Dimitrije Boarov: Energetika u fokusu MMF-a

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Sudeći po šturim saopštenjima Ministarstva energetike i kabineta premijerke Srbije posle susreta sa Misijom MMF-a, koja boravi u Beogradu (radi prve revizije stendbaj aranžmana odobrenog decembra prošle godine), energetska pitanja su među glavnim pitanjima o kojima se razgovaralo. Pošto je problem sa srpskom energetikom na geopolitički klizavom terenu odnosa Srbije i Ruske Federacije, a kako se radi i o finansijski najkrupnijem pitanju u vezi sa razvojnom putanjom Srbije, to fokusiranje MMF-a na energetiku deluje logično iz oba razloga.

Posle susreta ministarke energetike Dubravke Đedović sa Donaldom Makgetingenom i njegovim saradnicima u Misiji MMF-a (31. marta), naša strana je saopštila da je „energetska kriza uticala na Srbiju da bolje sagleda slabosti i nedostatke energetskog sektora i da se suoči sa potrebom bržeg delovanja“. U tom pravcu ministarka Đedović je najavila „pripremu plana prioritetnih investicija“, kao i da će se aktivirati „proces reformi energetskih preduzeća“, itd. Saopštenje posle susreta premijerke Brnabić sa Misijom MMF-a (3. aprila) još je uopštenije, ali je naglašen „prioritet restrukturiranja energetskih preduzeća“.

Prethodno, mnogo atraktivniji u pogledu mogućih pitanja oko Rusije i srpske energetike – bio je ministar privrede Rade Basta, koji je izazvao niz ogorčenih reakcija kod „rusofilske struje“ (i kod koalicionih partnera u vlasti Srbije, a naročito kod bučnog dela opozicije), kada je izjavio da Rusiji treba uvoditi sankcije i kada je postavio pitanje da li Rusi treba Srbiji sada da „vrate“ NIS, po ceni po kojoj su to preduzeće kupili pre 15 godina (400 miliona evra). Od te izjave se, istina dosta suzdržano, ogradio i sam predsednik države Aleksandar Vučić.

Zapravo, o sudbini NIS-a stalno kolaju razne špekulacije, otkako je Evropska unija počela da donosi seriju sankcija prema Rusiji i njenom izvozu nafte, derivata i gasa. Kao što je poznato, Gaspromnjeft je odmah posle početka rata Rusije protiv Ukrajine i posle prvih sankcija otkrio da NIS može zasad izuzeti od glavnog udara EU zabrana, ako smanji svoje većinsko vlasničko učešće u NIS-u tako što će nešto preko šest odsto akcija prodati svojoj centrali – Gaspromu. Da li je srpska vlada o tome i konsultovana – ne znamo tačno (a neko bi mogao pitati da li je Srbija u toj berzanskoj akrobaciji imala neko „pravo preče kupovine“). Ipak, još od tog trenutka krenuli su glasovi da bi Srbija trebalo da traži „novog strateškog partnera“ u NIS-u. Prvo je spominjan Azerbejdžan, a sada je u priču uveden mađarski MOL, s obzirom da je Viktor Orban sve češći gost „na bilijaru“ kod Aleksandra Vučića.

Ta promena strukture vlasništva u NIS-u, smatraju neki malobrojni, dobronamerni rusofili, trebalo bi da se obavi uz „razumevanje“ Rusije – što deluje krajnje nerealistično. S druge strane, neko „neprijateljsko preuzimanje vlasništva“ nad NIS-om imalo bi ne samo široke političke posledice, nego bi bilo povezano i sa krupnim troškovima (s NIS-om je sada povezana i pančevačka Petrohemija, na primer).

Kad je reč o „vraćanju“ NIS-a po ceni po kojoj je prodat, doskočici ministra Baste, ima različitih mišljenja. Iz krugova našeg biznisa dolazi procena da NIS sada vredi mnogo više, jer ga je ruski menadžment dobrano sredio (od gubitnika sa neto minusom od 100 miliona evra 2008, on je već naredne godine ostvario profit od 150 miliona evra, a u prvih 10 godina ruskog menadžmenta (do 2018. godine) Gaspromnjeft je iz NIS-a izvukao preko 852 miliona evra dobiti (prema izjavi šefa Gasproma Milera). Dodajte ovom iznosu još najmanje 500 miliona evra profita u poslednjih pet godina, pa ćete videti da se Rusima veoma isplatilo ulaganje u NIS. Neko pri tome kaže da je Gaspromnjeft uložio u rekonstrukciju NIS-a (pre svega Pančevačke rafinerije) oko dve milijarde evra. No, s tim u vezi, neizostavno bi trebalo videti na čiji raboš su „knjiženi“ krediti za te investicije.

Ako sve to gurnemo u stranu, pred Vladom Srbije i Gaspromom ostaje da visi pitanje ima li NIS dobru poslovnu perspektivu ako ostane u dominantnom vlasništvu ruske državne kompanije, koja je za „viziju“ u Srbiji imala stvaranje vodećeg energetskog preduzeća na Balkanu?

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.