Vlada kod nadležne agencije moći da isposluje poskupljenje struje i gasa za preduzimače (gorivo je već poskupelo), a građane na kratak rok koliko-toliko “štite” predstojeći politički izbori (kad su u pitanju struja i gas). Privreda će, međutim, pokušati da prebaci novi trošak na građane, koji u krajnjoj liniji sve moraju platiti. A povećani prihod od tranzitnih taksi na prevoz gasa do Mađarske još dugo će odlaziti na otplatu našeg dela troškova gradnje Balkanskog toka.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
